Bez Haga bismo se još vrtjeli u krugu zločina. I kako god da pogledamo, nepošteno je sav teret Suda svaliti na sam sud, baš kao i mnoge promašaje pripisati samo Uredu tužitelja, kaže direktor sarajevskog Dokumentaciono - istraživačkog centra Mirsad Tokača. Tokača smatra kako je Haški sud donio i neke istorijske presude, Biljani Plavšić i Radoslavu Krstiću:
„Kada gledate sa historijske tačke gledišta, svako će zaboraviti da je Biljana Plavšić osuđena na 11 godina i zaboraviće za što je ona, zapravo, bila osuđena. Ali će svakom ostati u sjećanju, historijskom sjećanju to da je ona priznala zašto su zločini činjeni, kako su činjeni, pod kojim okolnostima su činjeni. Druga historijska presuda za mene je presuda u slučaju Krstić. I često to kažem, da ništa Sud nije uradio, da je samo tu presudu donio, za mene bi on dobio pozitivnu i prolaznu ocjenu.“
Tokača, takođe, kaže da je Tribunal ovim presudama napustio godinama njegovani kult kvantiteta kada je u pitanju genocid, jer je na još uvijek do kraja neistraženom zločinu genocida u Srebrenici identifikovao počinoce:
„Dakle, donijeli su presudu da je Krstić bio saučesnik u genocidu. To je važno jer je Sud u cijelom tom procesu na neki način doveo u pitanje teoretske osnove genocida i pokazao koliko je samo konvencija o genocidu anahrono u vremenu u kojem se događaju i odvijaju.“
Nekoliko učesnika konferencije je iskazalo visoku ocjenu rada Tribunala. Bivši zastupnik bosanskohercegovačke tužbe za agresiju i genocid protiv Srbije i Crne Gore, sarajevski profesor Kasim Trnka cijeni da Hag uglavnom nije ispunio ključne ciljeve. Svi osumnjičeni nisu uhapšeni, a žrtve nisu dobile ni približnu satisfakciju:
„Obeshrabrivanje budućih zločina - nažalost ni taj cilj nije postignut, jer nakon formiranja Tribunala upravo se desio onaj dio zločina genocida za koji je Međunarodni sud pravde konstatovao da se desio u Srebrenici, a, nažalost, u svijetu se dešavaju i na drugim stranama stravični zločini.“
Kako su sve kazne izrečene pojedincima, prištinski advokat Azem Vlasi smatra kako postoje dileme vezane za ukupne konsekvence presuda. Umjesto da se rezultati zločina ponište, imamo situaciju kao u krivičnom pravu, kaže Vlasi:
„Kao kada uhvatite nekoga da je počinio provalnu krađu, pa ga osudite na godine robija zbog krivičnog dela provalne krađe, ali mu ne oduzmete imovinsku i drugu korist koju je stekao, ili ga ne obavezujete da kompenzira ono što je stekao provalnom krađom.“
Iako smatra da je Hag utvrdio mnoge činjenice, a da su izrečene presude najveća prepreka svim pokušajima revizionizma i preoblikovanja prošlosti, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić isti stav ne dijeli u slučaju presude Vukovarskoj trojci:
„Mislim da je to deo lošeg nasleđa Haškog tribunala. Ova presuda je loša pouka, loš primer za domaće pravosuđe i svaki sudija i svaki tužilac koji bude razmatrao zločine koje su počinili pripadnici i oficiri bivše JNA biće suočen s ovom presudom.“
Za 13,5 godina Haško tužilaštvo je podiglo 161 optužnicu. Sud je donio 51 konačnu presudu, 56 suđenja je u toku, 25 optužnica je povučeno, a 16 osuđenika je već odležalo izrečene kazne. Za dvije i po godine, koliko ima pred sobom, Haški sud neće uraditi sav predviđeni posao. Zato je predloženo da Ujedinjene nacije produže njegov mandat sve dok svi osumnjičeni ne budu procesuirani.
„Kada gledate sa historijske tačke gledišta, svako će zaboraviti da je Biljana Plavšić osuđena na 11 godina i zaboraviće za što je ona, zapravo, bila osuđena. Ali će svakom ostati u sjećanju, historijskom sjećanju to da je ona priznala zašto su zločini činjeni, kako su činjeni, pod kojim okolnostima su činjeni. Druga historijska presuda za mene je presuda u slučaju Krstić. I često to kažem, da ništa Sud nije uradio, da je samo tu presudu donio, za mene bi on dobio pozitivnu i prolaznu ocjenu.“
Tokača, takođe, kaže da je Tribunal ovim presudama napustio godinama njegovani kult kvantiteta kada je u pitanju genocid, jer je na još uvijek do kraja neistraženom zločinu genocida u Srebrenici identifikovao počinoce:
„Dakle, donijeli su presudu da je Krstić bio saučesnik u genocidu. To je važno jer je Sud u cijelom tom procesu na neki način doveo u pitanje teoretske osnove genocida i pokazao koliko je samo konvencija o genocidu anahrono u vremenu u kojem se događaju i odvijaju.“
Nekoliko učesnika konferencije je iskazalo visoku ocjenu rada Tribunala. Bivši zastupnik bosanskohercegovačke tužbe za agresiju i genocid protiv Srbije i Crne Gore, sarajevski profesor Kasim Trnka cijeni da Hag uglavnom nije ispunio ključne ciljeve. Svi osumnjičeni nisu uhapšeni, a žrtve nisu dobile ni približnu satisfakciju:
„Obeshrabrivanje budućih zločina - nažalost ni taj cilj nije postignut, jer nakon formiranja Tribunala upravo se desio onaj dio zločina genocida za koji je Međunarodni sud pravde konstatovao da se desio u Srebrenici, a, nažalost, u svijetu se dešavaju i na drugim stranama stravični zločini.“
Kako su sve kazne izrečene pojedincima, prištinski advokat Azem Vlasi smatra kako postoje dileme vezane za ukupne konsekvence presuda. Umjesto da se rezultati zločina ponište, imamo situaciju kao u krivičnom pravu, kaže Vlasi:
„Kao kada uhvatite nekoga da je počinio provalnu krađu, pa ga osudite na godine robija zbog krivičnog dela provalne krađe, ali mu ne oduzmete imovinsku i drugu korist koju je stekao, ili ga ne obavezujete da kompenzira ono što je stekao provalnom krađom.“
Iako smatra da je Hag utvrdio mnoge činjenice, a da su izrečene presude najveća prepreka svim pokušajima revizionizma i preoblikovanja prošlosti, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić isti stav ne dijeli u slučaju presude Vukovarskoj trojci:
„Mislim da je to deo lošeg nasleđa Haškog tribunala. Ova presuda je loša pouka, loš primer za domaće pravosuđe i svaki sudija i svaki tužilac koji bude razmatrao zločine koje su počinili pripadnici i oficiri bivše JNA biće suočen s ovom presudom.“
Za 13,5 godina Haško tužilaštvo je podiglo 161 optužnicu. Sud je donio 51 konačnu presudu, 56 suđenja je u toku, 25 optužnica je povučeno, a 16 osuđenika je već odležalo izrečene kazne. Za dvije i po godine, koliko ima pred sobom, Haški sud neće uraditi sav predviđeni posao. Zato je predloženo da Ujedinjene nacije produže njegov mandat sve dok svi osumnjičeni ne budu procesuirani.
