Dostupni linkovi

Da li je Balkan ruski prioritet?


Čini se, međutim, da izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da Rusija neće trgovati pitanjima koja se nalaze na takozvanoj crvenoj liniji i zadiru u zonu nacionalne bezbednosti i svetskog poretka, prilično gasi takve nade. “Crvena linija”, kako navodi Lavrov, tiče se situacije oko razmeštanja američke protivvazudšne odbrane u Evropi, širenja severnoatlantske alijanse, sporazuma o smanjenju konvencionalnih oružanih snaga u Evropi i kosovskog problema.

Ne treba odviše ekspertize da se shvati da Zapadni Balkan nije u zoni ruskih nacionalnih interesa. Otuda pitanje zašto se ovaj region, zajedno sa svojim vrućim kosovskim problemom, našao u ruskoj crvenoj zoni. Mark Thompson, direktor Programa za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi, lapidarno kaže:

“Zato što im to politički odgovara, a ne zato što to kaže objektivna procena da je Kosovo u zoni ruskih nacionalih interesa”.

Predrag Jureković, ekspert iz bečkog Instituta za mir i konflikt menidzment, smatra da Kosovo nije ruski interes, ali da odlično služi Rusiji u jačanju njenih drugih interesa.

“Ja mislim da Zapadni Balkan nije prioritet Rusije. To se mora videti u nekom širem kontekstu. Postoje neki prioriteti koje Rusija ima u sigurnosnoj politici. Balkan to nije, ali je Balkan sigurno jedno tema – specijalno Kosovo, koje može ojačati poziciju Rusije i u drugim područjima sigurnosne politike, općenito poslužiti za jednu jaču poziciju u sigurnosnoj politici u Evropi”.

Rusija bi se našla u nemogućoj situaciji kada bi morala da objasni koji su to njeni vitalni nacionalni interesi na Zapadnom Balkanu i verovatno bi joj to bilo nemoguće objasniti, kaže britanski bezbednosni ekspert Charles Heyman.

“Razumeo bih njihovo osećanje da zapadne sile imaju mnogo više moći na Balkanu i da oni žele da uspostave balans snaga - da je to, u tom smislu važno pitanje, ali nikako da je u zoni “crvene linije”.

Mark Thompson naglašava da ponašanje Putinove Rusije u kosovskoj krizi ne doživljava kao stvar principijelnosti ruske politike i da će se ono nastaviti sve dok Vašington i Brisel Moskvi ozbiljno ne daju do znanja da se mora pronaći realistično rešenje kosovske krize.

“Zašto Moskva ne bi nastavila da se ponaša ovako kako se ponaša ne bi li na kraju iz kosovskog pitanja izvukla najveći profit, najveće dividende? Ono što hoću da kažem jeste da se ovde uopšte ne radi o principijelnosti njene politike.”

Charles Heyman i ovu poslednju, Lavrovljevu, razume kao i prethodne ruske poruke Zapadu:

“Ja ovde čujem Rusiju koja kaže: morate nas stoprocentno uključiti u sve što radite i sve što govorite o Kosovu. Rusija oseća da je u poslednjoj deceniji odbačena na marginu kad je u pitanju mnoštvo i te kako važnih pitanja i sada, razume se, oseća da je vreme da pokaže svoje mišice, da se vrati na međunarodnu arenu kao globalna sila.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG