Mimoza Kusari, portparol vlade Kosova, kaze da je premijer Bajram Redzepi informisao sefa austrijske diplomatije o stavu Vlade prema datom planu, isticuci da se samo odredjeni delovi plana mogu razmatrati. Prema recima Kusari plan, kojim se predlaze odlaganje resavanja konacnog statusa, nije u skladu sa realnim stanjem, s obzirom da razvojni i integracioni procesi na Kosovu zavise od konacnog statusa: “U planu nedostaje resavanje odredjenih problema u vezi sa konacnim statusom Kosova. Kao dokaz za to jeste da su ekonomski i bezbednosni problemi direktno povezani sa definisanjem konacnog statusa”, kaze Kusari.
Ramus Tahiri, savetnik predsednika kosovskog parlamenta, kaze da austrijski plan ne odgovara kosovskoj realnosti i ne predlaze konkretna resenja za postojece probleme: “Plan nije dobar jer u osnovi nema kosovske karakteristike, a kosovski problem zeli da postavi kao srpsko-albanski problem. Drugi razlog je taj sto su manjine na Kosovu u manjem broju i da kao takve ne mogu da organizuju politicko-teritorijalnu autonomiju”, kaze Tahiri.
Predstavnici srpske zajednice na Kosovu kazu da je takav plan prihvatljiv, ali dodaju da zabrinjava deo koji istice da je neophodno da kosovske institucije dobiju ovlascenja. Gojko Savic, clan predsednistva kosovske skupstine iz koalicije “Povratak”: “Tu ima nekih realnih stvari, kada se govori o vecoj autonomiji Srba na Kosovu. S druge strane zabrinjava malo cinjenica da jos vecu ingerenciju hoce da daju albanskom stanovnistvu i institucijama da preuzmu odgovarajuce obaveze oko Kosova”.
Prema recima Mimoze Kusari, Kosovo radi na ispunjenju standarda, sto je plan americkog drzavnog podsekretara za politicka pitanja Marka Grosmana. Taj plan predvidja da 2005. godine pocnu razgovori o konacnom statusu Kosova: “Austrijski dokument je radni dokument na kome se jos moze raditi, dok plan Grosmana daje nadu da ce se odrediti konkretan datum za razmatranje pitanja kako ici dalje”, kaze Kusari.
Prema recima Savica pojavljivanje raznih planova za resenje situacije na Kosovu znaci da se rasprava o kanacnom statusu Kosova priblizava: “Ne samo sto se na neki nacin rasprava priblizava, nego se pojavljuju planovi, kao sto je ovaj. S druge strane pojavljuju se i drugi planovi. Sama albanska strana je dala odredjene planove poput plana za decentralizaciju. Sve to ukazuje da su sve stvari u pravcu resavanja statusa koji se ocekuje vec naredne godine”.
Ramus Tahiri, savetnik predsednika kosovskog parlamenta, kaze da austrijski plan ne odgovara kosovskoj realnosti i ne predlaze konkretna resenja za postojece probleme: “Plan nije dobar jer u osnovi nema kosovske karakteristike, a kosovski problem zeli da postavi kao srpsko-albanski problem. Drugi razlog je taj sto su manjine na Kosovu u manjem broju i da kao takve ne mogu da organizuju politicko-teritorijalnu autonomiju”, kaze Tahiri.
Predstavnici srpske zajednice na Kosovu kazu da je takav plan prihvatljiv, ali dodaju da zabrinjava deo koji istice da je neophodno da kosovske institucije dobiju ovlascenja. Gojko Savic, clan predsednistva kosovske skupstine iz koalicije “Povratak”: “Tu ima nekih realnih stvari, kada se govori o vecoj autonomiji Srba na Kosovu. S druge strane zabrinjava malo cinjenica da jos vecu ingerenciju hoce da daju albanskom stanovnistvu i institucijama da preuzmu odgovarajuce obaveze oko Kosova”.
Prema recima Mimoze Kusari, Kosovo radi na ispunjenju standarda, sto je plan americkog drzavnog podsekretara za politicka pitanja Marka Grosmana. Taj plan predvidja da 2005. godine pocnu razgovori o konacnom statusu Kosova: “Austrijski dokument je radni dokument na kome se jos moze raditi, dok plan Grosmana daje nadu da ce se odrediti konkretan datum za razmatranje pitanja kako ici dalje”, kaze Kusari.
Prema recima Savica pojavljivanje raznih planova za resenje situacije na Kosovu znaci da se rasprava o kanacnom statusu Kosova priblizava: “Ne samo sto se na neki nacin rasprava priblizava, nego se pojavljuju planovi, kao sto je ovaj. S druge strane pojavljuju se i drugi planovi. Sama albanska strana je dala odredjene planove poput plana za decentralizaciju. Sve to ukazuje da su sve stvari u pravcu resavanja statusa koji se ocekuje vec naredne godine”.
