Dostupni linkovi

Srbija i (anti)NATO retorika


Mnogi veruju da bi se promena spoljnopolitičkog kursa Srbije, posebno u slučaju sa NATO savezom, mogla odraziti
i na njen hod ka EU. Na tu činjenicu ukazuje i šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žosep Ljoveras, koji je nedavno rekao da se problemi na relaciji Beograd - NATO, zbog sve izraženije «antinatovske» retorike, mogu reflektovati na evropske integracije Srbije. Ljoveras je dodao da, iako odvojeni, procesi ulaska Srbije u NATO i EU, su, zapravo, povezani.

"Oba procesa, i evropske i atlantske integracije, dopunjuju se i treba ih definisati kao komplementarne i koherentne", rekao je Ljoveras.

Međutim, u Demokratskoj stranci Srbije, iz koje su se čule najoštrije kritike na račun NATO saveza, na evropske i evroatlantske integracije gledaju drugačije.

Portparol Demokratske stranke Srbije, Andreja Mladenović, kaže za RSE, da postoji čitav niz zemalja koje nisu članice NATO saveza, ali su članice EU. Procesi integracije Srbije u EU i NATO, za njega, potpuno su odvojeni:

”Sigurno je da odnos Srbije prema NATO-u ne može da ugrozi evropske integracije. S druge strane, u nijednom našem dokumentu koji smo mi donosili, a vezan je za evropske integracije, zadnjih godina NATO pakt se ne pominje na bilo koji način kao bilo kakav uslov ili način da se brže pristupi EU.”

Ipak, stručnjaci tvrde da, iako ne postoji pisani dokument o tome da se pre ulaska u EU mora ući u Severnoatlantski savez, to predstavlja izvesno pravilo.

Danijel Šunter, izvršni direktor Evroatlantske inicijative, kaže za RSE, da su čudne izjave nekih od srbijanskih zvaničnika, koji se zalažu za EU, a protiv NATO-a su. On ističe da iskustvo zemalja iz pojasa Jugoistočne Evrope govori o tome da svaka zemlja koja je želela da uđe u EU, prvo je morala da bude primljena u NATO, jer su to dva procesa koja se prepliću, kaže on:

”Iskustvo svih država Istočne Evrope, država u tranziciji koje su ulazile u EU, jeste da je prvo moralo da dođe do reformi sistema odbrane i do promena na tom planu. Promene na tom planu isključivo radi NATO jer je NATO jedina međunarodna organizacija koja ima alate i eksperte koji mogu da pomognu zemljama u tranziciji da te promene izvrše, posle čega bi usledilo približavanje i ulazak u EU. Jedan od uslova za ulazak u EU jeste reformisan sistem odbrane a to pitanje se upravo rešava preko NATO-a.”

A, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, kaže za RSE, da integrativni procesi Srbije ka NATO-u i ka EU, nisu direktno povezani, ali ne treba prevideti, kaže ona, značaj NATO-a u evropskim integrativnim procesima:

”Dakle, nema direktnog odgovora koji bi bio pozitivan i rekao da to jeste konkretan uslov. Ali, moramo znati sve elemente da bismo mogli da ocenjujemo koliko je značajan NATO kao proces integracije za zemlje kandidate, potencijalne kandidate iz našeg regiona.”

Procesi približavanja Srbije ka EU, odvojeni su od procesa približavanja Srbije ka NATO savezu , kaže za RSE, Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On ističe da na zapadnom Balkanu, probleme sa NATO danas ima samo Srbija i da građani moraju sami odlučiti u kom pravcu njihova zemlja želi da se kreće:

”NATO ne donosi samo bezbednosne garancije, nepovredivost granica, bilo kakav konflikt sa državom članicom smatra se kao napad na celu Alijansu, već donosi i potpunu civilnu kontrolu nad oružanim snagama što jeste jedanod izuzetno značajnih koraka napred u demokratizaciji društva.”

Sudeći po najavama koje stižu od dela političkih elita u Srbiji, sadašnji nivo saradnje Srbije sa NATO je sasvim dovoljan.

Andreja Mladenović kaže da će Srbija sama reformisati svoju vojsku i staviti je pod civilnu kontrolu i time ispuniti jedan od bitnih uslova za ulazak u EU. Sadašnji odnos sa NATO savezom, ne treba produbljivati, kaže Mladenović:

”DSS jasno misli da je dovoljan nivo saradnje sa NATO paktom Partnerstvo za mir i da je to nešto što je za Srbiju, u ovom trenutku, potpuno dovoljno. Ništa više od toga, nijedan korak dalje ne bi bio dobar niti bi bio celishodan za državu Srbiju.”

Ipak, na pitanje, da li ovakva retorika i odnos prema NATO-u, štete bržem hodu Srbije ka EU, Tanja Miščević odgovara:

“Naravno da nam smeta, da nas usporava. Članice NATO-a su i članice EU - one koje su najznačajnije u NATO-u su, manje-više, najznačajnije i u EU. Nije pametno, u ovoj situaciji, ih previše izazivati.”
XS
SM
MD
LG