Sin Gilde Carbonaro je otisao u pakao u cetvrtak. Ona je zbog toga duboko nesrecna, uprkos tome sto mnogi Amerikanci njenog sina smatraju herojem.
Gilda Carbonaro iz okoline Washingtona je zakleti protivnik rata u Iraku. Ona veruje da je taj rat bio greska – i sa moralne i sa strateske tacke gledista – i da predstavlja samo uludo tracenje zivota, i irackih i americkih.
Ali njen jedinac, americki marinac, zeleo je da se stavi na raspolaganje svojoj zemlji nakon septembarskih teroristickih napada. Konacno mu se u cetvrtak zelja ispunila. Iz Severne Karoline otisnuo se u sam epicentar rata – u Faludzu, gde je nekoliko njegovih drugova poginulo ove nedelje.
Sa dopisnikom naseg radija razgovarala je samo kratko pre nego sto se pozdravila sa sinom:
"Bice veoma tesko. Do sada sam se nekako drzala iako ni to nije bilo lako. Sada moram biti jaka jer ne mogu da dozvolim da moj sin vidi kako sam nesrecna. Zelim mu da ode u miru sa sobom, u uverenju da ce njegovi roditelji izdrzati.”
Americke porodice koje salju vojnike u rat, tradicionalno podrzavaju vojne operacije koje zemlja preduzima, stavljajuci znak jednakosti izmedju podrske ratovima i podrske svojim vojnicima.
Porodica Carbonaro, medjutim, odlucila je da prekine tu tradiciju i da pocne otvoreno da govori protiv irackog rata.
Nancy Lassin je ko-osnivac organizacije Vojne porodice su progovorile (Military Families Speak Out), koja okuplja 1600 familija koje se suprotstavljaju ratu u Iraku. Pastorak Nancy Lassin se vec borio u Iraku, a moze se dogoditi da ponovo tamo bude poslat. Nancy za nas radio objasnjava zasto su ona i muz resili da glasno iskazu svoj protest protiv tog rata:
"Nase misljenje je bilo da je adekvatnije resenje bilo poslati u Irak vise inspektora ukoliko je postojala mogucnost da se tamo ima oruzja za masovno unistenje. Nikad nismo poverovali u bilo kakve veze izmedju Saddama Husseina i Al-Qaide. Takodje smo verovali da ce posledica americke invazije Iraka biti vise a ne manje terorizma. Ali, postojao je razlog da administracija krene u taj rat. Nafta trzista i imperijalno jacanje. Mi nismo zeleli da nas Joe i bilo koji drugi vojnik budu samo topovsko meso za tu vrstu lakoumne vojne avanture", kaze Nancy Lassin.
Ipak, americko javno mnenje ne samo da tolerise brojku od vise od 1000 americkih zrtava u Iraku, nego jos uvek veruje da Bush radi pravu stvar u toj zemlji. Posle republikanske konvencije u New Yorku prosle nedelje, istrazivanja su pokazala da se njegovo vodjstvo nad demokratskim izazivacem Johnom Kerryjem povecava. Ovonedeljno merenje javnog mnenja, koje su sproveli "The Washington Post" i ABC News, pokazuje da 53 odsto Amerikanaca veruje u Bushovu iracku politiku, a da samo 37 odsto vise veruje u alternativu koju nudi Kerry.
Patrick Basham iz Cato instituta:
"Trenutno je vecina Amerikanaca spremna da prihvati broj zrtava. Mislim, medjutim, da bi jedan ili nekoliko dana, koji bi doneli velike gubitke americkih zivota mogli preokrenuti trenutno raspolozenje gradjana. Dok se to ne desi, ljudi prihvataju Bushov argument da je ovo bila neophodna akcija i da se, uprkos komplikacijama i teskocama, mora ostati na kursu", kaze Basham.
Gilda Carbonaro iz okoline Washingtona je zakleti protivnik rata u Iraku. Ona veruje da je taj rat bio greska – i sa moralne i sa strateske tacke gledista – i da predstavlja samo uludo tracenje zivota, i irackih i americkih.
Ali njen jedinac, americki marinac, zeleo je da se stavi na raspolaganje svojoj zemlji nakon septembarskih teroristickih napada. Konacno mu se u cetvrtak zelja ispunila. Iz Severne Karoline otisnuo se u sam epicentar rata – u Faludzu, gde je nekoliko njegovih drugova poginulo ove nedelje.
Sa dopisnikom naseg radija razgovarala je samo kratko pre nego sto se pozdravila sa sinom:
"Bice veoma tesko. Do sada sam se nekako drzala iako ni to nije bilo lako. Sada moram biti jaka jer ne mogu da dozvolim da moj sin vidi kako sam nesrecna. Zelim mu da ode u miru sa sobom, u uverenju da ce njegovi roditelji izdrzati.”
Americke porodice koje salju vojnike u rat, tradicionalno podrzavaju vojne operacije koje zemlja preduzima, stavljajuci znak jednakosti izmedju podrske ratovima i podrske svojim vojnicima.
Porodica Carbonaro, medjutim, odlucila je da prekine tu tradiciju i da pocne otvoreno da govori protiv irackog rata.
Nancy Lassin je ko-osnivac organizacije Vojne porodice su progovorile (Military Families Speak Out), koja okuplja 1600 familija koje se suprotstavljaju ratu u Iraku. Pastorak Nancy Lassin se vec borio u Iraku, a moze se dogoditi da ponovo tamo bude poslat. Nancy za nas radio objasnjava zasto su ona i muz resili da glasno iskazu svoj protest protiv tog rata:
"Nase misljenje je bilo da je adekvatnije resenje bilo poslati u Irak vise inspektora ukoliko je postojala mogucnost da se tamo ima oruzja za masovno unistenje. Nikad nismo poverovali u bilo kakve veze izmedju Saddama Husseina i Al-Qaide. Takodje smo verovali da ce posledica americke invazije Iraka biti vise a ne manje terorizma. Ali, postojao je razlog da administracija krene u taj rat. Nafta trzista i imperijalno jacanje. Mi nismo zeleli da nas Joe i bilo koji drugi vojnik budu samo topovsko meso za tu vrstu lakoumne vojne avanture", kaze Nancy Lassin.
Ipak, americko javno mnenje ne samo da tolerise brojku od vise od 1000 americkih zrtava u Iraku, nego jos uvek veruje da Bush radi pravu stvar u toj zemlji. Posle republikanske konvencije u New Yorku prosle nedelje, istrazivanja su pokazala da se njegovo vodjstvo nad demokratskim izazivacem Johnom Kerryjem povecava. Ovonedeljno merenje javnog mnenja, koje su sproveli "The Washington Post" i ABC News, pokazuje da 53 odsto Amerikanaca veruje u Bushovu iracku politiku, a da samo 37 odsto vise veruje u alternativu koju nudi Kerry.
Patrick Basham iz Cato instituta:
"Trenutno je vecina Amerikanaca spremna da prihvati broj zrtava. Mislim, medjutim, da bi jedan ili nekoliko dana, koji bi doneli velike gubitke americkih zivota mogli preokrenuti trenutno raspolozenje gradjana. Dok se to ne desi, ljudi prihvataju Bushov argument da je ovo bila neophodna akcija i da se, uprkos komplikacijama i teskocama, mora ostati na kursu", kaze Basham.
