Dostupni linkovi

Prvi koraci u partnerstvu za mir


Dokument koji je beogradska delegacija predstavila u Briselu sadrži osnovne aktivnosti i ciljeve koje Srbija želi da ostvari učešćem u programu Partnerstvo za mir. Branislav Milinković, ambasador Srbije u NATO savezu, rekao je da je predaja prezentacionog dokumenta važan korak u razvoju odnosa sa Atlantskim savezom posle prijema u Partnerstvo za mir:

“Smatram da se radi o unapređenju saradnje, u meri naših nacionalnih interesa, u oblastima koje smo sami odabrali - reforma sistema odbrane, vojna obuka, vojne vežbe, saradnja u naučnoj i medicinskoj oblasti, saradnja u vanrednim okolnostima kao i, što je posebno važno, saradnja sa KFOR-om. Na bazi ovog prezentacionog dokumenta trebalo bi da se pripremi i individualni program partnerstva koji imaju sve zemlje članice Partnerstva za mir.”

Svaka članica obavezna je da usvoji prezentacioni dokument, na osnovu kog će pripremati individualni program. Srbija je u program Partnerstvo za mir pozvana na samitu u Rigi 29. novembra prošle godine, a zvanično je primljena polovinom decembra, I to nakon što je NATO pokazao blagonaklonost i odustao od najvažnijeg uslova za prijem – hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića. Članstvo u partnerstvu tada je u Beogradu ocenjeno kao uspeh vlasti, ali Aleksandar Radić, vojni analitičar i urednik biltena "Defence & Security", kaže za naš program da je primetno da je predaja prezentacionog dokumenta kasnila, jer je najčešći rok za njegovu izradu šest meseci:


“Taj dokument očigledno nije došao do njih zbog opstrukcije u srpskim vlastima. Nije postojala iskrena spremnost da se uđe u Partnerstvo za mir iako je to bezbroj puta ponavljano od strane svih političara. To zvuči pomalo licemerno jer posle tolikog upornog ponavljanja da mi želimo da uđemo u Partnerstvo za mir mesecima čekamo da bismo predali početni dokument, da bismo, na neki način, dobili člansku kartu i ispostavili svoje kancelarije.”


Sva ova priča dešava se u trenutku u kom se političke partije u Beogradu prepiru da li Srbija treba da postane članica NATO saveza, kom prethodi članstvo u Partnerstvu. Međutim, Veljko Kadijević, iz organizacije Atlantski savet, podseća da pripadnost tom programu ne znači obavezno i put ka članstvu u alijansi:


“Postoje zemlje koje nikada neće biti članice NATO-a, ali su članice Partnerstva za mir. Na primer, Švajcarska je pre postala članica Partnerstva za mir nego UN. Dakle, opredeljenje za Partnerstvo ili za NATO su dve potpuno različite stvari. U Partnerstvu je neuporedivo niži stepen troškova, niži stepen angažovanja i niži stepen odgovornosti prema asocijaciji nego što je u NATO-u. U NATO-u je to mnogo ozbiljnije - ispostavljaju se zahtevi i to sve mnogo više košta.”


Ocena domaćih stručnjaka je da je ulazak Srbije u Partnerstvo za mir svakako korisno, ali da je predaja prezentacionog dokumenta pala u senku aktuelnih događanja. Aleksandar Radic:


“Ulazak u Partnerstvo za mir je zakasnio u odnosu na dinamiku koju su imale sve druge države. S jedne strane uspeće, ali je to na neki način politički već kapitalizovano prošle godine. U ovom trenutku imamo raskorak u stvarnosti jer od mnogih zvaničnika srpske Vlade stižu vrlo oštre izjave usmerene prema NATO-u.”


Razloga za raspravu o pitanju « Članstvo Srbije u NATO - da ili ne?” nema jer, zaključuje Veljko Kadijević iz Atlantskog saveta, sve je vrlo jednostavno:


“Ulazak u NATO je čista interesna priča svake države. Ako državna politika procenjuje da može ući u EU bez ulaska u NATO onda nam NATO ne treba. Ali, ako imamo iskustva svih zemalja, da su na putu ka EU morale prethodno da budu članice NATO onda moramo staviti prst na čelo i zapitati se da li mi to hoćemo.”


Vladajuća Demokratska stranka Srbije predložila je da skupština donese odluku da Srbija ne može da pristupi NATO-u, ukoliko neka članica tog saveza prizna jednostranu nezavisnost Kosova, dok je Demokratska stranka saopštila da se nada da Srbija neće imati posebnog razloga da preispituje ranije utvrđenu poziciju o pristupanju Severnoatlantskoj alijansi.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG