Prvih stotinu dana postojanja koalicione vlade stranaka sa demokratskim predznakom još uvek je kraći period od višemesečnih mukotrpnih pregovora koji su relativnim uspehom okončani pola sata pre isteka roka. Prve ocene građana o onome što je pokazao novi kabinet Vojislava Koštunice su oštre, ali očigledno sa različitim političkim predznakom:
„Ne vidim nikakve pomake što se tiče naroda, ljudi. Kako vreme prolazi stičem utisak da su samo lični interesi i prelaz jedne stranke nešto što je cilj dela vlade.“
„Ti pregovori sa EU idu u pravcu da se oni samo prepucavaju oko Kosova. Zadnje je to što su napali NATO pakt – mislim da su to opasne stvari.“
„Nikad gore nije bilo, nemam komentara uopšte! Neka se promeni, neka više dođe bilo ko, ali samo neka odu!“
„Mnogo brže bi trebalo to da rade. Ne znam... da imam 200 godina pa da živim kao normalan svet. Ta sporost me ubija, ne možeš da vidiš nasmejanog čoveka na ulici.“
Početak rada nove vlade obeležili su izručenje haškog optuženika Zdravka Tolimira, kao i nastavak godinu dana zamrznutih pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju. Ipak, glavna prepreka daljem procesu evrointegracije nije uklonjena – i pored deklarisane posvećenosti rešavanju ovog problema, general Ratko Mladić još uvek je na slobodi.
Može li potencijalna opasnost za opstanak koalicione vlade biti problem Kosova, ali i aktuelna prepirka oko odnosa prema NATO, u kojoj ministri iz redova Koštuničine Demokratske stranke Srbije žestoko optužuju alijansu da želi sopstvenu državu u južnoj pokrajini, dok se Tadićeve demokrate oštro suprotstavljaju takvoj retorici. Profesor Zoran Stoiljković misli da može:
„Interesantno je da svako pokušava da pojača svoju poziciju i to istrovremeno radite na dve ravni; istovremeno pravite koalicioni aranžman, a s druge strane pravite rešenja koja potenciraju vaše specifičnost i pozicije. Mislim da je sve ovo dosta isforsirano insistiranje na Kosovu kao NATO državi, međutim postoji logika zajedničkog interesa i objedinjavanje u poslednjoj instanci jer se čitava stvar i može držati ako zemlja ima neku zajedničku minimalnu koncesualnu politiku.“
Sociolog Milan Nikolić je ubeđen da je – kada je reč o Kosovu – vlada u prva tri i po meseca zamenila redosled prioriteta:
„Generalno previše se vlada bavi, čak i ministri kojima to nije u domenu, Kosovom, premalo se bave ekonomskim rastom, rastom zapošljavanja i socijalnim situacijom u zemlji. Ne vidi se dovoljno briga za većinu građana Srbije koji Kosovo stavljaju na četvrto mesto; prvo mesto ekonomski rast, zapošljavanje na drugom mestu, borba protiv kriminala i korupcije na trećem mestu i tek na četvrtom je Kosovo.“
Jedna od najočiglednijih ekonomskih posledica višemesečnog vakuuma tokom mučnih pregovora o formiranju vlade jesu prepolovljene strane investicije, nakon rekordne 2006. godine kada se slilo preko 4 milijarde evra, ali drugi pokazatelji nisu toliko loši. Srbija je u prvoj polovini godine zadržala lidersko mesto u regionu na planu reformi, sa preko 8 odsto rasta društvenog proizvoda i izvoza od 45 odsto. Ekonomista Jurij Bajec daje vladi prelaznu ocenu, između dvojke i trojke, i govori o tome šta mu najviše smeta kada je njegova oblast u pitanju:
„Još uvek nemam utisak da vlada deluje kao celina i naravno, što je vlada očigledno bila primorana da, zbog krajnjih obećanja, izglasa jedan budžet za ovu godinu koji je definitivno suviše velik i koji izaziva reakciju Narodne banke da smanji inflacione pritiske. Kada je reč o potezima koje smatram da su OK – to je proevropska orijentacija, spremnost i rad na daljem približavanju EU. U tom smislu i naravno ponovo velika šteta što se zakasnilo sa potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA-i, koja je, na neki način, mini varijanta EU.“
„Ne vidim nikakve pomake što se tiče naroda, ljudi. Kako vreme prolazi stičem utisak da su samo lični interesi i prelaz jedne stranke nešto što je cilj dela vlade.“
„Ti pregovori sa EU idu u pravcu da se oni samo prepucavaju oko Kosova. Zadnje je to što su napali NATO pakt – mislim da su to opasne stvari.“
„Nikad gore nije bilo, nemam komentara uopšte! Neka se promeni, neka više dođe bilo ko, ali samo neka odu!“
„Mnogo brže bi trebalo to da rade. Ne znam... da imam 200 godina pa da živim kao normalan svet. Ta sporost me ubija, ne možeš da vidiš nasmejanog čoveka na ulici.“
Početak rada nove vlade obeležili su izručenje haškog optuženika Zdravka Tolimira, kao i nastavak godinu dana zamrznutih pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju. Ipak, glavna prepreka daljem procesu evrointegracije nije uklonjena – i pored deklarisane posvećenosti rešavanju ovog problema, general Ratko Mladić još uvek je na slobodi.
Može li potencijalna opasnost za opstanak koalicione vlade biti problem Kosova, ali i aktuelna prepirka oko odnosa prema NATO, u kojoj ministri iz redova Koštuničine Demokratske stranke Srbije žestoko optužuju alijansu da želi sopstvenu državu u južnoj pokrajini, dok se Tadićeve demokrate oštro suprotstavljaju takvoj retorici. Profesor Zoran Stoiljković misli da može:
„Interesantno je da svako pokušava da pojača svoju poziciju i to istrovremeno radite na dve ravni; istovremeno pravite koalicioni aranžman, a s druge strane pravite rešenja koja potenciraju vaše specifičnost i pozicije. Mislim da je sve ovo dosta isforsirano insistiranje na Kosovu kao NATO državi, međutim postoji logika zajedničkog interesa i objedinjavanje u poslednjoj instanci jer se čitava stvar i može držati ako zemlja ima neku zajedničku minimalnu koncesualnu politiku.“
Sociolog Milan Nikolić je ubeđen da je – kada je reč o Kosovu – vlada u prva tri i po meseca zamenila redosled prioriteta:
„Generalno previše se vlada bavi, čak i ministri kojima to nije u domenu, Kosovom, premalo se bave ekonomskim rastom, rastom zapošljavanja i socijalnim situacijom u zemlji. Ne vidi se dovoljno briga za većinu građana Srbije koji Kosovo stavljaju na četvrto mesto; prvo mesto ekonomski rast, zapošljavanje na drugom mestu, borba protiv kriminala i korupcije na trećem mestu i tek na četvrtom je Kosovo.“
Jedna od najočiglednijih ekonomskih posledica višemesečnog vakuuma tokom mučnih pregovora o formiranju vlade jesu prepolovljene strane investicije, nakon rekordne 2006. godine kada se slilo preko 4 milijarde evra, ali drugi pokazatelji nisu toliko loši. Srbija je u prvoj polovini godine zadržala lidersko mesto u regionu na planu reformi, sa preko 8 odsto rasta društvenog proizvoda i izvoza od 45 odsto. Ekonomista Jurij Bajec daje vladi prelaznu ocenu, između dvojke i trojke, i govori o tome šta mu najviše smeta kada je njegova oblast u pitanju:
„Još uvek nemam utisak da vlada deluje kao celina i naravno, što je vlada očigledno bila primorana da, zbog krajnjih obećanja, izglasa jedan budžet za ovu godinu koji je definitivno suviše velik i koji izaziva reakciju Narodne banke da smanji inflacione pritiske. Kada je reč o potezima koje smatram da su OK – to je proevropska orijentacija, spremnost i rad na daljem približavanju EU. U tom smislu i naravno ponovo velika šteta što se zakasnilo sa potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA-i, koja je, na neki način, mini varijanta EU.“
