Nakon kratkog perioda pune otvorenosti Srbije prema svetu, ali i sveta prema Srbiji, koji je nastupio posle petooktobarskih promena, Srbija se ponovo nalazi na raskrsnici – da li će iskoristiti svoju šansu i nastaviti putem evroatlanskih integracija ili će se ponovo zatvoriti. Zbog razmimoilaženja u stavovima po pitanju budućeg statusa Kosova, gotovo svakodnevno se iz Srbije upućuju teške reči na račun međunarodnih zvaničnika, oštrim porukama odgovara se na izjave ambasadora zemalja EU, a DSS, premijera Vojslava Koštunice nastavlja sa svojom anti - nato kampanjom. Evo šta o tome kaže ministar Aleksandar Popović:
“Predsedništvo stranke je u novi program unelo odredbu da DSS protiv ulaska Srbije u NATO pakt – to je naš načelan stav. A, DSS ostalim strankama, kao zajednički stav, predlaže da Skupština Srbije donese odluku da Srbija ne može pristupiti NATO paktu ako države članice ovog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost KiM.”
Drugi deo vladajuće koalicije, DS, ograđuje se od ovakvih i sličnih izjava, pa tako funcionerka DS Nada Kolundžija poručuje da one Srbiji donose samo štetu:
“Na žalost, ti potezi nisu potezi koji bi drugu stranu podstakli da izoluje Srbiju – to potezi su potezi samoizolacije. Dakle, ako mi kažemo da ćemo prekinuti diplomatske odnose ondas to znači da smo mi spremni na izolaciju. U tom slučaju zaista treba ozbiljno izmeriti posledice takve naše odluke i suočiti građane sa takvom posledicom.”
Sociolog Zagorka Golubović smatra da je nevolja u Srbiji u tome što su nacionalno obojene stranke glasnije u politici od onih koje bi trebalo da se pokažu kao demokratske, te da takva atmosfera predstavlja nagoveštaj moguće izolacije:
“Mislim da te izjave jako štete Srbiji i, na kraju krajeva, DS je na to ukazala. Ali, imama utisak da DS vrši manji uticaj na drugi deo koalicije nego što taj drugi deo koalicije vrši sputavanje DS da radi neke stvari koje bi trebalo da radi. Dakle, jedna atmosfera gde se čini da su nekima potrebni neprijatelji na koje će da se ukaže, koji će da budu krivici za sve što se pokaže kao negativni rezultat politike koja se vodi.”
“Predsedništvo stranke je u novi program unelo odredbu da DSS protiv ulaska Srbije u NATO pakt – to je naš načelan stav. A, DSS ostalim strankama, kao zajednički stav, predlaže da Skupština Srbije donese odluku da Srbija ne može pristupiti NATO paktu ako države članice ovog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost KiM.”
Drugi deo vladajuće koalicije, DS, ograđuje se od ovakvih i sličnih izjava, pa tako funcionerka DS Nada Kolundžija poručuje da one Srbiji donose samo štetu:
“Na žalost, ti potezi nisu potezi koji bi drugu stranu podstakli da izoluje Srbiju – to potezi su potezi samoizolacije. Dakle, ako mi kažemo da ćemo prekinuti diplomatske odnose ondas to znači da smo mi spremni na izolaciju. U tom slučaju zaista treba ozbiljno izmeriti posledice takve naše odluke i suočiti građane sa takvom posledicom.”
Sociolog Zagorka Golubović smatra da je nevolja u Srbiji u tome što su nacionalno obojene stranke glasnije u politici od onih koje bi trebalo da se pokažu kao demokratske, te da takva atmosfera predstavlja nagoveštaj moguće izolacije:
“Mislim da te izjave jako štete Srbiji i, na kraju krajeva, DS je na to ukazala. Ali, imama utisak da DS vrši manji uticaj na drugi deo koalicije nego što taj drugi deo koalicije vrši sputavanje DS da radi neke stvari koje bi trebalo da radi. Dakle, jedna atmosfera gde se čini da su nekima potrebni neprijatelji na koje će da se ukaže, koji će da budu krivici za sve što se pokaže kao negativni rezultat politike koja se vodi.”
