Kao prva porodica koja se zbog napada na pripadnike mađarske nacionalnosti je odlučila na iseljenje iz Vojvodine, četvoročlana familija Šetet sa po jednom putnom torbom napustila je svoju kuću u predgrađu Subotice. Na fasadi su još uvek ostala velika crvena sa porukom “smrt” i “crknućete Mađari” koja je osvanula tu pre tri dana, a na vratima trag od noža koji je tu bio zaboden. I mada je i predsednik Republike Mađarske Ferenc Madl prilikom jučerašnje posete domu Šetetovih apelovao da ne prenagljuju i dvaput promisle o teškoj odluci, otac Laslo doneo je odluku o hitnom iseljenju u Mađarsku.
“Zato što se jako bojim za porodicu pošto su mi sina dva puta tukli, pa sad ovaj nož, ne znam šta će biti sledeće. Da li će biti metak ili će zapaliti kuću ili će nešto uraditi što ako izgubim nekog od svoje porodice to ne bi preživio. Jako mi je teško. Pošto sam i srčani bolesnik jako teško ovo podnosim, ali meni se ovo najbolje rešenje čini. Tamo nas čekaju vlasti pa ćemo, nadam se, nekako uspeti da se sredimo. Rekli su nam da ćemo dobiti politički status pa će posle da se nekako reši naše pitanje.”
Devetnaestogodišnji Denis Šetet pre tri nedelje pretučen je u centru Subotice po izveštavanju nekih medija uz povike napadača “udri Mađara”. Policija o tome do danas nije izdala saopštenje, dok je nakon šovinističkih poruka na fasadi porodičnog doma pre tri dana saopšteno da je istražni sudija izvršio uviđaj. Odluku o iseljenju u Mađarsku Denis samo ovako komentariše:
“Ja očekujem da ću živeti bezbedno. Ništa drugo.”
Čim je ujutru prešla granicu kod Horgoša, porodica Šetet je zatražila od mađarskih vlasti politički azil, a pretpostavlja se da se sada nalazi u Segedinu, u prihvatnom centru za izbeglice. Na putu do granice gde su ih ispratili novinari, trinaestogodišnja Klementina se još zaustavila kod svoje škole i oprostila od svojih drugova. Majka Slavica je posvedočila:
“Očekujem da deca u miru mogu da spavaju, da nema te napetosti više. Mi već skoro mesec dana ne spavamo mirno.”
“Zato što se jako bojim za porodicu pošto su mi sina dva puta tukli, pa sad ovaj nož, ne znam šta će biti sledeće. Da li će biti metak ili će zapaliti kuću ili će nešto uraditi što ako izgubim nekog od svoje porodice to ne bi preživio. Jako mi je teško. Pošto sam i srčani bolesnik jako teško ovo podnosim, ali meni se ovo najbolje rešenje čini. Tamo nas čekaju vlasti pa ćemo, nadam se, nekako uspeti da se sredimo. Rekli su nam da ćemo dobiti politički status pa će posle da se nekako reši naše pitanje.”
Devetnaestogodišnji Denis Šetet pre tri nedelje pretučen je u centru Subotice po izveštavanju nekih medija uz povike napadača “udri Mađara”. Policija o tome do danas nije izdala saopštenje, dok je nakon šovinističkih poruka na fasadi porodičnog doma pre tri dana saopšteno da je istražni sudija izvršio uviđaj. Odluku o iseljenju u Mađarsku Denis samo ovako komentariše:
“Ja očekujem da ću živeti bezbedno. Ništa drugo.”
Čim je ujutru prešla granicu kod Horgoša, porodica Šetet je zatražila od mađarskih vlasti politički azil, a pretpostavlja se da se sada nalazi u Segedinu, u prihvatnom centru za izbeglice. Na putu do granice gde su ih ispratili novinari, trinaestogodišnja Klementina se još zaustavila kod svoje škole i oprostila od svojih drugova. Majka Slavica je posvedočila:
“Očekujem da deca u miru mogu da spavaju, da nema te napetosti više. Mi već skoro mesec dana ne spavamo mirno.”
