Dostupni linkovi

Kosovo važnije od Evrope


Zoran PRERADOVIĆ Poslednje istraživanje Centra za slobodne izbore i demomokratiju pokazuje da je građanima Srbije malo više stalo do Kosova nego do članstva u Evropskoj Uniji, te da je taj odnos 4:3. Procentualno izraženo 40 odsto anketiranih prednost daje Kosovu, 30 odsto EU, dok 30 odsto nema dovoljno informacija i zbog toga ne mogu da se odluče šta je za njih prioritet. Ovakav nalaz istraživanja otvara pitanje zašto građani Srbije pitanje Kosova percipiraju kao važnije od pitanja članstva u EU koje sa sobom nosi mnoge benefite.

Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević u izjavi za naš program kaže da je ovakav nalaz pre svega rezultat činjenice da građanima nije na adekvatan način objašnjena korist koju mogu imati od pridruživanja EU, kao i da pojam same Unije doživljavaju dosta apstraktno:

“Evropa svakako nije na dohvat ruke građanima Srbije i pitanje je u kojem to dalekom trenutku budućnosti Srbija imati izglede da uđe u EU. S druge strne, imate pitanje Kosova, koje je tu, neposredno pred rešenjem – Kosovo je jedno pitanje nabijeno emocijama i naravno da to građanima deluje bliže nego što im deluje pridruženje EU.”

Nekadašnja pomoćnica minsitra spoljnih poslova SRJ, sada ekspert Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić ističe da ovo istraživanje pokazuje da je na političkoj sceni trenutno znatno izraženija kampanja oko Kosova:

“Ljudi, ipak, reaguju na kampanju. Pitanje je da li je pravljena odgovarajuća kampanja oko evropskih integracija – da su građanima objašnjene konsekvence moguće je da bi onda opredeljivanje građana možda bilo čak i ujednačeno. Ali, imajući u vidu da je u političkim nastupima Kosovo dobilo prioritet to se prelama i preko javnog mnjenja.”

Istovremeno, Marko Blagojević ukazuje da je smanjen broj onih koji su spremni na materijalna odricanja i pad standarda zarad Kosova, kao i spremnih za ratovanje zbog te teritorije. On takođe podvlači jednu pomalo nelogičnu činjenicu da dve trećine građana podržava članstvo Srbije u EU i zaključuje da je neadekvatna prezentacija beneficija koje nose evropske integracije jasna poruka i za domaće i za evropske političare:

“Evropa bi trebalo da prestane da bude fraza i floskula. Građani bi trebali da se upoznaju sa Evropom kroz konkretne koristi koje mogu imati od evropskih integracija, ne od članstva, već od procesa približavanja EU. Ali, izgleda da se ovde pravi greška, propust što se sve te koristi ne čine daleko opipljivijim.”

U Srbiji ne postoje jasne linije izjašnjavanja jer ključna statusna pitanja nisu okončana ističe Jelica Minić objašnjavajuci činjenicu da istovremeno dve trećine građana želi da vidi zemlju u EU:

“Odnos političkih stranaka i političkog vođstva utiče na opredeljivanje građana. U trenutku kada su kampanje, vezane za EU, bile mnogo intezivnije, što se dešavalo periodično, reakcije građana su premašivale i dve trećine, u periodu kada su zemlje Centralne Evrope, baltičke zemlje, Kipar i Malta ušle u EU.”

Politička realnost koju su građani nesumnjivo u stanju da prepoznaju u najvećoj meri utiče na rezultate ovakvih istraživanja, zaključuje na posletku socijalni psiholog Žarko Trebješanin:

“Ukoliko ljudi smatraju da to ne mora da se da, da to nije nešto tako nužno, taj procenat će rasti – može da ide do 99%. Ali, ukoliko je izvesno da će taj deo otići, u tom slučaju taj procenat ljudi, koji će smatrati da to ne treba po svaku cenu da se dopusti, će biti još manji. Stvar je, dakle, u nekoj vrsti realističnosti.”
XS
SM
MD
LG