Dostupni linkovi

Formirano Veće za saradnju RS i Srbije


Maja BJELAJAC, Erduan KATANA, Branka TRIVIC

Predsjednik i premijer Republike Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, boravili su u Banja Luci, gdje su sa predsjednikom Republike Srpske, Milanom Jelićem i premijerom Miloradom Dodikom formirali Vijeće za saradnju Republike Srbije i Republike Srpske.

Maja BJELAJAC


Vijeće je rezultat Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske, potpisanim u septembru prošle godine u Banja Luci, koji je zapravo naslijedio sporazum iz 2001. godine između tog entiteta i tadašnje SRJ. Prva konstitutivna sjednica Vijeća za saradnju Republike Srbije i Republike Srpske imala je i političku i ekonomsku dimenziju, ocijenio je predsjednik Srbije, Boris Tadić:

„Naravno da i na ovakav način želimo da doprinosimo stabilnosti u regionu i opažamo učešće Srbije u radu jednog ovakvog veća.“

Predsjednik Srbije je rekao da srbijanske kompanije imaju legitimne ekonomske interese na prostoru čitave Bosne i Hercegovine:

„U tom smislu, na ovoj prvoj sednici, dali smo jedan politički impuls kompanijama u oblasti elektroprivrede da razmotre mogućnosti integracije elektroprivrednih sistema. Radi se o jednom strategijskom pitanju koje na kraju jeste bitno i za svakog građanina koji živi u ovom regionu.“

Tadić je dodao da Srbija želi da ponudi iste odnose i Federaciji Bosne i Hercegovine, odnosno, najtješnju saradnju u regionu. Premijer Republike Srpske, Milorad Dodik, ocijenio je da je integracija dvije elektroprivrede prirodna, i dodao:

„Želimo konačno da damo odgovor na pitanje oko hidroelektrane Buk-Bijela i hidroelektrana na Drini. Mislim da će prvi sastanak dati konačan odgovor na to. Što se tiče političke volje nas koji smo članovi Vijeća, preporučujemo da se uđe u realizaciju, a ne da se odlučuje o tome treba li ili ne treba.“

I dok se u Banja Luci razgovaralo o različitim aspektima saradnje Srbije i Republike Srpske, neke opozicione stranke iz tog entiteta ocijenile su da takve vrste posjeta srbijanskih zvaničnika imaju prvenstveno politički motiv. Potpredsjednik Narodne skupštine Republike Srpske iz SDA, Šefket Hafizović:

„Na žalost, oni Bosnu i Hercegovinu i dalje doživljavaju samo kao nužno zlo.“

Hafizović dodaje da je takva poruka Beograda i Banja Luke uzaludna, te da bi bilo mnogo korisnije da su Tadić i Koštunica prvo posjetili zvanično Sarajevo. Slično mišljenje ima i funkcioner Stranke za Bosnu i Hercegovinu, Muharem Murseilović, koji kaže da je Sporazum „u duhu održavanja visoke temperature u regionu“. Na pitanje, kako Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske utiče na odnose u Bosni i Hercegovini, Murseilović kaže:

„Ako se zloupotrijebi, kako se to često čini, onda u svakom slučaju narušava.“

“Ako gradimo neki most za Srbiju, onda je to most za cijelu Bosnu i Hercegovinu”, uvjerava funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Rajko Vasić, i podsjeća da sporazum sa Srbijom nije u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Na proteste nekih opozicionih stranaka, usmjerene na prirodu veza između Srbije i Republike Srpske, Vasić daje žučniju ocjenu:

„To su pucnji u prazno i služe za dnevno-političke svrhe na sarajevskoj političkoj pijaci. To što neko iz Sarajeva želi da Banja Luka svaki dan pita državu Bosnu i Hercegovinu šta će da radi i šta može da radi, su puste želje.“

U SNSD-u kažu da su specijalne veze predlagali i Republici Hrvatskoj. To je, uvjeravaju, potvrda, da u saradnji Republike Srpske sa Srbijom nema zakulisnih namjera.

Komentari u Beogradu

Prvi sporazum između Beograda i Banjaluke o uspostavljanju specijalnih veza potpisan je 28. februara 1997. godine, a zbog promena državnog statusa Srbije, potpisana su još dva – 2001. I septembra 2006. godine. Ovako institucionalizovan akt o saradnji ne narušava Dejtonski sporazum, tim pre što i u njemu stoji odredba da će se poštovati suverenitet I teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

Ipak, formiranje Veća za saradnju između Srbije i Republike Srpske koje će činiti predsednici i premijeri obeju strana u regionu se išcitava i kao sofisticirano upakovana poruka da bi Srbija gubitak Kosova mogla kompenzovati dobitkom Republike Srpske, tim pre što je i sama Bosna i Hercegovina akutno razdrta između agendi centralizacije i decentralizacije, čiji je najmarkantniji predstavnik premijer srpskog entiteta Milorad Dodik, koji u poslednje vreme naglašeno politički koketira idejom referenduma o otcepljenju ukoliko bude ugrožen opstanak Republike Srpske.

Ovaj potez, kaže analitičar Jovan Teokarević, direktor beogradskog Centra za evropske integracije, neće voditi onome čega se mnogi plaše i što iščitavaju u Dodikovoj kampanji - pozicionisanju da zbog eventualnog, odnosno, vrlo verovatnog, gubitka Kosova Srbija dobije Republiku Srpsku:

”Mislim da od toga nema ništa i da ovaj korak neće biti prvi u nizu drugih, sličnih koraka koji bi mogli na tu stranu da odvedu. Do sada nisam mogao da primetim u izjavama naših političara iz Srbije, za razliku od Dodikovih izjava, da je neko spreman da govori o tome da bi Republiku Srpsku trebalo izdvojiti i na taj način narušiti teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Čini mi se da će se dosta u svetu i u Evropskoj uniji potezi Srbije procenjivati i na osnovu toga kakvi će biti njeni odnosi sa Bosnom I Hercegovinom”.

Jelena Milić, ekspert iz Foruma za evropske odnose, kaže da se, s obzirom na veoma komplikovanu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, a i međunarodna zajednica u vezi sa njom, što će imati direktne implikacije na stabilnost regiona, potezi kao što je formiranje Veća za saradnju posmatraju sa posebnom pažnjom, pa im se možda učitava i sadržaj koji formalno nemaju. U pitanju je nešto što je u skladu sa dejtonskom procedurom, koju, dakle, niko ne dovodi u pitanje, kaže naša sagovornica, ali dodaje jedno “ali”:

”Ali je verovatno izbor tajminga podešen tako da nas navodi na to da možemo da imamo i neke druge – zadnje misli – u vezi sa razlozima što se te stvari dešavaju. Jedan od razloga zašto ja vidim da postoji i neka skrivena agenda iza ovog tajminga za formiranje saveta jeste činjenica da je Koštunica u poslednjih par dana prvi izašao u srpsku javnost sa mogućim negativnim scenarijem pregovora o Kosovu – što, inače, smatram da je vrlo čudno od državnog službenika dok pregovori traju. Znači, da nije bilo tog momenta da Koštunica sam najavi - i to vrlo eksplicitno - mogućnost da Kosovo samostalno proglasi nezavisnost sredinom decembra, ja bih možda ovaj događaj smatrala kao redovnu državnu aktivnost. Međutim, imajući u vidu tu Koštuničinu pripremu za negativan ishod i insistiranje na odlaganju predsedničkih izbora, mislim da čak i politički komentatori mogu sebi da daju za pravo da ovde vide možda nečeg čega i nema”.

Jovo Bakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatra da u aktuelnom spoljnopolitičkom odnosu snaga nema razloga za strah od otcepljenja srpskog entiteta od Bosne i Hercegovne, raspada Bosne i Hercegovine i nekog novog rata:

”Uz svu netalentovanost srpskih političara za posao kojim se bave, oni ipak znaju šta je dozvoljeno, a šta nije. Dakle, oni neće preći granice dozvoljenog u datom trenutku. Međutim, čim se spoljnopolitičke okolnosti budu promenile, Bosna i Hercegovina će doći u opasnost kao država”.

Jovan Teokarević ocenjuje da Sarajevo nema razloga za strah zbog formiranja Saveta za saradnju Beogarda i Banjaluke, ali dodaje:

“Nema razloga, ali bi, naravno, bilo bolje da uz ovaj savet – što da ne – imamo i sa celom Bosnom, a i sa svakim drugim susedom, isti takav savet”.

Jovo Bakić smatra je glavna opasnost za Bosnu i Hercegovinu u tome što se pripadnici tamošnjih naroda, iako u miru, još uvek gledaju preko nišana:

“Mi smo tačno tamo gde je Bosna bila 1991. godine. Postoje tri nacionalizma u Bosni i Hercegovini – jaka – i svaki traži svoje uređenje Bosne. Bošnjaci su za unitarnu Bosnu, ako je ikako moguće, a – s druge strane – Srbi i Hrvati su za decentralizovanu Bosnu kao jedinu Bosnu koja po njima može preživeti. Tamošnje etničke grupe nemaju poverenja jedne u druge i onda je svaka centralizacija tog sistema prilično problematična, a s druge strane, ako ostane decentralizovana, Bosna i Hercegovina kao država ne može da funkcioniše”.

Jelena Milić, pak, nije uverena da nastojanja srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini nemaju nikakve veze sa Beogradom:

“Već duže vreme imam utisak da u pitanju i nije bitka oko Kosova nego da se sve vreme vodi bitka za Republiku Srpsku, ne samo za opstanak Dejtonskog sporazuma ili za zaoštravanje odnosa sa novim visokim predstavnikom, što Dodik vrlo intenzivno, a sumnjam svojevoljno, radi, već da je u pitanju jedna dugoročna strategija zaokruživanja velikosrpskog pitanja u nekoj zajednici sa Republikom Srpskom, a cepanjem Bosne”.
XS
SM
MD
LG