Dostupni linkovi

Tim Judah, britanski novinar, poznat široj javnosti i kao autor knjiga "Kosovo: rat i osveta" i "Srbi: između istorije i mita" u razgovoru sa Arbanom Vidishiqi kaže da će nakon propalih pregovora Prištine i Beograda put biti turbulentan, ali on ne vidi opasnost od novog rata.

RSE: Razgovori oko budućnosti Kosova završeni su bez rezultata. Priština tvrdi da je to kraj pregovora dok Beograd insistira da će se proces pregovaranja nastaviti. Ova razlika u gledištima odslikava razliku u stavovima Zapadnih zemalja s jedne strane i Rusije, s druge. U kom pravcu će po vašem mišljenju ići taj proces?

JUDAH: Vjerujem da, ukoliko se ne dogodi ništa nepredvidivo, početkom iduće godine Kosovo će verovatno proglasiti nezavisnost. Većina zemalja Evropske unije, SAD kao I brojne druge zemlje priznaće tu nezavisnost.


RSE: U međuvremenu svedoci smo da Srbija preti da će poduzeti sve mere, sve legalne korake, da spreči takav tok događaja…

JUDAH: Ne verujem da se tu baš nešto osobito može poduzeti. Ukoliko nezavisnost Kosova bude poništena od stane parlamenta Srbije ne vidim da će to imati nekog efekta u slučaju da usledi priznanje mnogih drugih zemalja.


RSE: Šta s emože dogoditi na severu Kosova? Neki lideri iz srpske zajednice upozoravaju da taj deo Kosova može proglasiti odvajanej od Kosova u slučaju proglašenja nezavisnosti?

JUDAH: Da, to je sasvim moguće. Navodim sada nešto što je kosovski premijer Agim Čeku rekao u Briselu, a to je da nezavisnost Kosova nije nešto iznenađujuće, već je to naprotiv nešto što se godinama očekuje i dugo signalizira. Mislim da ista konstatacija vredi i za severno Kosovo, da će se na ovaj ili onaj način taj deo odvojiti.

RSE: Vi ste u jednom od Vaših tekstova spomenuli međunarodnu konferenciju o Kosovu. Možete li to obrazložiti?

JUDAH: Do mene je došla vest da se organizuje takva konferencija, ali izgleda da je to bio samo neki diplomatski manevar. Istini za volju, nisam ništa više o tome čuo. Moguće da je to bila neka ideja na stolu – da je bilo vreme za to i da je to vreme prošlo. Verujem da se tada razmatrala mogućnost o konferenciji koja će razmotriti modalitete priznavanja Kosova, što znači da do održavanja takvog skupa još može doći – ali ja nisam ništa o tome čuo u novije vreme. Tako da je moguće da je to bila inicijativa koja je pokrenuta i od koje se odustalo.

RSE: Gospodine Judah, poslednji krug pregovora, kada je bio na svom početku, označen je ne samo kao proces traženja kompromisa između Beograda i Prištine, već i kao usaglašavanje stavova, postizanje kompromisa, unutar EU. Da li smatrate da je to postignuto?

JUDAH: Ne bih to zvao postizanjem kompromsia, jer se tu radi o kritičnoj masi.
Mislim da su na samom početku evropske zemlje bile dosta podeljene oko budućnosti Kosova i ono što se dogodilo u međuvremenu postignuta je ta kritična masa. Sada znamo da će većina evropskih zemalja priznati Kosovo. Ako je neko tu bar delimično zaslužan, onda je to svakako Rusija. Rusija je htela da iskoristi pitanje Kosova i da skrene pažnju na evropske razlike u odnosu na to pitanje. Takav pristup Rusije uplašio je mnoge evropske države i konsolidovao podršku nezavisnom Kosovu, uz izuzetak dve, tri zemlje, kao što su Kipar i Slovačka.

RSE: Pregovaračka Trojka sada sastavlja svoj izveštaj koji treba da bude dostavljen generalnom sekretaru UN-a, Ban Ki Moonu. Šta se u celom tom procesu dogodilo sa planom Marttija Ahtisaarija? Da li je on još uvek aktuelan?

JUDAH: Plan Marttija Ahtisaarija sigurno će biti osnova svakog budućeg procesa priznavanja Kosova. Preciznije, realizacija onih delova tog plana, čije provođenje ne traži kooperaciju Srbije, sigurno će biti uslov za priznavanja Kosova od strane SAD i EU, posebno u pogledu zamene sadašnje UN misije i uspostavljanja medjunarodne kancalarije za civilne poslove.

RSE: Obe strane tvrde da neće koristiti nasilje. Ipak posmatrači predviđaju da celi region ulazi u period opasne nestabilnosti. Šta Vi o tome mislite?

JUDAH: Možda će biti neravnina na putu, turbulencija ali ne vidim da se razbuktava neki rat, ne verujem da idemo u susret novom balkanskom ratu. Bilo je dosta histeričnih reakcija i najava sukoba, posebno među posmatračima koji baš ne poznaju dobro regiju. Takve najave mogle su se čuti i u zapadnim zemljama. Pogledajte razvoj događaja u Bosni – samo prije sedmicu dana svi su govorili da je BiH pred kolapsom i da je spremna za novi rat. Nakon toga postignut je dogovor oko policije i parafiran i sporazum sa EU. Postoji razlika između neravnog puta i rata. Ja ne tvrdim da neće biti incidenata i nasilja., ali ne verujem da će biti rata.

XS
SM
MD
LG