Dostupni linkovi

Podrška glumici jača od pretnji


Ljudmila CVETKOVIĆ Nakon teksta u jednom beogradskom tabloidu u kojem se glumica Mirjana Karanović optužuje za antisrpski stav zbog svojih filmskih uloga umetnici iz regiona uputili su joj pismo podrške. Motiva je bilo mnogo, od principijelne zaštite umetničke slobode i izbora do ljudskog aspekta jer je Mirjana Karanović prva osoba sa ex-jugoslovenskog kulturnog prostora, koja je nakon ratova, hrabro svojim ulogama u različitim sredinama, počela da povezuje pokidane kulturne relacije. Njene kolege u Beogradu upzoravaju da su napadi koje ona doživljava posledica gradjanskog konformizma i nesuočavanja sa stvarima iz bliže prošlosti u Srbiji.

Za Mirjanu Karanovic njene kolege kažu da je jedna od najboljih evropskih glumica u ovom trenutku. I da su, ne samo zbog toga, napadi na nju nevereovatno neintelegentni. A beogradski tabloid Kurir objavio je da je Mirjana Karanović ulogom majke kosovskog Albanca, u norveškom filmu “Mirus” "odlučila da nastavi da hoda dobro utabanim antisrpskim putevima koje je izgradila ulogom muslimanke Esme u bosanskom filmu Grbavica". Novinar je optužio i što joj “nije smetalo da stoji pored rediteljke tog filma, Jasmile Žbanić, dok je ova pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.” Onima koji su, inače, optuženi za ratne zločine nad nesrpskim stanovništvom. Sada nam Mirjana Karanović na pitanje kako se oseća kaze: razno, od povredjenosti do besa:

“Gotovo 17 godina živim u jednoj takvoj situaciji, da se moji postupci osudjuju ili komentarišu ili smatraju previše hrabrim ili neodmerenim ili da se ja mešam u stvari koje ne bi trebalo da me zanimaju. I ja sam se nekako uvek ponašala da ne dozvoljavam da u mom životu stoje prepreke koje ograničavaju moju ličnu slobodu. Tako da je za mene ovo pitanje mog ličnog opstanka. Osim nekog malog straha za svoj fizički opstanak nemam nikavkih drugih strahova.”

Nakon što su u Beogradu reagovali Ministarstvo kulture, Jugoslovensko dramsko pozorište i Nezavisno udruženje novinara Srbije, pozivajući i najširu javnost na reagovanje, pisanje Kurira oštro su osudili i umetnici iz regiona. Razloga za reagovanje je mnogo, kaže nam Dino Mustafić, reditelj i direktor festivala Mess iz Sarajeva koji je sa Mirjanom radio predstavu «Helerova noć». Da se zaštiti umetnička sloboda i izbor umetnika da radi i u drugim sredinama kaže, a zatim i ljudski aspekt onoga sto je Mirjana Karanović uradila:

«Kao jedna posebna osoba, jedna vrlo respektabilna glumica ona je zaista prva osoba sa tog ex jugoslovenskog prostora koja je vrlo hrabro i smiono nakon raspada tog kulturnog prostora svojim ulogama u različitim sredinama počela da povezuje te pokidane kulturne relacije. Ja neću nikada zaboraviti da je Mirjana Karanović, ne samo da je i tokom rata u ex Jugoslaviji dizala svoj glas, vrlo snažno protestirala, nego je i prva osoba koja je zapravo došla u Sarajevo posle opsade Sarajeva i igrala u pozorišnoj predstavi.»

A Mirjana Karanović je osoba kakvu je za hrvatskog reditelja Vinka Brešana jako retko naći u ovoj regiji. A Brešan, čiji je film “Svjedoci” u kome je igrala Karanovićeva na Berlinskom filmskom festivalu dobio specijalnu nagradu festivala, “Nagradu za mir” nagledao se svega; i intelektualaca, umetnika, novinara koji zabijaju glavu u pesak i baš ih briga za stanje duha u vlastitoj zemlji ali i onih koji su sebi dali licencu da proglašavaju izdajnicima sve one koji misle drugačije:

“Mirjana Karanović voli, namerno ću reći ovu riječ, svoju otadžbinu tako iskreno i jako da je zbog nje spremna trpiti laži i uvrede da je ne voli. Znate, malo je takvih ljudi. Njen nivo interpretacije naprosto u njoj otkriva jednu veliki intelektualku, dobru ženu i ženu koja naprosto voli svoju domovinu. I tako da me užasno nervira, toga ima i u Hrvatskoj da ne bi krivo mislili, i ja sam sam doživljavao takve napade, ali me užasno nervira kada neko tako pljune na jedan cjelokupan rad, proglašava ga izdajničkim a upravo bi se trebalo duboko pokloniti zato što ona širi slavu srpske umjetnosti svuda u svijetu.”

A umesto toga bosanski film Grbavica, u kojem Karanovićeva igra muslimanku koju je silovao Srbin, bio je povod za još veću lavinu optužbi na nju. Setimo se samo da je beogradska premijera ovog filma počela nacionalističkim skandiranjem i psovakama grupe mladića:

“Srbija!! Srbija!! Srbija !! /zvižduci .../ Ustaše, ustaše!! (što je izvikivala grupa mladića – i odgovora publike: Napolje!! Napolje!!

Napadi na glumicu Mirjanu Karanović su ružna slika koja je posledica gradjanskog konformizma i nesuočavanja sa stvarima iz bliže prošlosti, kaže Gorčin Stojanović, režiser i umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, što ga dovodi do zaključka da će nažalost takvih stvari biti još:

“Ali reakcije nisu dovoljna stvar. Radi se o tome da na jednoj strani izvesna pravna regulativa bi morala da postoji ali važnije od toga je da srpsko društvo još uvek ima potrebu, jer inače ne bi bilo takvih naslova, da se tako nešto dešava. To je ono što je jedan od elemenata velikog poraza demokratske revolucije od oktobra 2000. I treća stvar, koja je moj lični utisak, neverovatno je neinteligentno napadati jednu od najboljih evropskih glumica u ovom trenutku po bilo kojoj osnovi a pogotovo na tako jedan primitivan način zbog nekog lika koji je ona negde tumačila, pa sve i da se drugačije odnosi prema tome, da je iznela svoj politički stav.”

Mirjana Karanović na kraju kaže da je vrlo srećna zbog toga što ima takve ljude koji je brane ali i ponosna na to ko je napada:

“Čim su čuli za te napade, javili su mi se prijatelji iz Bosne i Hrvatske i njihovo prvo pitanje bilo je da li da reagujemo, da li to tebi tamo može da naškodi? I onda sam zapravo shvatila da evo, Miloševića i tog njegovog režima nema sedam godina a mi još uvek postavljamo slična pitanja. Mislim da smo mi u mnogim stvarima veoma slični i da imamo slične probleme, slične odnose na političkoj sceni, mislim na tu fašisoidnu desnicu i na jednu veoma umornu levicu, nedostatak prave levice, progresivnih mislećih ljudi i mislim da je stvarno neophodno da počnemo jedni druge da podržavamo i da otvoreno govorimo šta su vrednosti za koje se mi borimo.”
XS
SM
MD
LG