“Sto se mene tice ta deklaracija za mene postoji. Ja sam svoj potpis juce u devet sati na sastanku sa Marsi Ris (sef americke kancelarije) povukao. Dali ce i sta ce UNMIK sa tom deklaracijom uraditi ja to ne znam”, izjavio je Todorovic.
Dogovor albanskih i srpskih lidera, postignut u americkoj kancelariji, sadrzi saglasnost da se u vladi Kosova formira Ministarstvo za manjine, povratak i integraciju, na cijem bi celu bio Srbin. Todorovic kaze da u dokument nije ubacena jasna osuda nasilja u martu i konkretno odredjivanje mesta u koja ce se raseljeni Srbi vracati. Prema njegovim recima zahtev za formiranjem ministarstva albanski lideri su ocenili kao prenos nadleznosti, sto je za Srbe neprihvatljivo.
Sef koalicije “Povratak” Dragisa Krstovic kaze da je odluka Todorovica da povuce potpis njegov licni cin: “To komentarisem kao njegov licni cin. On zna razloge i motive zbog cega je to ucinio, ja svoj potpis nisam povukao niti imam nameru da to ucinim. Ukoliko budem svestan svoje politicke odgovornosti ja cu uciniti nesto drugo ili cu podneti ostavku. To je nesto sto je po meni normalno. Dakle, radi se o licnom cinu i licnim razlozima”.
Iako dogovor, prema ocenama medjunarodnih predstavnika predstavlja korak napred u procesu povratka raseljenih lica, on je izazvao podele medju kosovskim Srbima. Tako je i Srpsko nacionalno vece (SNV) osudilo deklaraciju, isticuci da je suprotna srpskim interesima. Milorad Todorovic kaze da u srpskoj zajednici ne postoji konsenzus za sprovodjenje tog dokumenta: “Medjunarodna zajednica nece moci da kaze da ima konsenzus srpske zajednice za dalje procesuranje tog dogovora. Dakle u najmanju ruku dvojica od cetvorice prisutnih Srba nije za dalje procesuiranje dokumenta”.
Medjutim predstavnici Srba u skupstini Kosova kazu da su od predstavnikia albanske zajednice dobili jasnija uveravanja da ce preduzeti sve sto je na njima da pomognu povratak. Prema Krstovica koalicija “Povratak” ce oceniti dali je zajednicka Deklarcija validna ili ne: “Sto se tice deklaracije i njene validnosti ili vaznosti o tome ce biti vremena da se koalicija izjasni. A ukoliko koalicija bude smatrala da to nije u redu onda ce to koalicija reci i o tome cemo izvestiti drugu stranu”.
S druge strane strucnjaci isticu da dogovor u americkoj kancelariji ima veliki znacaj za resenje problema povratka raseljenih lica. Rifat Bljaku, direktor Centra za istrazivanje migracija, kaze da ce efekti albansko-srpskog dogovora o povratku biti svestrani: “Za srpsku stranu to znaci da ce odustatiti od omalovazavanja institucija, jer ce biti aktivan ucesnik u stvaranju politike povratka. Albanska strana ce pred medjunarodnom javnoscu pokazati spremnost da pomogne u stvaranju novih odnosa sa manjinama, a izvrsice se i prenos nadleznosti”, izjavio je Bljaku, ocenjujuci da se radi o konkretnoj pomoci raseljenim licima i ubrzan povratak i integraciju.
Bljaku je izrazio uverenje da ce novi sef UNMIKa potpisati dokument:
“Dokument nije konacan jer u srpskoj zajednici ima oklevanja i dilema. Ali novi civilni administrator, koji je dobar poznavalac regiona i problema izbeglica i migracija, uz odredjene dodatke potpisace dokument”, kaze Rifat Bljaku, izrazavajuci nadu da ce time poceti nova ozbiljnija etapa tretiranja problema povratka raseljenih lica.
Dogovor albanskih i srpskih lidera, postignut u americkoj kancelariji, sadrzi saglasnost da se u vladi Kosova formira Ministarstvo za manjine, povratak i integraciju, na cijem bi celu bio Srbin. Todorovic kaze da u dokument nije ubacena jasna osuda nasilja u martu i konkretno odredjivanje mesta u koja ce se raseljeni Srbi vracati. Prema njegovim recima zahtev za formiranjem ministarstva albanski lideri su ocenili kao prenos nadleznosti, sto je za Srbe neprihvatljivo.
Sef koalicije “Povratak” Dragisa Krstovic kaze da je odluka Todorovica da povuce potpis njegov licni cin: “To komentarisem kao njegov licni cin. On zna razloge i motive zbog cega je to ucinio, ja svoj potpis nisam povukao niti imam nameru da to ucinim. Ukoliko budem svestan svoje politicke odgovornosti ja cu uciniti nesto drugo ili cu podneti ostavku. To je nesto sto je po meni normalno. Dakle, radi se o licnom cinu i licnim razlozima”.
Iako dogovor, prema ocenama medjunarodnih predstavnika predstavlja korak napred u procesu povratka raseljenih lica, on je izazvao podele medju kosovskim Srbima. Tako je i Srpsko nacionalno vece (SNV) osudilo deklaraciju, isticuci da je suprotna srpskim interesima. Milorad Todorovic kaze da u srpskoj zajednici ne postoji konsenzus za sprovodjenje tog dokumenta: “Medjunarodna zajednica nece moci da kaze da ima konsenzus srpske zajednice za dalje procesuranje tog dogovora. Dakle u najmanju ruku dvojica od cetvorice prisutnih Srba nije za dalje procesuiranje dokumenta”.
Medjutim predstavnici Srba u skupstini Kosova kazu da su od predstavnikia albanske zajednice dobili jasnija uveravanja da ce preduzeti sve sto je na njima da pomognu povratak. Prema Krstovica koalicija “Povratak” ce oceniti dali je zajednicka Deklarcija validna ili ne: “Sto se tice deklaracije i njene validnosti ili vaznosti o tome ce biti vremena da se koalicija izjasni. A ukoliko koalicija bude smatrala da to nije u redu onda ce to koalicija reci i o tome cemo izvestiti drugu stranu”.
S druge strane strucnjaci isticu da dogovor u americkoj kancelariji ima veliki znacaj za resenje problema povratka raseljenih lica. Rifat Bljaku, direktor Centra za istrazivanje migracija, kaze da ce efekti albansko-srpskog dogovora o povratku biti svestrani: “Za srpsku stranu to znaci da ce odustatiti od omalovazavanja institucija, jer ce biti aktivan ucesnik u stvaranju politike povratka. Albanska strana ce pred medjunarodnom javnoscu pokazati spremnost da pomogne u stvaranju novih odnosa sa manjinama, a izvrsice se i prenos nadleznosti”, izjavio je Bljaku, ocenjujuci da se radi o konkretnoj pomoci raseljenim licima i ubrzan povratak i integraciju.
Bljaku je izrazio uverenje da ce novi sef UNMIKa potpisati dokument:
“Dokument nije konacan jer u srpskoj zajednici ima oklevanja i dilema. Ali novi civilni administrator, koji je dobar poznavalac regiona i problema izbeglica i migracija, uz odredjene dodatke potpisace dokument”, kaze Rifat Bljaku, izrazavajuci nadu da ce time poceti nova ozbiljnija etapa tretiranja problema povratka raseljenih lica.
