Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo za naš radio nakon poslednjih dešavanja a u vezi sa Haškim tribunalom uključujući tu i atentat na predsednika Srbije Borisa Tadića ističe:
“Hag se pojavljuje samo kao jedno od pitanja ali pitanje koje definiše sve ostalo. I naravno, ima onih koji kažu u Srbiji ubijaju svoje premijere. I tačno je, Srbija je postala vrlo nestabilna država za praktikovanje ili bavljenje politikom zato što svaka politika koja ne odgovara antihaškom lobiju onda je njen autor, tvorac, kreator, on je na meti antihaškog lobija. I mi smo zapravo videli kako se završavaju događaji ovde kada jedan političar koji zagovara međunarodnu saradnju, koji zagovara ispunjavanje obaveza, kako završavaju takvi političari u Srbiji. Tako da pretnja ministru inostranih poslova Draškoviću i predsedniku Republike Srbije Tadiću nije nimalo naivna pretnja. To samo pokazuje da taj antihaški lobi ima jako uporište u institucijama i da ga ništa nije omelo u tome nego da i dalje sprovodi svoju viziju Srbije i njene budućnosti.”
Nakon izveštaja koji je glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte podnela Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u Srbiji je zapravo sve ostalo po starom. Premijer Koštunica kao da nije direktno prozvan, odgovara da se sa Hagom sarađuje. Izjava od utorka:
“Ono što važi za život svakog pojedinca važi i za celo jedno društvo. Postoje mnoge stvari koje mi želimo, ne danas nego juče, ali ne možemo ih odmah postići. Saradnja sa Hagom predstavlja našu međunarodnu obavezu, mi ćemo tu obavezu ispuniti, i siguran sam da će se rezultati već polako početi da pokazuju.”
Nataša Kandić smatra da nijedan korak osim floskule o dvosmernoj saradnji nije načinjen kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom i Vladi Srbije. Da čak ni u slučaju generala Sretena Lukića, koji je isprva sam hteo da se preda Vlada nije reagovala.
“Mislim da jedna zvanična politika, mislim na politiku Vlade, de fakto hoće Srbiju bez ikakvih suđenja za ratne zločine, bez podsećanja na ono što je prošlostj. Oni misle da može da se živi i da se vlada Srbijom koja potpuno pati od amnezije i nije samo jasno kuda ide takva Srbija i ta vlast kuda je vodi.”
Hapšenje optuženih za ratne zločine jeste zahtev koji se pred srpske vlasti postavlja. Vojislav Koštunica o tome u utorak:
“Radi se o jednom procesu. Taj proces ne daje rezultata čak i tamo gde postoji jedna vlast mnogo moćnija i jača od svake nacionalne vlasti, a to je vlast NATO ili SFOR u Bosni i Hercegovini.”
Boris Tadić o tome, takođe u utorak:
“Sa Haškim tribunalom moramo da sarađujemo u punoj meri. Oni koji govore da ne moramo, oni to čine samo iz političkih razloga. I oni znaju da moramo.”
U utorak veče izvršen je atentat na predsednika Srbije. Još jednom slušamo Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo:
“Tu spregu, savez koji je jednom napravljen u vezi sa ubistvom premijera Đinđića više niko ne može raskinuti osim da dođe do drastičnog prekida i do hapšenja velikog broja ljudi. Budući da niko nema tu moć, da vojska i policija ne predstavljaju institucije koje bi se držale zakona i koje su spremne da rizikuju i da pokrenu postupke protiv većeg broja svojih zaposlenih oficira i raznih drugih zaposlenih u policiji i vojsci. Budući da toga nema, mi imamo situaciju u kojoj zapravo antihaški lobi vlada. A tamo gde ne vlada, on drži strahom u svojim rukama delove institucija koji bi hteli nešto da urade tako da imamo zapravo potpunu blokadu tog puta pomeranja Srbije napred.”
“Hag se pojavljuje samo kao jedno od pitanja ali pitanje koje definiše sve ostalo. I naravno, ima onih koji kažu u Srbiji ubijaju svoje premijere. I tačno je, Srbija je postala vrlo nestabilna država za praktikovanje ili bavljenje politikom zato što svaka politika koja ne odgovara antihaškom lobiju onda je njen autor, tvorac, kreator, on je na meti antihaškog lobija. I mi smo zapravo videli kako se završavaju događaji ovde kada jedan političar koji zagovara međunarodnu saradnju, koji zagovara ispunjavanje obaveza, kako završavaju takvi političari u Srbiji. Tako da pretnja ministru inostranih poslova Draškoviću i predsedniku Republike Srbije Tadiću nije nimalo naivna pretnja. To samo pokazuje da taj antihaški lobi ima jako uporište u institucijama i da ga ništa nije omelo u tome nego da i dalje sprovodi svoju viziju Srbije i njene budućnosti.”
Nakon izveštaja koji je glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte podnela Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u Srbiji je zapravo sve ostalo po starom. Premijer Koštunica kao da nije direktno prozvan, odgovara da se sa Hagom sarađuje. Izjava od utorka:
“Ono što važi za život svakog pojedinca važi i za celo jedno društvo. Postoje mnoge stvari koje mi želimo, ne danas nego juče, ali ne možemo ih odmah postići. Saradnja sa Hagom predstavlja našu međunarodnu obavezu, mi ćemo tu obavezu ispuniti, i siguran sam da će se rezultati već polako početi da pokazuju.”
Nataša Kandić smatra da nijedan korak osim floskule o dvosmernoj saradnji nije načinjen kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom i Vladi Srbije. Da čak ni u slučaju generala Sretena Lukića, koji je isprva sam hteo da se preda Vlada nije reagovala.
“Mislim da jedna zvanična politika, mislim na politiku Vlade, de fakto hoće Srbiju bez ikakvih suđenja za ratne zločine, bez podsećanja na ono što je prošlostj. Oni misle da može da se živi i da se vlada Srbijom koja potpuno pati od amnezije i nije samo jasno kuda ide takva Srbija i ta vlast kuda je vodi.”
Hapšenje optuženih za ratne zločine jeste zahtev koji se pred srpske vlasti postavlja. Vojislav Koštunica o tome u utorak:
“Radi se o jednom procesu. Taj proces ne daje rezultata čak i tamo gde postoji jedna vlast mnogo moćnija i jača od svake nacionalne vlasti, a to je vlast NATO ili SFOR u Bosni i Hercegovini.”
Boris Tadić o tome, takođe u utorak:
“Sa Haškim tribunalom moramo da sarađujemo u punoj meri. Oni koji govore da ne moramo, oni to čine samo iz političkih razloga. I oni znaju da moramo.”
U utorak veče izvršen je atentat na predsednika Srbije. Još jednom slušamo Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo:
“Tu spregu, savez koji je jednom napravljen u vezi sa ubistvom premijera Đinđića više niko ne može raskinuti osim da dođe do drastičnog prekida i do hapšenja velikog broja ljudi. Budući da niko nema tu moć, da vojska i policija ne predstavljaju institucije koje bi se držale zakona i koje su spremne da rizikuju i da pokrenu postupke protiv većeg broja svojih zaposlenih oficira i raznih drugih zaposlenih u policiji i vojsci. Budući da toga nema, mi imamo situaciju u kojoj zapravo antihaški lobi vlada. A tamo gde ne vlada, on drži strahom u svojim rukama delove institucija koji bi hteli nešto da urade tako da imamo zapravo potpunu blokadu tog puta pomeranja Srbije napred.”
