Stav beogradskog Tužilaštva za ratne zločine je da presuda Haškog tribunala "vukovarskoj trojci" za zločin na Ovčari ne može da utiče na tok postupka koji se za isti zločin odvija pred Većem okružnog suda za ratne zločine u Beogradu protiv pripadnika srednjeg i nižeg komandnog lanca, kaže za naš radio Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva;
“To se ne odražava na predmet koji se vodi pred našim sudom osim što mi za to krivično delo ne možemo više procesuirati vukovarsku trojku.”
Za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari u Beogradu je prvostepenom presudom na po 20 godina bilo osuđeno 9 optuženika, na 15 godina njih četvoro po jedan optuženik na 12, 9 i 5 godina dok je dvoje oslobođeno. Vrhovni sud Srbije, podsetimo, ukinuo je presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, zbog, kako je utvrdio, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, usled kojih nije mogao ispitati da li je činjenično stanje u žalbenoj presudi pravilno i potpuno utvrđeno. Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo, advokat porodica ubijenih na Ovčari kaže da su sada dokazi jos više učvršćeni i da je optužnica još jača te da očekuje ponovo iste presude:
“Sve što je Vrhovni sud naložio ide u korist optužbe – sva veštačenja, sva saslušanja. Vrhovni sud je naložio da se proveri duševno zdravlje svedoka saradnika broj 1 i veštačenjem je utvrđeno da je on potpuno zdrav, nadprosečnih intelektualnih sposobnosti. Sve što je do sada urađeno u ponovljenom postupku je u korist optužbe.”
Na pitanje da li visina kazni u presudi Haškog tribunala za "vukovarsku trojku" koja je izazvala ogorčenje u Hrvatskoj može da utiče na visinu kazni srednjem i nižem komandnom kadru kojima se ponovo sudi u Beogradu portparol tužilaštva Bruno Vekarić, koji inače nije želeo da komentariše visinu kazni Haškog tribunala, kratko odgovara:
“Ja bih se samo pozvao na visine kazni koju je izreklo naše Prvostepeno veće za ratne zločine – zašto to ne bi bio neki parametar. Mi imamo potpuno nezavisan stav našeg sudstva tako da takav vid paralele nije čak ni primeren.”
I Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme, inače svedok pred Haškim tribunalom u postupku protiv Slobodana Miloševića, misli da postupci u zemlji ne zavise od Haškog tribunala već pre svega od spremnosti u zemlji da se završi priča u smislu da ratni zločinci budu primereno kažnjeni a da se nevini oslobode;
“Ako u ovoj zemlji ne postoji želja da se to završi kako treba, nezavisno od Haškog tribunala, onda se bojim da je i sam pojam pravde u Srbiji doveden u pitanje. Ali, to ne zavisi toliko od Haškog tribunala jer je on od samog početka bio oročena institucija – to zavisi od volje ljudi ovde da se obračunaju sa zločincima u sopstvenoj sredini.”
RSE: Kada govorimo o toj spremnosti, da li je Vi vidite u ovoj zemlji ili ne?
“Iskreno rečeno ja vidim da ta volja intenzivno slabi – zbog Kosova, zbog političke situacije, zbog odnosa snaga u Parlamentu itd. Vidim da slabi i zabrinut sam zbog toga zato što kada jednom dozvolite da se zločin vrši iz državnog razloga onda je jako teško, u jednom trenutku, razlučiti privatne i državne razloge.”
“To se ne odražava na predmet koji se vodi pred našim sudom osim što mi za to krivično delo ne možemo više procesuirati vukovarsku trojku.”
Za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari u Beogradu je prvostepenom presudom na po 20 godina bilo osuđeno 9 optuženika, na 15 godina njih četvoro po jedan optuženik na 12, 9 i 5 godina dok je dvoje oslobođeno. Vrhovni sud Srbije, podsetimo, ukinuo je presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, zbog, kako je utvrdio, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, usled kojih nije mogao ispitati da li je činjenično stanje u žalbenoj presudi pravilno i potpuno utvrđeno. Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo, advokat porodica ubijenih na Ovčari kaže da su sada dokazi jos više učvršćeni i da je optužnica još jača te da očekuje ponovo iste presude:
“Sve što je Vrhovni sud naložio ide u korist optužbe – sva veštačenja, sva saslušanja. Vrhovni sud je naložio da se proveri duševno zdravlje svedoka saradnika broj 1 i veštačenjem je utvrđeno da je on potpuno zdrav, nadprosečnih intelektualnih sposobnosti. Sve što je do sada urađeno u ponovljenom postupku je u korist optužbe.”
Na pitanje da li visina kazni u presudi Haškog tribunala za "vukovarsku trojku" koja je izazvala ogorčenje u Hrvatskoj može da utiče na visinu kazni srednjem i nižem komandnom kadru kojima se ponovo sudi u Beogradu portparol tužilaštva Bruno Vekarić, koji inače nije želeo da komentariše visinu kazni Haškog tribunala, kratko odgovara:
“Ja bih se samo pozvao na visine kazni koju je izreklo naše Prvostepeno veće za ratne zločine – zašto to ne bi bio neki parametar. Mi imamo potpuno nezavisan stav našeg sudstva tako da takav vid paralele nije čak ni primeren.”
I Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme, inače svedok pred Haškim tribunalom u postupku protiv Slobodana Miloševića, misli da postupci u zemlji ne zavise od Haškog tribunala već pre svega od spremnosti u zemlji da se završi priča u smislu da ratni zločinci budu primereno kažnjeni a da se nevini oslobode;
“Ako u ovoj zemlji ne postoji želja da se to završi kako treba, nezavisno od Haškog tribunala, onda se bojim da je i sam pojam pravde u Srbiji doveden u pitanje. Ali, to ne zavisi toliko od Haškog tribunala jer je on od samog početka bio oročena institucija – to zavisi od volje ljudi ovde da se obračunaju sa zločincima u sopstvenoj sredini.”
RSE: Kada govorimo o toj spremnosti, da li je Vi vidite u ovoj zemlji ili ne?
“Iskreno rečeno ja vidim da ta volja intenzivno slabi – zbog Kosova, zbog političke situacije, zbog odnosa snaga u Parlamentu itd. Vidim da slabi i zabrinut sam zbog toga zato što kada jednom dozvolite da se zločin vrši iz državnog razloga onda je jako teško, u jednom trenutku, razlučiti privatne i državne razloge.”
