EU dugo čeka rezoluciju UN o budućnosti Kosova, ali ona nije verovatna s obzirom na otpor Rusije i zastoj u pregovorima srpske i albanske strane i zato evropske prestonice, koje su za nezavisnost Kosova, treba da nađu alternativne zakonske osnove za misiju UN i istovremeno ubede zemlje koje su sumnjičave da ne blokiraju takvu misiju, ocenili su zapadni stručnjaci za Balkan. Podela Unije oko Kosova ne samo da bi potkopala planove EU o preuzimanju misije od UN već bi uništila i njen kredibilitet smatraju stručnjaci. Istovremeno, navodi se da bi legitimitet za prisustvo 1850 evropskih policajaca i osoblja iz pravosuđa mogao da bude obezbeđen ako postoji poziv kosovskih lidera i generalnog sekretara UN za tu misiju. S druge strane, kako stvari stoje za zvanični Beograd ovakav plan nije prihvatljiv. Pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije Milica Delević za naš program kaže:
“Meni se čini da bi u ovom trenutku taj zvanični odgovor pre svega bio na liniji da je to prejudiciranje ishoda, da pregovori traju i da će rezolucije biti. Za Beograd ostaje da je najbolja opcija ona koja omogućava da misija bude poslata na osnovu rezolucije SB jer to onda podrazumeva da je ona doneta na nekakav kompromisan način koji podrazumeva uvažavanje nekakvih zahteva Beograda.”
Predsednik spoljnopolitičkog Saveta Ministarstva spoljnih poslova, Živorad Kovačević za RFE kaže da bi zaobilaženje UN bilo loše za čitav međunarodni poredak, a ne samo za Srbiju, ali i dodaje da je činjenica da je EU trenutno u najneugodnijoj poziciji kada je reč o statusu Kosova kao i da je ambasador u međunarodnoj posredničkoj trojci Volfgang Išinger pokušavao da pronađe kompromisno rešenje:
“EU ima više problema - da usaglasi svoje stavove sa SAD, da ne povredi previše Rusiju, da ne zaobiđe SB, da ne ugrozi bezbednost u regionu i da, što je za nju najvažnije, obezbedi jedinstvo same Unije jer ima više članica EU koje nisu za to da se UN zaobilazi.”
Sa stavom da je pozicija EU izuzetno delikatna slaže se i Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose i naglašava da mnogi stručnjaci smatraju da se radi o odluci između unutrašnjeg jedinstva Unije i regionalne stabilnosti, i podvlači:
“EU je još uvek spremnija da bira unutrašnje jedinstvo zato što predstoji nova tura pregovora oko načina postavljanja novih odnosa unutar članica jer postoji kolaps sa referendumima oko Ustava i slično. Postoji skoro pa koncezus oko toga da je EU glavni međunarodni akter koji treba da preuzme presudnu ulogu oko budućeg statusa Kosova tako da i sama dinamika i aktivnost Volfganga Išingera u okviru pregovaračke trojke, njegova vidljivost u odnosu na druga dva pregovarača, govori takođe tome u prilog.”
Ne treba očekivati da će bilo Srbija bilo Kosovo promeniti svoje stavove, a Srbija bi unapred osudila takav pristup smatra Živorad Kovačević i dodaje da bi scenario o kome su govorili zapadni eksperti ipak bio neočekivan:
“Bilo bi to iznenađenje jer trojka ipak ima mandat do desetog decembra podnese izveštaj generalnom sekretaru UN. Sada bi se u ovoj fazi, ako bi to već bilo odlučeno, prekinuo pregovarački proces.”
Evidento je da se unutar Unije traže načini na koji bi se izbegla blokada transfera nadležnosti sa UN na EU bez obzira na ishod pregovora, kaže Jelena Milić, i naglašava da će se u tom pravcu najverovatnije ići na konstruktivno čitanje Rezolucije 1244. To bi, prema njenim rečima, značilo da se Rezolucija 1244 vidi kao rezolucija koja ima u samoj sebi ograničavajući faktor dužine trajanja:
“Tako da bi se dao prostor za neku novu tehničku rezoluciju koja ne bi dirala samo pitanje statusa Kosova već bi samo promenila nadležnost misije UNMNIK-a u misiju koja je u stvari već u pripremi i koja samo treba da skrati trenutak tog tranzicionog perioda. Mislim da bi i Kina i Rusija, uostalom i srpska strana, trebali da pokažu razumevanje i da ne dozvole da bar taj tranzicioni institucionalni period ne predstavlja problem. Nepotrebno je stvarati bilo kakvu tenziju te vrste jer će neko prisustvo međunarodne zajednice, pre svega EU, biti na Kosovu bez obzira kako nazvali novi status Kosova.”
“Meni se čini da bi u ovom trenutku taj zvanični odgovor pre svega bio na liniji da je to prejudiciranje ishoda, da pregovori traju i da će rezolucije biti. Za Beograd ostaje da je najbolja opcija ona koja omogućava da misija bude poslata na osnovu rezolucije SB jer to onda podrazumeva da je ona doneta na nekakav kompromisan način koji podrazumeva uvažavanje nekakvih zahteva Beograda.”
Predsednik spoljnopolitičkog Saveta Ministarstva spoljnih poslova, Živorad Kovačević za RFE kaže da bi zaobilaženje UN bilo loše za čitav međunarodni poredak, a ne samo za Srbiju, ali i dodaje da je činjenica da je EU trenutno u najneugodnijoj poziciji kada je reč o statusu Kosova kao i da je ambasador u međunarodnoj posredničkoj trojci Volfgang Išinger pokušavao da pronađe kompromisno rešenje:
“EU ima više problema - da usaglasi svoje stavove sa SAD, da ne povredi previše Rusiju, da ne zaobiđe SB, da ne ugrozi bezbednost u regionu i da, što je za nju najvažnije, obezbedi jedinstvo same Unije jer ima više članica EU koje nisu za to da se UN zaobilazi.”
Sa stavom da je pozicija EU izuzetno delikatna slaže se i Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose i naglašava da mnogi stručnjaci smatraju da se radi o odluci između unutrašnjeg jedinstva Unije i regionalne stabilnosti, i podvlači:
“EU je još uvek spremnija da bira unutrašnje jedinstvo zato što predstoji nova tura pregovora oko načina postavljanja novih odnosa unutar članica jer postoji kolaps sa referendumima oko Ustava i slično. Postoji skoro pa koncezus oko toga da je EU glavni međunarodni akter koji treba da preuzme presudnu ulogu oko budućeg statusa Kosova tako da i sama dinamika i aktivnost Volfganga Išingera u okviru pregovaračke trojke, njegova vidljivost u odnosu na druga dva pregovarača, govori takođe tome u prilog.”
Ne treba očekivati da će bilo Srbija bilo Kosovo promeniti svoje stavove, a Srbija bi unapred osudila takav pristup smatra Živorad Kovačević i dodaje da bi scenario o kome su govorili zapadni eksperti ipak bio neočekivan:
“Bilo bi to iznenađenje jer trojka ipak ima mandat do desetog decembra podnese izveštaj generalnom sekretaru UN. Sada bi se u ovoj fazi, ako bi to već bilo odlučeno, prekinuo pregovarački proces.”
Evidento je da se unutar Unije traže načini na koji bi se izbegla blokada transfera nadležnosti sa UN na EU bez obzira na ishod pregovora, kaže Jelena Milić, i naglašava da će se u tom pravcu najverovatnije ići na konstruktivno čitanje Rezolucije 1244. To bi, prema njenim rečima, značilo da se Rezolucija 1244 vidi kao rezolucija koja ima u samoj sebi ograničavajući faktor dužine trajanja:
“Tako da bi se dao prostor za neku novu tehničku rezoluciju koja ne bi dirala samo pitanje statusa Kosova već bi samo promenila nadležnost misije UNMNIK-a u misiju koja je u stvari već u pripremi i koja samo treba da skrati trenutak tog tranzicionog perioda. Mislim da bi i Kina i Rusija, uostalom i srpska strana, trebali da pokažu razumevanje i da ne dozvole da bar taj tranzicioni institucionalni period ne predstavlja problem. Nepotrebno je stvarati bilo kakvu tenziju te vrste jer će neko prisustvo međunarodne zajednice, pre svega EU, biti na Kosovu bez obzira kako nazvali novi status Kosova.”
