Dostupni linkovi

Beograd i Priština ukopani u razlike


Zoran PRERADOVIC, Gezim BAXHAKU, Enis ZEBIC

Dok srpski zvaničnici kao dobru stranu ističu činjenicu da je dogovoreno da dođe do direktnih pregovora predstavnika Srbije i Beograda, analitičari u prvi plan ističu određene novine koje bi mogle da utiču na dalji tok pregovora. Razgovori o statusu Kosova sa posredničkom trojkom u Beču su protekli u korektnoj i konstruktivnoj atmosferi, ali sada se treba koncentrisati na predstojeće direktne pregovore, kaže ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. On istovremeno ocenjuje da će sa otpočinjenjem direktnih pregovora krajem septembra u Njujorku, početi da se smanjuju razlike u stavovima Beograda i Prištine i doći do kompromisnog rešenja:

“Stavovi su nam različiti, ali se mi zaista nadamo da ćemo sa otpočinjanjem direktnih pregovora početi da smanjujemo te razlike između Beograda i Prištine da bi na kraju došli do kompromisnog rešenja.”

Član srpskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović za naš program kaže da je bilo iluzorno očekivati da će biti značajnijih pomaka kada je reč o rešenju statusa Kosova i ističe da srpska strana ne može biti zadovoljna sve dok ne dođe do direktnih pregovora Beograda i Prištine:

“Da kosovskim Albancima prezentujemo naš stav i naše viđenje budućnosti Kosova. Ali, mi očekujemo da u narednom vremenskom periodu, posle sastanka Kontakt grupe, na ministarskom nivou bude još jedan sastanak.”

Vuk Jeremić, međutim, naglašava da je Beograd imao još jednu priliku da međunarodnoj trojci predstavi svoj plan za rešenje budućeg statusa Kosova:

“Članovi trojke postavljali su konkretna pitanja vezana za detalje tog plana. Čim su pokazali zainteresovanost da shvate i da razumeju šta je ono što zapravo Beograd nudi. Mislim da je ovo jedan dobar početak s obzirom da su, kao prvo, upoznati sa našim predlogom, a kao drugo da smo se dogovorili da ovaj proces nastavimo i da u najskorijem roku dođe do pregovora između Beograda i Prištine.”

Istovremeno, član beogradskog pregovaračkog tima Aleksandar Simić izjavio je da je pominjanje 10. decembra kao roka za kraj pregovora "lični stav" jednog od članova pregovaračke trojke Volfganga Išingera. Simić je kazao da na sastanku delegacija Prištine i Beograda sa trojkom nije bilo reči ni o kakvim rokovima za završetak pregovora. Dodao je da je iznenađen ocenom Išingera da Beograd nije razradio i dovoljno konkretno predstavio plan o suštinskoj autonomiji Pokrajine, podsećajući da je zbog pitanja koja su na tu temu postavljali članovi posredničke trojke sastanak trajao sat duže nego što je bilo predviđeno.

Koordinator foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić u izjavi za naš program ističe da su u Beču viđene tri novine, najpre uverenje međunarodne trojke da može doći do približavanja stavova Beograda i Prištine, potom da će mandat pregovarača trajati do 10. decembra kao i pristanak Prištine da se pregovori odvijaju u formi dijaloga. On najveći problem vidi u činjenici da srpski tim insistira na pregovorima o statusu, dok albanski tim želi razgovore isključivo o tehničkim pitanjima:

“To je sada iskušenje za trojku i pretpostavljam da će oni naći neko kompromisno rešenje, da će relativno brzo organizovati jednu vrstu konferencije i pokušati da raščisti sve pozicije.

Nakon 10.decembra, koji je označen kao rok za okončanje pregovora, međunarodna trojka će podneti izveštaj SB koji će pokušati da donese odluku o Rezoluciji zaključuje Dušan Janjić i podvlači da su u opticaju dve opcije:

“Ako taj izveštaj sadrži rešenje koje je bolje od Ahtisarijevog da se ono stavi na glasanje. Druga opcija je da, ako taj izveštaj sadrži konstataciju da nije bilo moguće postići dogovor, ali da se oko nekih tačaka postigla saglasnost predstoji jedan rad u Savetu bezbednosti, gde bi se te tačke saglasnosti kombinovale sa Ahtisarijevim planom kako bi se došlo do Rezolucije. Treba napomenuti da posle rada trojke i tih istrošenih mogućnosti dodatnih konsultovanja Rusija više neće biti u poziciji da preti vetom. Posle 10. decembra nema veta, posle 10. decembra barem Kontakt grupa, to znači i Rusija sa EU zajedno sa SAD, nastupaju zajednički u pravljenju rezolucije.”

Dodatni pregovori nepotrebni

Portparol premijera Kosova Agima Čekua, Ulpiana Lama je za naš program izjavila da je jučerašnji sastanak bio u duhu stvaranja razumevanja, posebno sa međunarodnim faktorima o ozbiljnosti pristupa kosovske strane pitanju statusa:

«Tu je dat jedan predlog koji je projektovan na odnose nakon utvrđivanja nezavisnosti, ne bavi se sadašnjim stanjem. Mi polazimo od premise da je Kosovo nezavisno i da će biti država, a da bi posle toga uspostavili dobrosusedske odnose sa Srbijom. Taj je predlog dobro prihvaćen od strane međunarodnih predstavnika.»

Politički analitičar Ilir Dugoli smatra da je jučerašnji susret predstavnika Prištine i Beograda sa predstavnicima trojke, u Beču potvrdio da su obe strane ukopane u svoje stavove:

«Na jednoj strani su Kosovari, sa svojim predlozima pokušali staviti do znanja da pregovore sa Srbijom vide samo kao pregovore između država. Sa druge strane, jedini pomak među srpskim predstavnicima stoji u početku konkretizacije njihove veoma šture formule - više od autonomije, manje od nezavisnosti. Ipak, nema nekog sadržajnog pomaka i teško je očekivati da će ga biti do kraja pregovora».

Lama ističe da je stav premijera i Vlade Kosova da su dodatni pregovori bili nepotrebni, ali da je to možda period kada treba izgraditi međunarodni konsenzus o hitnom međunarodnom priznavanju nezavisnosti Kosova:

«Sa naše strane, mi smo tamo predstavili nekoliko materijala, čak i za informisanje medija, upravo zbog potrebe stvaranja unutrašnjeg ali i međunarodnog konsenzusa, a koji ima za cilj da se odmah nakon okončanja 120 dana dodatnih pregovora ubrzano ide prema proglašavanju i priznavanju nezavisnosti Kosova.»

Dugoli kaže kako je nerealno očekivati bilo kakav napredak u pregovorima:

«Jako je nerealno očkeivati bilo kakav sadržajni pomak, kada obe strane nestavljaju da stoje na dijametralno suprotnim pozicijama i zaista bilo bi previše utopijski da se očekuje da će u eventualnim direktnim kontaktima među stranama biti nekog sadržajnog pomaka.»

Dugoli ističe da je pesimista o tome da je moguće iznaći neko kompromisno rešenje za status Kosova:

«Ja sam pesimista da iz pregovora kao takvih može bilo šta da dođe na sto u smislu nekog dogovora, imajući u vidu ne samo različita viđenja o ovom delu procesa između dve strane, već i prilično različit način viđenja svrhe ovih pregovora od samih predstavnika međunarodne zajednice koji su uključeni u ovaj proces.»

Predstavnici trojke Konatakt-grupe su juče, pre i posle sastanka u Beču, ocenili da je 10. decembar rok kada generalnom sekretaru UN–a treba da podnesu izveštaj o dodatnim pregovorima i da im posle toga prestaje mandat. Ocenili su da je atmosfera na sastancima sa delegacijama Prištine i Beograda bila konstruktivna i dobra. Oni su takođe istakli da su od predstavnika Prištine i Beorgada dobili obećanja da neće preduzeti nikakav korak koji bi išao u pravcu miniranja niti provokacija budućeg statusa Kosova i procesa koji vodi trojka.

U prištinskoj delegaciji na razgovorima u Beču bili su, pored predsednika Kosova Fatmir Sejdiua, premijer Agim Čeku, predsednik Parlamenta Kolj Beriša i predsjednici opozicionih stranaka DPK i ORA Hašim Tači i Veton Suroi. Beograd je na bečkim razgovorima predstavljala "politička delegacija" koju je predvodio šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

U medjuvremenu su podršku Ahtisarijevom planu za Kosovo ponovo dali Nemačka i Makedonija, a Austrija je pozvala Beograd i Prištinu da pokažu evropsku zrelost i da do 10. prosinca reše pitanje statusa Kosova. Kosovski politički vrh već je i ranije najavljivao da će ići u nezavisnost ako pregovori propadnu. Kosovski premijer je na tragu austrijske ministrice vanjskih poslova rekao da Srbija i Kosovo dele zajedničke evropske ambicije.
XS
SM
MD
LG