Dostupni linkovi

Ponovo govor mržnje u srpskoj skupštini


Iva MARTINOVIĆ Jučerašnji nastup poslanika stranke srpskog premijera Marka Jakšića, kada je uputio niz uvreda na račun Roma, vratio je na javnu scenu Srbije govor mržnje. Istovremeno, arogancija i verbalni napadi nastavljaju se i kada je reč o novinarima. Ono što u ovoj sitaciji najviše zabrinjava jeste činjenica da su promoteri ovakvog modela ponašanja predstavnici dela vlasti u Srbiji.

Ono što je bio sastavni deo ponašanja i života u Srbiji tokom devedesetih, kada se sve, od naroda i etničkih zajednica do kultura, jezika i običaja, što nije imalo predznak ‘srpski’ upotrebljavalo u pogrdnom i uvredljivom kontekstu, i što bi trebalo da bude deo prošlosti u zemlji koja teži ka tome da bude demokratska, deo je sadašnjosti. Nakon što je predstavnik Koštuničine DSS Marko Jakšić poručio poslaniku jedne opozicione stranke da “provocira svojim romskim i ciganskim mentalitetom”, Centar za prava manjina najavio je krivičnu prijavu protiv Jakšića zbog povrede ugleda naroda i etničkih grupa. Petar Antić iz Centra za prava manjina kaže da ova izjava nije prva takve vrste koja se upućuje na račun Roma:

“To govori da u Srbiji još nije dovoljno razvijena svest o jednom građanskom društvu. Pored toga, ovo govori da vreme u kojem živimo predstavlja, na neki način, opasnost za izazivanje i većeg govora mržnje.”

Profesor lingvističkih nauka Ranko Bugarski navodi da ovakvo ponašanje mora biti društveno sankcionisano. Upozoravajući da posle relativno kratkog zatišja, nakon 5. oktobra, jezik mržnje u Srbiji uzima nov zalet, Bugarski navodi da je krajnje vreme da se predstavnici političkih i kulturnih elita pozabave ovim problemom:

“Taj govor mržnje, u jednom širem smislu, se toliko razmahao da svako misli da može da kaže šta god hoće na račun koga god hoće. To je naročito opasno kada se na nišan uzimaju cele etničke zajednice, narodi a posebno manjine. Dakle, ne uraditi ništa, ne reagovati politički može biti prihvatljivo samo sa stanovišta onih koji, naravno ne otvoreno nego prikriveno ili podsvesno, zastupaju iste vrednosne kategorije i iste stavove.”

Arogancija u govoru političara i verbalni napadi učestali su i kada je reč o novinarima. Ako izuzmemo već uobičajeno ponašanje ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, kome nisu strani ni fizički obračuni, novinari su u poslednje vreme često predmet vređanja i šikaniranja od strane pojedinih političara. Tako je našem dopisniku Enesu Haliloviću opštinska uprava Novog Pazara nedavno zabranila da prisustvuje press konferencijama organa lokalne samouprave, zbog čega je na konferenciji odbio da govori i šef misije Evropske unije Žozep Ljoveras. Sam Halilović kaže da ga ovaj slučaj nije preterano potresao:

“Jer postoje mnogi lokalni klimoglavci koji nemaju problem da uđu ali zato ne smeju da postavljaju nikakva pitanja. To je, pre svega, pitanje časti onih koji zabranjuju i pitanje časti onih kojima se zabranjuje.”

“Na medije i novinare i dalje se gleda kao na sredstva za postizanje određenih političkih ciljeva”, zaključuje na kraju profesor fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković:

“Naravno na tako otvorenom lovištu na kome nikad nema lovostaja, svako ko se oseća finansijski ili politički moćnim sebi daje za pravo da se nekim ružnim rečima i ponekad najcrnjim klevetama odnosi prema medijima i novinarima.”
XS
SM
MD
LG