Tridesetak učenika školskog centra “Nikola Tesla” u Medveđi, zajedno sa roditeljima i nastavnicima albanske nacionalnosti, protestovalo je u ponedeljak zbog nerešenog statusa dvoje učenika Ekonomske škole. Otac Vjolce i Aljberta Salihua Abaz smatra da je reč o neprincipijelnom odnosu srpskih vlasti koje više od 13 meseci nisu odgovarale na molbu da priznaju diplome njegove dece stečene u Kosovom Polju:
“Jer ako se vrati jedan povratnik iz Srbije na Kosovo, on to odmah završi, a ako se vrati ovde to ne može da završi jer je politika namerno tako uredila da se Albanci proteraju 1999. i da se više nikada ne vrate.”
Nataša Pilić, predsednica opštine Medveđa, tvrdi da lokalna samouprava nije bila inertna u ovom slučaju i da je bezuspešno pokušavala da dobije odgovor od Ministarstva prosvete:
“Od juna meseca nikakvu informaciju nismo dobili, ni povratnu ni pozitivnu ni negativnu, tako da je ovo što su kolege Albanci odlučili da urade valjda posledica svega toga.”
Direktor Koordinacionog tela za Jug Srbije Nenad Đurđević kaže da je ova institucija u više navrata tražila od Ministarstva prosvete da reši problem:
“Jednostavno se do sada Ministarstvo prosvete nije oglašavalo uprkos obećanjima prethodnog ministra da će to pitanje biti rešeno. Ministar je to čak obećao i pred predstavnicima međunarodne zajednice i OEBS-a, međutim, ništa se nije dešavalo. Na žalost, sada smo suočeni sa situacijom da oni na jedan drastičan način pokušavaju da ostvare svoja prava, kroz štrajk. Mi smo maksimalno pokušali da im izađemo u susret tako što smo urgirali da se napravi sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete i da se to pitanje na neki najbolji način reši.”
Problem školskih diploma koje su izdate na Kosovu postojao i ranije, ali nekadašnji pomoćnik ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović kaže da su se, ipak, pronalazili načini da đaci nastave nesmetano školovanje u Srbiji:
„Da, dakle, to nisu kosovski školski dokumenti nego da UNMIK stavi svoj pečat na to kao garanciju da to nije izmišljeno. Kako se ne zna tačno kako funkcioniše sistem onda je uvek išao dodatni upit instituciji da li je taj sertifikat koji je donet u Beograd stvarno tačan.
Vigor Majić, još jedan raniji pomoćnik u Ministarstvu obrazovanja, kaže da je osnovni kriterijum za priznanje diploma stečenih na Kosovu bila potvrda UNMIK-a:
“Koliko je meni poznato diplome koje je izdavao UNMIK bile su jedan od uslova da bi se priznale diplome divljih škola, ako smem tako da kažem, nekog sistema obrazovanja koji je postojao i nije bio institucionalizovan i uređen. Očekivalo se da postoji neka garancija da je proces obrazovanja zadovoljio neke minimume što se tiče znanja i forme, tako da je ta diploma bila glavna osnova da se pozitivno reši želja dece. Treba imati na umu je to bila, pre 5-6 godina, vrlo specifična situacija kada je završen sukob na Kosovu i da je mnogo dece bilo u vrlo teškoj situaciji, nisu imali veliki izbor kako će regulisati svoje obrazovanje. S druge strane, postojala je dobra volja da se deci pomogne, da ona ne ispaštaju zbog situacije u kojoj su se našli ne svojom voljom ili u kojoj su se našli zbog raznih informacija koje su njihovi roditelji imali, bile one ispravne ili ne. Iskreno se nadam da će se ova situacija rešiti na bazi dobre volje i da taj problem neće još dugo postojati.“
“Jer ako se vrati jedan povratnik iz Srbije na Kosovo, on to odmah završi, a ako se vrati ovde to ne može da završi jer je politika namerno tako uredila da se Albanci proteraju 1999. i da se više nikada ne vrate.”
Nataša Pilić, predsednica opštine Medveđa, tvrdi da lokalna samouprava nije bila inertna u ovom slučaju i da je bezuspešno pokušavala da dobije odgovor od Ministarstva prosvete:
“Od juna meseca nikakvu informaciju nismo dobili, ni povratnu ni pozitivnu ni negativnu, tako da je ovo što su kolege Albanci odlučili da urade valjda posledica svega toga.”
Direktor Koordinacionog tela za Jug Srbije Nenad Đurđević kaže da je ova institucija u više navrata tražila od Ministarstva prosvete da reši problem:
“Jednostavno se do sada Ministarstvo prosvete nije oglašavalo uprkos obećanjima prethodnog ministra da će to pitanje biti rešeno. Ministar je to čak obećao i pred predstavnicima međunarodne zajednice i OEBS-a, međutim, ništa se nije dešavalo. Na žalost, sada smo suočeni sa situacijom da oni na jedan drastičan način pokušavaju da ostvare svoja prava, kroz štrajk. Mi smo maksimalno pokušali da im izađemo u susret tako što smo urgirali da se napravi sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete i da se to pitanje na neki najbolji način reši.”
Problem školskih diploma koje su izdate na Kosovu postojao i ranije, ali nekadašnji pomoćnik ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović kaže da su se, ipak, pronalazili načini da đaci nastave nesmetano školovanje u Srbiji:
„Da, dakle, to nisu kosovski školski dokumenti nego da UNMIK stavi svoj pečat na to kao garanciju da to nije izmišljeno. Kako se ne zna tačno kako funkcioniše sistem onda je uvek išao dodatni upit instituciji da li je taj sertifikat koji je donet u Beograd stvarno tačan.
Vigor Majić, još jedan raniji pomoćnik u Ministarstvu obrazovanja, kaže da je osnovni kriterijum za priznanje diploma stečenih na Kosovu bila potvrda UNMIK-a:
“Koliko je meni poznato diplome koje je izdavao UNMIK bile su jedan od uslova da bi se priznale diplome divljih škola, ako smem tako da kažem, nekog sistema obrazovanja koji je postojao i nije bio institucionalizovan i uređen. Očekivalo se da postoji neka garancija da je proces obrazovanja zadovoljio neke minimume što se tiče znanja i forme, tako da je ta diploma bila glavna osnova da se pozitivno reši želja dece. Treba imati na umu je to bila, pre 5-6 godina, vrlo specifična situacija kada je završen sukob na Kosovu i da je mnogo dece bilo u vrlo teškoj situaciji, nisu imali veliki izbor kako će regulisati svoje obrazovanje. S druge strane, postojala je dobra volja da se deci pomogne, da ona ne ispaštaju zbog situacije u kojoj su se našli ne svojom voljom ili u kojoj su se našli zbog raznih informacija koje su njihovi roditelji imali, bile one ispravne ili ne. Iskreno se nadam da će se ova situacija rešiti na bazi dobre volje i da taj problem neće još dugo postojati.“
