Kosovske vlasti nisu zadovoljne učešćsem kosovskih Srba u budžetskim prihodima i uopšte ekonomskom životu. Fljamur Keca (Keqa), direktor za pitanja ekonomske politike u Privrednoj komori Kosova, kaže da novčana sredstva, kao što su porezi ili plaćanje struje u srpskim sredinama, čine neznatan deo prihoda u budžetu Kosova.
“Sredstva su veoma mala ili gotovo nikakva. To je pojava prisutna od završetka rata i pored brojinih poziva kosovskih institucija da Srbi postanu deo ekonomskog života Kosova i svoje biznise prilagode situaciji”, kaže Keca.
Predstavnik Privredne komore kaže da je samo jedan mali broj biznisa prijavljen u Ministarstvu za trgovinu i industriju i Privrednoj komori, te da su zato vlasti zadužene za ekonomiju nezadovoljne postojećim stanjem.
Međutim, predstavnici srpske zajednice ističu da je sasvim sigurno da se razne dažbine plaćaju prema ekonomskim mogućnostima. Zvaničnik “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” Ranđel Nojkić kaže da kad god neki kosovski Srbin treba da podigne kredit, ostvari neko pravo preko institucija ili izvrši prenos vlasništva, najpre treba da plati porez.
“U kosovskim sredinama koliko je meni poznato ima dosta registrovanih privatnih firmi i u tom smislu ljudi koriste bankarske usluge kosovskih banaka, pa samim tim plaćanjem tih obaveza oni ispunjavaju taj deo. Tako da porezi, doprinosi i sve ostale dažbine se plaćaju prema tome kolika je ekonomska sposobnost tih ljudi. Ja nemam informaciju da ljudi te obaveze izbegavaju, odnos nemam informaciju da je neka od službi koja je zadužena za plaćanje poreza intervenisala u tom smislu.”
Zvaničnici u Prištini smatraju da je izbegavanje plaćanja dažbina u srpskim sredinama političke prirode.
Tako, prema rečima predstavnika Privredne komore Kosova, zbog politike i uticaja Beograda postoje dugovi u sredinama u kojima živi srpska zajednica, a koji se odnose na registraciju biznisa, poreza na prihod te plaćanje računa za električnu energiju.
“Glavni razlog za neispunjenje obaveza prema Vladi, konkretno prema Kosovskoj energetskoj korporaciji, KEK, ili drugim javnim službama je političke prirode, pošto još uvek odluke Srbije utiču na ponašanje i rad srpskih biznisa”, ocenio je predstavnik Privredne komore Kosova.
Politički problem oko dugova za utrošenu struju iz svog ugla ističu i srpski zvaničnici. Kosovski Srbi od završetka konflikta 1999. ne plaćaju račune za utrošenu električnu energiju, ali Ranđel Nojkić kaže da su Srbi zainteresovani da izmire te dugove ali uz povoljne uslove.
“Zna se da je to političko pitanje i da tu treba da se reši prvo pitanje ugovora, drugo retroaktivno plaćanje dugova i ono što takođe ugovor predviđa to je konfiskovanje nepokretne imovine u slučaju neplaćanja zaostalih dugova. Postoji dobra volja da se to pitanje reši ali pre svega mora da postoji dobra volja politička privremenih institucija da taj problem reše na trajan i valjan način.”
Keca ističe da je u interesu i Kosova i Srba da njihovi biznisi budu deo kosovske ekonomije pošto će dobit biti obostrana.
“Ako se Srbi uključe u proces i rade prema kosovskim zakonima mogu dobiti razne povoljnosti koje nudi Vlada, te samim tim povoljniju sredinu za poslovanje”, kaže Keca.
U svakom slučaju, zvaničnici zaduženi za ekonomska pitanja ocenjuju da su gubici zbog raznih dugova i neplaćanja računa u srpskim sredinama na Kosovu veliki.
“Sredstva su veoma mala ili gotovo nikakva. To je pojava prisutna od završetka rata i pored brojinih poziva kosovskih institucija da Srbi postanu deo ekonomskog života Kosova i svoje biznise prilagode situaciji”, kaže Keca.
Predstavnik Privredne komore kaže da je samo jedan mali broj biznisa prijavljen u Ministarstvu za trgovinu i industriju i Privrednoj komori, te da su zato vlasti zadužene za ekonomiju nezadovoljne postojećim stanjem.
Međutim, predstavnici srpske zajednice ističu da je sasvim sigurno da se razne dažbine plaćaju prema ekonomskim mogućnostima. Zvaničnik “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” Ranđel Nojkić kaže da kad god neki kosovski Srbin treba da podigne kredit, ostvari neko pravo preko institucija ili izvrši prenos vlasništva, najpre treba da plati porez.
“U kosovskim sredinama koliko je meni poznato ima dosta registrovanih privatnih firmi i u tom smislu ljudi koriste bankarske usluge kosovskih banaka, pa samim tim plaćanjem tih obaveza oni ispunjavaju taj deo. Tako da porezi, doprinosi i sve ostale dažbine se plaćaju prema tome kolika je ekonomska sposobnost tih ljudi. Ja nemam informaciju da ljudi te obaveze izbegavaju, odnos nemam informaciju da je neka od službi koja je zadužena za plaćanje poreza intervenisala u tom smislu.”
Zvaničnici u Prištini smatraju da je izbegavanje plaćanja dažbina u srpskim sredinama političke prirode.
Tako, prema rečima predstavnika Privredne komore Kosova, zbog politike i uticaja Beograda postoje dugovi u sredinama u kojima živi srpska zajednica, a koji se odnose na registraciju biznisa, poreza na prihod te plaćanje računa za električnu energiju.
“Glavni razlog za neispunjenje obaveza prema Vladi, konkretno prema Kosovskoj energetskoj korporaciji, KEK, ili drugim javnim službama je političke prirode, pošto još uvek odluke Srbije utiču na ponašanje i rad srpskih biznisa”, ocenio je predstavnik Privredne komore Kosova.
Politički problem oko dugova za utrošenu struju iz svog ugla ističu i srpski zvaničnici. Kosovski Srbi od završetka konflikta 1999. ne plaćaju račune za utrošenu električnu energiju, ali Ranđel Nojkić kaže da su Srbi zainteresovani da izmire te dugove ali uz povoljne uslove.
“Zna se da je to političko pitanje i da tu treba da se reši prvo pitanje ugovora, drugo retroaktivno plaćanje dugova i ono što takođe ugovor predviđa to je konfiskovanje nepokretne imovine u slučaju neplaćanja zaostalih dugova. Postoji dobra volja da se to pitanje reši ali pre svega mora da postoji dobra volja politička privremenih institucija da taj problem reše na trajan i valjan način.”
Keca ističe da je u interesu i Kosova i Srba da njihovi biznisi budu deo kosovske ekonomije pošto će dobit biti obostrana.
“Ako se Srbi uključe u proces i rade prema kosovskim zakonima mogu dobiti razne povoljnosti koje nudi Vlada, te samim tim povoljniju sredinu za poslovanje”, kaže Keca.
U svakom slučaju, zvaničnici zaduženi za ekonomska pitanja ocenjuju da su gubici zbog raznih dugova i neplaćanja računa u srpskim sredinama na Kosovu veliki.
