Dostupni linkovi

Bela lista je još daleko


Zoran GLAVONJIĆ Evropska unija uputiće svim ambasadama svojih zemalja u Beogradu nove instrukcije za izdavanje viza, čime je i zvanično počela priprema za lakši vizni režim za građane Srbije. Od 1. januara mnogi će moći sa manje peripetija da otputuju u evropske zemlje, ali je bezvizni režim, toliko željena bela šengenska lista, još daleko.

Od Nove godine građani Srbije moći će lakše da putuju u zemlje Evropske unije, nakon što je nedavno potpisan Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji. Novine su da će se vize raznim kategorijama stanovništva izdavati besplatno i po ubrzanoj proceduri. Vladimir Todorić, savetnik za evropske integracije u Vladi Srbije, rekao je za naš program da je potpisivanje Sporazuma o viznim olakšicama značajan napredak, ali tek prvi korak ka beloj šengenskoj listi:

“Postoji želja, kako državnih organa tako i svih građana Srbije, da se slobodno kreću unutar zemalja EU. Samim tim, ovim sporazumom ne može biti ispunjeno očekivanje u tom smislu. Ali, da budemo precizni, on će omogućiti mnogo lakšu proceduru dobijanja vize. Malo će se proširiti krug građana koji će dobiti pravo da putuju nesmetano u zemlje EU, vize će biti jeftinije i duže će trajati. Dakle, možemo reći da ovo zaista predstavlja jednu vrstu olakšice i proširivanje slobode za našeg građana.”

Po novom režimu dragocenu potvrdu o mogućnosti putovanja dobijaće poslovni ljudi, studenti, naučnici, državni službenici, sportisti, novinari i još neke grupe, pa ta lista povlašćenih obuhvata čak dve trećine građana koji imaju pasoš, ali je to i dalje tek petina stanovništva jer samo nešto manje od 12 odsto ima putnu ispravu. Oni koji nisu povlašćeni, vize će plaćati 35 evra, za razliku od 60 evra koliko moraju da izdvoje državljani ostalih trećih zemalja. Evropska unija ovih dana će svojim ambasadama u Srbiji poslati uputstva za izdavanje viza po novom režimu olakšića. Na taj način, kaže Vladimir Todorić, procedura će postati jednoobrazna u svim ambasadama:

“Da nemamo slučaj, kao što je sada, da jedna država može da traži i izvode iz banki i uverenje o rođačkim vezama itd., dok neka druga zemlja to ne traži – to će isto biti jedno veliko olakšanje.”

Aleksandra Mijalković, iz Beogradskog centra za evropske integracije, kaže da je do olakšanja viznog režima moglo da dođe i ranije, kao i da je potpuna liberalizacija još daleko jer predstoji niz zakona koje Srbija mora da donese i sprovede:

“Mi smo mnoge konvencije potpisali, mnoge zakone doneli ali ih ne primenjujemo. To je pitanje za naše poslanike. Da li smo mogli ranije? To je dvosmerni proces – jedan od razloga zaista jeste Hag, ali mislim da su mnogo više u pitanju oni tehnički uslovi, taj mehanizam usklađivanja raznih ministarstava ne funkcioniše onako kako bismo mi to hteli. Drugi razlog je to što je EU iz političkih razloga odlagala omogućavanje našim građanima da slobodnije putuju.”

Primer puta ka bezviznom režimu Srbija može da potraži u najbližem okruženju, Bugarskoj i Rumuniji koje su i ušle u Evropsku uniju. Vladimir Međak, iz Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, kaže da se u Srbiji često gledalo sa nipodaštavanjem na to što su ove dve zemlje bile na beloj šengen listi, ali da za to jednostavno nije bilo razloga:

“Vratio sam se iz Bugarske pre neki dan i Beograd je, iskreno, uređeniji od Sofije. Ali, neke stvari koje mi nismo uradili i koje tek treba da ih uradimo Bugari su doveli do savršenstva. Evropska komisija im je priznala da je njihov sistem izdavanja i kontrole viza i kretanja najbolji u Evropi – to je Bugarska.”

Jedan od uslova za vizne olakšice bio je i potpisivanje Sporazuma o readmisiji, koji predviđa vraćanje građana Srbije iz zemalja Evropske unije bez prava boravka. U vezi sa tim pojavila se bojazan od ogromnog talasa povratnika u Srbiju. Vladimir Međak međutim tvrdi da je taj strah neopravdan i kaže da Ministarstvo za socijalna pitanja priprema Akcioni plan za prihvat povratnika, kojih će godišnje biti četiri do pet hiljada:

“To je sve skopčano sa mogućnostima. Neće niko doterati voz sa 100.000 ljudi – to ne funkcioniše tako. Treba da se naprave prihvatni centri za njih - mi imamo 95. Nije to reka izbeglica iz Krajine, gde ćemo i šta ćemo, pa ih pošaljemo na Kosovo – ovo nije takva situacija. Napraviće se dinamika. To se već dešava i jer sada imamo povratnike ali to niko nije osetio.”

Prema nezvaničnim podacima, u zemljama Evropske unije ima između 100.000 i 150.000 ljudi koji će se na osnovu Sporazuma o readmisiji vratiti u Srbiju.
XS
SM
MD
LG