Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Opasne najave o podeli


Zoran PRERADOVIĆ Anamari REPIĆ Poslednjih dana stižu upozorenja da bi u slučaju da Priština posle 10. decembra, kada bi posrednička trojka trebalo da podnese izveštaj o pregovorima generalnom sekretaru UN, mogla proglasiti nezavisnost, i Srbi na severu, odnosno u Mitrovici, doneli sličnu odluku. Namere srpskih političara sa severa Kosova da će u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, taj deo proglasiti svoju nezavisnost, predstavnici kosovskih Albanaca ocenjuju kao rizične i neozbiljne. U Beogradu ponavljaju da o podeli pokrajine niko ne razmišlja, ali i ne isključuju mogućnost takvog razvoja događaja.

Najave o mogućoj podeli Kosova ukoliko Priština proglasi nezavisnost su rizične i protiv suživota, izjavio je Sadri Ferati, izvršni načelnik Opštine Mitrovica. Ferati je izjavio da je život Albanaca i Srba u Mitrovici, kao i na celoj teritoriji Kosova moguć, i na to ne treba da utiče zahtev Albanaca za nezavisnošću.

“Pretenzije Beograda su da Albanci mogu živeti sa Srbima tamo gde Beogradu odgovara, a to pitanje postavljaju kao problem na Kosovu”, kaže Ferati, ocenjujući da su namere o odvojenom životu štetne.

Povodom najava o mogućnosti da se posle 10. decembra proglasi nezavisnost Kosova, Oliver Ivanović, predsednik "Srpske liste za Kosovo i Metohiju", u izjavi za Radio Slobodna Evropa izrazio je strahovanje da bi posle tog čina kako je rekao ‘određena kritična masa na severu mogla da proglasi podelu’. Ivanović je kazao da će to dovesti do tenzija a zatim i konflikta.

Najave o podeli ili proglašenju nezavisnosti severnog Kosova albanski političari vide kao političku strategiju Beograda. Bajram Redžepi, bivši premijer Kosova i kandidat za predsednika Opštine Mitrovica opozicione Demokratske partije Kosova, kaže da se radi o pokušaju Beograda da odloži rešenje statusa:

“To je slično kao kada je početkom devedesetih Kosovo proglasilo nezavisnost koju nije priznao. Tako i Srbi mogu da proglase nezavisnost i niko je neće priznati. U svakom slučaju, kosovski parlament će takvu odluku proglasiti nevažećom.”

Mitrovica je podeljena na južni albanski i severni srpski deo grada. Severni deo nije pod administrativnom upravom opštine iz južnog dela, već je za njega nadležan UNMIK. Zbog takve podele statusno pitanje u tom delu Kosova je posebno osetljivo. Stoga svake izjave o mogućoj podeli zvaničnici ocenjuju opasnim.

Portparol Vlade Kosova Avni Arifi ističe kako se proces definisanja statusa vodi na osnovu principa Kontakt grupe, koji odbacuju podelu.

“Podela ili otcepljenje nije opcija a ni rešenje i neće biti mehanizama koji će to omogućiti. Takve najave su neozbiljne i ne idu u prilog interesima kosovskih Srba a ni procesu uopšte”, kaže Arifi dodajući kako je najveći interes Srba njihova integracija u institucije Kosova, kao i zajednički rad na integraciji Kosova u Evropsku uniju.

Arifi je podsetio kako je svaka podela u regionu veliki problem i stoga ne predstavlja rešenje:

“Problem treba rešiti na konstruktivan način i dijalogom. I za ovu specifičnu situaciju najbolji je predlog Martija Ahtisarija koji predviđa jedinstveno rešenje.”

U svakom slučaju albanski zvaničnici kažu da u nastavku procesa rešavanja statusa Kosovo treba da se pridržava principa Kontakt-grupe i instistira da se u optimalnom roku definiše status.

Prema rečima Feratija za Kosovo je najrealnija opcija da dobije nezavisnost i upravlja na celoj teritoriji. On kaže kako je predlogom o dobrosusedskim odnosima, Pregovarački tim pokazao da Albanci Srbe smatraju svojim sugrađanima:

“Mi u opštini radimo sve što je moguće da se stvori klima suživota da smanjimo tenzije i da se među ljudima stvori optimizam za bolje Kosovo i Mitrovicu, gde će ljudi živeti otvoreno.”

Beograd ne isključuje mogućnost podele

Nakon izjave lidera srpske liste za Kosovo Olivera Ivanovića da bi u slučaju da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, moglo doći do identične reakcije na severu Kosova gde većinu čine kosovski Srbi, u Beogradu ponavljaju da o podeli pokrajine niko ne razmišlja, ali i ne isključuju mogućnost takvog razvoja događaja.

Srpski pregovarački tim protivi se kako jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, tako i mogućoj identičnoj reakciji severnog dela Kosova kaže član beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović. On, međutim izjavi za naš program ne isključuje takav scenario, u slučaju da se kosovske institucije odluče za proglašenje nezavisnosti:

“Sigurno bi, ukoliko bi došlo do unitelarnog priznavanja Kosova ili proglašenja KiM nezavisnom državom, došlo do adekvatne reakcije od srpske zajednice na KiM. Da li bi to bilo proglašenje samostalnosti severa KiM ili odluka da čitavo KiM ostaje u sastavu države Srbije – mislim da je u ovom trenutku iluzorno o tome pričati. Šta bi bilo kada bi bilo je po meni hipotetičko pitanje. Ali, unitelarno proglašenje KiM je ozbiljno pitanje kao i način na koji će se srpska zajednica odnositi prema tom problemu. Proglašenje severa u ovom trenutku nije tema jer mi, pre svega, želimo da KiM zadržimo u okvirima granica države Srbije.”

Istovremeno, portparol DSS Andreja Mladenović u izjavi za RFE ističe da je sasvim normalno da Srbi i drugi nealbanci ne žele da prihvate Kosovo kao nezavisnu državu, i dodaje da bi za DSS svaki jednostrani akt bio pravno ništavan:

“Jednostavno, mi takav akt nikada nećemo priznati, naše institucije će ga poništiti. Mi ne možemo, kao država koja svojim Ustavom garantuje teritorijalni integritet i suverenitet na celoj teritoriji, prihvatiti takav akt. To je vrlo jasan stav Srbije i direktno je traženo da se članice Kontakt grupe i uopšte međunarodna zajednica odredi konkretno, tako što neće ni na koji način prihvatiti jednostrane akte.”

Goran Bogdanović, međutim, naglašava da bi odvajanje severnog Kosova najviše štetilo upravo samim Srbima:

“Pre svega zato što više od jedne trećine Srba, ili blizu dve trećine, živi južno od reke Ibar. Mislim da bi u tom slučaju upravo tim Srbima poslali poruku da o njima niko ne vodi računa i da država Srbija nije ta koja može da im obezbedi adekvatnu bezbednost, ekonomsku pomoć, poštovanje ljudskih i građanskih prava.”

Na posletku, nekadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova SRJ, sada ekspert Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da se eventualni izbor takvih jednostranih rešenja delimično zasniva i na činjeničnom stanju:

“To je da niti Srbija ima kontrolu nad Kosovom niti vlasti u Prištini imaju kontrolu nad severnim delom Kosova gde je koncentrisana srpska manjina. Očigledno je da se, ukoliko takav put bude izabran, može očekivati da će to biti reakcija Srba na Kosovu. Naravno, bilo bi mnogo bolje da sva rešenja koja budu doneta budu usaglašena između Prištine i Beograda sa međunarodnom zajednicom, ali to očigledno nije nimalo jednostavno.”
XS
SM
MD
LG