Dostupni linkovi

Vaga za merenje korupcije


Radovan BOROVIĆ Srbija je na ovogodišnjoj listi Transparensi internešenela popravila plasman za 11 mesta, uz rast indeksa percepcije korupcije sa 3,0 na 3,4, na skali do 10. Šta su osnovi generatori korupcije u srpskom društvu?

Indeksi korupcije sačinjeni su na osnovu najmanje 3 od 14 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima. Srbija sa indeksom od 3,4 na 79. mestu koje deli sa Gruzijom, Grenadom, Trinidadom i Tobagom i Saudijskom Arabijom, precizirao je Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić:

“Srbija se nalazi na solidnom mestu u odnosu na svoje okruženje – nešto smo bolji od BiH, Makedonije, Crne Gore, a lošiji od Hrvatske i Slovenije što je manje više očekivan rezultat. Ali, sve više zaostajemo za zemljama koje su se pre nekoliko godina priključile EU, a koje su pripadale bivšem socijalističkom bloku.”

Glavni izvor, ali i istovremeno prepreka za obustavljanje korupcije, u Srbiji je politička oligarhija, kaže Nenadić:

“Nije napravljen neki veliki pomak ni na strani političke volje, bez obzira što je korupcija zvanično postala jedan od prioriteta nove vlade, ni po pitanju političke korupcije. Na strani prevencije mi imamo nekoliko novih institucija, ali i dalje opstrukciju onih koji još od ranije postoje. Najzad, na represivnoj strani imamo nekoliko uspešnih akcija policije i Tužilaštva ali je pitanje koliko je takvih slučajeva zaista i bilo u odnosu na šta bismo mogli da poredimo uspešnost tih rezultata.”

Korupcija je indeksom definisana kao zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist. Srbija je u analizama nivoa korupcije prvi put posmatrana 2000. godine, kada je imala indeks 1,3, što je tada označavalo "katastrofalnu sliku", a potom je, menjana nabolje ta negativna percepcija, uz minimalan trend rasta. Bez obzira na to koliko je važno promovisati reforme koje će popraviti utisak o zemlji u svetu, još je važnije raditi na reformama koje će nama samima pomoći da suzbijemo korupciju. A tu zabrinjavajuće tapkamo u mestu", ocenio je on Vladimir Goati:

“U Srbiji, kao i drugde, ključne institucije generiraju od gore. To je ta politička volja – hoćete li ozbiljno da se borite protiv korupcije, protiv tajkuna, protiv ljudi koji finansiraju stranke i izbore. Ako hoćete protiv njih vi se lišavate mnogo čega ali onda na nižim nivoima imate mnogo manje problema.”

Šta danas o korupciji kažu građani Srbije:

“Šta se radi u ovoj našoj maloj i jadnoj zemlji? Svi su korumpirani – sad sam bio u banci, trebali su da mi uplate honorar ali niko ništa ne uplaćuje. To je moje mišljenje.”

RSE: Ko je po Vama najveći generator korupcije?

“Pa normalno, sve ide od vrha! Znači riba smrdi od glave. To je to.”

“Znate šta, to je jedan veliki problem na kome treba celo društvo da se organizuje. Korupcija je očigledna – tu nema priče. Na primer juče mi je žena odvela sina kod lekara i pitala da li se plaća recept koji je dobila na šta joj je odgovoreno da se ne plaća. Međutim, u apoteci je gospođa naplatila lek, zadržala recept i nije htela da ga vrati. To nije korupcija, to je pokvarenluk, ali korupcije imate koliko hoćete – to je činjenica.”

“Ima sigurno.”

Samo postojanje i delovanje nezavisnih antikorupcijskih tela, poput Poverenika za informacije, Odbora za sukob interesa, Komisije za zaštitu prava i Uprave za javne nabavke moglo je da doprinese popravljanju utiska, iako, država ne čini gotovo ništa da bi podržala rad tih tela, kaže u izjavi za naš program Poverenik za javne informacije Rodoljub Šabić:

“Postoji direktna korelacija između javnosti i obaranja korupcije. U zemljama u kojima je pristup medija, vas novinara i građana ovim informacijama o kojima sam govorio veći i slobodniji, tamo je korupcija manja. Dakle, ciframa je dokazano da zemlje koje su zabeležile ozbiljne, čak i spektakularne, rezultate u borbi protiv korupcije nisu to ostvarile represivnim merama, policijskim akcijama, pravosudnim aktivnostima itd. – to su ostvarile radikalnim dizanjem uticaja javnosti na rad organa.”

Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensija zemlje se boduju na skali do 10, pri čemu što zemlja ima veći indeks to znači da je "čistija" od korupcije. Rangirano je 180 zemalja - od Danske, Finske i Novog Zelanda sa indeksom 9,4, do Mjanmara i Somalije sa indeksom 1,4. Od bivših socijalističkih zemalja u Evropi najgore je rangirana Belorusija sa ocenom 2,1.
XS
SM
MD
LG