Dostupni linkovi

Politika, pravo i državljanstvo


Želimir BOJOVIĆ Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o državljanstvu kojima je omogućeno svim Srbima koji žive van Srbije da dobiju državljanstvo. A, premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da je veoma važno što je Skupština Srbije usvojila Zakon o državljanstvu, koji saglasno novom Ustavu Srbije, kako je rekao "omogućava da svi pripadnici srpskog naroda, bez obzira gde živeli, mogu da dobiju državljanstvo svoje matične države Srbije".

”Konstatujem da je Narodna Skupština Republike Srbije usvojila predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.“

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić, saopštio je još, i to, da je za izmene i dopune ovog zakona glasalo 197 poslanika, a da je 5 poslanika bilo protiv.

Ovim izmenama zakona, kako je ranije najavljeno, omogućeno je svim Srbima koji žive van Srbije da dobiju državljanstvo.

Uslov za dobijanje državljanstva Srbije, bez odricanja stranog državljanstva, je da podnosilac zahteva ima najmanje 18 godina, da je poslovno sposoban i da potpiše izjavu da Srbiju smatra svojom državom.

A, ono što je poslednjih nedelja, posebno na relaciji Beograd-Podgorica, izazivalo posebnu pažnju jeste najava da će se državljaninom Srbije ubuduće smatrati i crnogorski državljanin koji je do 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ako podnese zahtev i pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije.

Građani Crne Gore koji u momentu osamostaljivanja Crne Gore nisu imali prijavljeno prebivalište u Srbiji moći će da dobiju srpsko državljanstvo pod olakšanim uslovima koji važe za sve građane bivših članica SFRJ.

Kako je ministar policije Draga Jočić već najavio, ovim zakonom omogući će se da oko 250 000 Crnogoraca koji žive u Srbiji, dobiju srpsko državljanstvo bez traženja otpusta iz crnogorskog državljanstva.

Jedan od onih koji nije glasao za izmene ovog zakona je i poslanik i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić, on za RSE kaže, da je za takvu odluku postojalo više razloga:

“Očito je da je o tome trebalo pričati sa vlastima u Crnoj Gori, očito je da se te stvari reševaju pošto se postigne saglasnost sa konvencijama, očito je da se mora poštovati princip reciprociteta. Ono što je posebno kompromitantno je što će tajnost sticanja državljanstva biti zagarantovana – biće nekih novih balkanskih špijuna. Ali, to nastavak priče o velikoj Srbiji na mala vrata, takmičenje u patriotizmu, lažnom patriotizmu – očito je da su to drugi motivi rukovodili zakonodavstvom da se napravi ovakav predlog zakona.“

A, Vida Čok, pravnica i autorka knjige Državljanstvo u savremenoj Evropi , kaže za RSE, da je pitanje državljanstva postalo političko pitanje u kome se uspostavljaju različiti standardi:

“Na neki način su to dvostruki aršini – za Mađare se zalažemo za dvojno državljanstvo, što je u redu, a ovde sa Crnom Gorom nešto zatežemo. Mislim da nije problem u priznavanju ili nepriznavanju dvojnog državljanstva nego je problem u politici koja se vodi u vezi državljanstva. Mislim da ćemo morati da se usaglasimo upravo zbog Konvencije SE da to državljanstvo treba da bude dvojno, odnosno da dvojno državljanstvo bude omogućeno bez ikakve diskriminacije, bilo jedne strane bilo druge.“

S druge strane, iz Crne Gore stižu ozbiljne zamerke na račun novog srbijanskog Zakona o državljanstvu.

Miodrag Vuković visoki funkcioner Demokratske partije socijalista izjavio je da Srbija novim Zakonom o državljanstvu krši Konvenciju o državljanstvu Saveta Evrope kojom se najstrožije zabranjuje nacionalna, polna ili bilo koji drugi vid diskriminacije.

Miša Ðurković, naučni saradnik beogradskog Instituta za evropske studije, u izjavi za RSE, ocenjuje da su takve tvrdnje potpuno neistinite:

“To što je čovek izgovorio, tu priču kako Srbija vrši diskriminaciju, je zaista van svake pameti. Vidim da i iz SDP-a izjavljuju isto a to nema nikakve veze. Zašto se ne obrate Hrvatskoj koja je od 1992. godine, po njima, vrši diskriminaciju.“

Ali, Vladan Batić tvrdi suprotno:

“Mi mislimo da se krši, da zarad dobrih odnosa sa Crnom Gorom i budućnosti to nije trebalo raditi tako na mala vrata nego se o svemu tome trebalo dogovarati sa Crnom Gorom.“

Međutim, Vida Čok ističe da se novim Zakonom o državljanstvu ne krši Konvencija o državljanstvu Saveta Evrope. Ona kaže da je posedovanje dvojnog državljanstva, za ljude sa prostora bivše SFRJ, posebno značajno:

“Pogotovo zbog iskustva kroz koje smo mi prošli u ovim ratovima gde su ljudi gubili porodice i imovinu zbog toga što su ostajali bez državljanstva – mislim da je to zaista nedopustivo. Državljanstvo je pravo čoveka i dvojno državljanstvo nije bauk s tim da osoba prema toj državi, u kojoj je nastanjena, u kojoj je centar njenih privatnih, imovinskih i životnih interesa, treba da izvršava obaveze. Ona ga tretira kao svog državljanina i ne tiče je se to što ima državljanstvo neke druge države.“
XS
SM
MD
LG