Dostupni linkovi

Predata dokumenta o NATO bombardovanju


Želimir BOJOVIĆ Zvaničnici NATO predali su dokumenta vlastima u Srbiji iz kojih se vidi gde je Severnoatlantska alijansa bacila na hiljade kasetnih bombi tokom vazdušnih intervencija nad Srbijom 1999. godine.

Veruje se da je iz aviona ratnih vazduhoplovstava Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije bačeno više od 2.000 kasetnih bombi, sa 380.000 raspršenih delova, tokom tromesečne operacije NATO. Zvaničnici Severnoatlantske alijanske izjavili su nakon intervencije da je najmanje pet odsto bombi promašilo metu, što znači da se širom Srbije i Kosova još uvek nalazi skoro 20.000 neeksplodiranih raspršenih delova kasetnih bombi. Ministar odbrane Dragan Šutanovac, kaže za RSE, da je njegovo ministarstvo te informacije upravo dobilo i da su ti podaci od velikog zanačaja za bezbednost građana Srbije:

“Mislim da je to jako bitna informacija. Prvo da vidimo šta smo uradili a drugo da vidimo šta je ostalo da se uradi. Bitno ja da u najkraćem mogućem roku počnemo sa uklanjanjem svih kasetnih bombi koje su zaostale iz 1999. godine. Bitno je reći da mi imamo kapacitete ali za to treba veliki novac, za uništavanje tih bombi, tako da ćemo vrlo brzo kontaktirati sa zemljama koje su zainteresovane da nam pomognu - mislim da ćemo uspeti da obezbedimo sredstva koja će nam pomoći da otklonimo taj problem.“

Profesor na Fakultetu za civilnu odbranu Zoran Dragišić, kaže za RSE, da su te lokacije veoma opasne za građane i da će za njihovo čišćenje biti potrebno puno vremena i novca:

“Sam princip dejstva tih bombi je takav da je njihovo razminiravanje vrlo težak, opasan i komplikovan posao. Svaka od tih lokacija će morati da bude detaljno pregledana kako bi građani mogli da se kreću slobodno po tim lokacijama, da ih koriste. To će biti veoma težak i složen posao ali se nadam da će nam NATO pomoći, odnosno da ćemo dobiti pomoć od država koje su proizvođači tih bombi jer su njihovi stručnjaci svakako najbolje obučeni da demontiraju te bombe.“

Kasetnim bombama, kojima je NATO avijacija gađala položaje u Srbiji, zagađeno je 23 miliona kvadratnih metara, a za njihovo uklanjanje potrebno je obezbediti oko 20 miliona evra, izjavio je direktor Centra Vlade Srbije za razminiranje Petar Mihajlović. On je rekao da je od kasetnih bombi razminirano tri miliona kvadratnih metara sa kojih su uklonjene 273 kasetne bombe. Komentarišući podatke o lokacijama na kojima se nalaze kasetne bombe, Mihajlović je za RSE rekao:

“Mislim, iz ovoga što je objavljeno na NATO sajtu, da nema nekih bitnijih razlika u odnosu na ono što mi imamo, naročito kada se ima u vidu da Centar tretira samo površine koje su pod civilnom kontrolom – u ovom trenutku ne tretiramo prostore na KiM.“

Eksperti ističu da su kasetne bombe zaostale na više lokacija na područjima Niša, Kopaonika, Kuršumlije, Sjenice, Kraljeva i sela Vladimirci kod Šapca. Vojni analitičar Aleksandar Radić, kaže za RSE, da su kasetne bombe najviše primenjivane na prostoru Kosova:

“Naredni pojas u kojem se najviše dejstvovalo je područje Srbije južno od 44 paralele jer je to bio pravac ispod kojeg su američke i savezničke vazduhoplovne snage delovale ležerno. Iznad 44 paralele se postupalo mnogo pažljivije, uglavnom se dejstvovalo po unapred zadatim stacionarnim ciljevima i po sistemima PVO. Znači da je, ipak, najveći zaostatak kasetnih bombi na prostoru južne Srbije.“

Petar Mihajlović je rekao da se čišćenje terena od zaostalih kasetnih bombi obavlja do dubine od pola metra i da se taj posao obavlja po međunarodnim standardima za humanitarno razminiranje, koji se bitno razlikuju od vojnog razminiranja. On naglašava da u šest najugroženijih oblasti postoji više mikro lokacija:

”Na području Niša imamo više mikro lokacija – do sada smo u Nišu realizovali pet projekata a ostalo je još tri. Kada kažemo Kopaonik, područje Kopaonika, na tom području smo realizovali pet projekata, pet mikro lokacija, a biće još sigurno deset.“

Mihajlović kaže da će za razminiranje svih ugroženih lokacija biti potrebno između pet i deset godina. On ističe da u regionu postoje deminerski kapaciteti za obavljanje tog složenog posla, naglašavajući da u Srbiji postoje tri preduzeća registrovana za taj posao, da ih u Hrvatskoj ima preko 40, a u Bosni i Hercegovini oko 30. Podaci koje je
NATO dostavio, biće nam od velike pomoći, kaže on:

“Znaćemo da li smo očistili teritoriju Srbije, na svakom mestu gde su padale kasetne bombe, i ako smo mi negde preskočili u ovoj fazi ti podaci će nam pomoći da korigujemo naš rad.“

Ali, za Zorana Dragišića, dostavljanje tačnih lokacija, na kojima je NATO tokom intervencije na Srbiju, bacio kasetne bombe nema samo humanitarni značaj:

„Mislim da ceo ovaj projekat ima i svoj politički značaj i da se s njim može početi jedno istinsko partnerstvo Srbije i NATO.“
XS
SM
MD
LG