Iako su mediji sa nestrpljenjem iščekivali objavljivanje kompletnog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš-Požega,
to se,ipak, nije dogodilo.
Više od pet meseci kompletan ugovor o izgradnji ove saobraćajnice bio je tajna. Istina, on u celosti nije dostupan
javnosti ni danas. Sedam aneksa tog ugovora, koje Vlada nije želela da objavi, bacaju dodatnu sumnju na njenu spremnost da javnost upozna sa svim detaljima o spornoj koncesiji.
Izgovori za neobjavljivanje ovog ugovora, vrednog oko milijardu i po evra, bili su razni. Prvo Vlada nije želela da objavi ugovor, ali nije želela ni da objašnjava zašto ne želi to da učini. Nakon toga, ugovor nije mogao biti objavljen zato što to nisu želeli koncesionari, a poslednji izgovor, javnosti je saopštio ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, rekavši da ugovor ne može biti objavljen jer je to zahtevala američka kompanija Luis Berger, koja je sačinila ugovor i koja se pozivala na zaštitu o autorskom delu.
Pregovori predstavnika Vlade Srbije sa koncesionarima počeli su juče i postignut je dogovor da se objavi osnovni ugovor i nekoliko aneksa tog dokumenta, kojima se regulišu odnosi koncesionara i države.
Za ekonomistu Milana Kovačevića, ključni razlog zbog kojeg Vlada nije želela da objavi kompletan ugovor jeste mogućnost da se u spornim aneksima kriju nezakonite radnje:
”Mislim da je problem sa objavljivanjem što postoji rizik da neka odredba nije u skladu sa zakonom. Ako se to dozna onda se može rušiti ugovor. Šta više, u našem zakonu o koncesijama izričito piše da ako je u postupku njenog zaključivanja bilo krivičnog dela koji utvrdi sud koncesija onda automatski ne važi.”
U Vladi Srbije, isticali su prethodnih dana, da se sporni aneksi tiču odnosa koncesionara i banaka koje su im dale garancije. Međutim, Milanu Kovačeviću, takav stav više liči na izgovor:
”Zato što je u zakonu izričito predviđeno da se ugovor o finansiranju može sačiniti kao zaseban ugovor jer njega u stvari finansira koncesiono preduzeće koje će izgraditi objekat koncesije. U ugovoru o koncesiji su o tome mogli ništa da ne kažu, to je moglo ostati u jednom zasebnom ugovoru.”
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za RSE, da je ovako dugačko odugovlačenje u vezi sa objavljivanjem ugovora, a zatim objavljivanje samo nekih njegovih delova, veoma zabrinjavajuće:
”To pokazuje, u stvari, kako se primenjuju odnosno ne primenjuju osnovni antikorupcijski zakoni. Iz ovoga se vidi ključna činjenica da informacije nisu dostupne, a stvarno nisu dostupne, i to ne sada nego nisu bile dostupne ni pre zaključenja ovog posla niti u vreme kada je to urađeno, čak ni šest meseci posle toga. Vlast nam pokazuje da ona uopšte nemari za početak stvaranja uslova za vladavinu zakona. Iz ovog primera se vidi, ne samo zbog dostupnosti informacija nego i iz celog posla, da je problem korupcije u Srbiji i dalje isto onako zabrinjavajući i možda najopasniji za sve eventualne promene u Srbiji kao što je bio i ranije.”
Od 19 aneksa ugovora, za koje se veruje da imaju oko 1300 strana, objavljenih 12 aneksa sadrže tek 520 strana. Za sada niko ne zna u kojim stranicama se kriju odgovori na pitanja koja javnost u Srbiji najviše interesuju, a to su: vrednost ugovora, rokovi izgradnje autoputa, način naplate putarine, kako će biti otkupljivano zemljište i koje su sve garancije za eventualni prestanak rada na izgradnji ovog autoputa.
Milan Kovačević naglašava da je opasno obmanjivati, javnost, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, najavama da će kompletan ugovor biti objavljen, a da se nakon toga objavi samo jedan njegov deo:
“To znači da se pogrešno informiše javnost što je čak štetnije nego problem koji mi inače u Srbiji imamo a to je nedovoljna transparentnost rada izvršne vlasti.”
to se,ipak, nije dogodilo.
Više od pet meseci kompletan ugovor o izgradnji ove saobraćajnice bio je tajna. Istina, on u celosti nije dostupan
javnosti ni danas. Sedam aneksa tog ugovora, koje Vlada nije želela da objavi, bacaju dodatnu sumnju na njenu spremnost da javnost upozna sa svim detaljima o spornoj koncesiji.
Izgovori za neobjavljivanje ovog ugovora, vrednog oko milijardu i po evra, bili su razni. Prvo Vlada nije želela da objavi ugovor, ali nije želela ni da objašnjava zašto ne želi to da učini. Nakon toga, ugovor nije mogao biti objavljen zato što to nisu želeli koncesionari, a poslednji izgovor, javnosti je saopštio ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, rekavši da ugovor ne može biti objavljen jer je to zahtevala američka kompanija Luis Berger, koja je sačinila ugovor i koja se pozivala na zaštitu o autorskom delu.
Pregovori predstavnika Vlade Srbije sa koncesionarima počeli su juče i postignut je dogovor da se objavi osnovni ugovor i nekoliko aneksa tog dokumenta, kojima se regulišu odnosi koncesionara i države.
Za ekonomistu Milana Kovačevića, ključni razlog zbog kojeg Vlada nije želela da objavi kompletan ugovor jeste mogućnost da se u spornim aneksima kriju nezakonite radnje:
”Mislim da je problem sa objavljivanjem što postoji rizik da neka odredba nije u skladu sa zakonom. Ako se to dozna onda se može rušiti ugovor. Šta više, u našem zakonu o koncesijama izričito piše da ako je u postupku njenog zaključivanja bilo krivičnog dela koji utvrdi sud koncesija onda automatski ne važi.”
U Vladi Srbije, isticali su prethodnih dana, da se sporni aneksi tiču odnosa koncesionara i banaka koje su im dale garancije. Međutim, Milanu Kovačeviću, takav stav više liči na izgovor:
”Zato što je u zakonu izričito predviđeno da se ugovor o finansiranju može sačiniti kao zaseban ugovor jer njega u stvari finansira koncesiono preduzeće koje će izgraditi objekat koncesije. U ugovoru o koncesiji su o tome mogli ništa da ne kažu, to je moglo ostati u jednom zasebnom ugovoru.”
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za RSE, da je ovako dugačko odugovlačenje u vezi sa objavljivanjem ugovora, a zatim objavljivanje samo nekih njegovih delova, veoma zabrinjavajuće:
”To pokazuje, u stvari, kako se primenjuju odnosno ne primenjuju osnovni antikorupcijski zakoni. Iz ovoga se vidi ključna činjenica da informacije nisu dostupne, a stvarno nisu dostupne, i to ne sada nego nisu bile dostupne ni pre zaključenja ovog posla niti u vreme kada je to urađeno, čak ni šest meseci posle toga. Vlast nam pokazuje da ona uopšte nemari za početak stvaranja uslova za vladavinu zakona. Iz ovog primera se vidi, ne samo zbog dostupnosti informacija nego i iz celog posla, da je problem korupcije u Srbiji i dalje isto onako zabrinjavajući i možda najopasniji za sve eventualne promene u Srbiji kao što je bio i ranije.”
Od 19 aneksa ugovora, za koje se veruje da imaju oko 1300 strana, objavljenih 12 aneksa sadrže tek 520 strana. Za sada niko ne zna u kojim stranicama se kriju odgovori na pitanja koja javnost u Srbiji najviše interesuju, a to su: vrednost ugovora, rokovi izgradnje autoputa, način naplate putarine, kako će biti otkupljivano zemljište i koje su sve garancije za eventualni prestanak rada na izgradnji ovog autoputa.
Milan Kovačević naglašava da je opasno obmanjivati, javnost, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, najavama da će kompletan ugovor biti objavljen, a da se nakon toga objavi samo jedan njegov deo:
“To znači da se pogrešno informiše javnost što je čak štetnije nego problem koji mi inače u Srbiji imamo a to je nedovoljna transparentnost rada izvršne vlasti.”
