Dostupni linkovi

Otkud Filaret na haškom spisku?


Proteklih nedelja digla se velika prašina oko zabrane ulaska Filareta u Crnu Goru što je izazvalo lavinu međusobnih optužbi između Podgorice i Beograda, odnosno SPC i crnogorskih vlasti. U toj galami, kao što je to običaj, zaboravilo se na suštinu stvari - šta je zapravo taj haški spisak, kad i kako se na njemu našlo visoko svešteno lice i kako ga javnost, ne
samo u Srbiji već i u susednim zemljama u kojima se ratovalo, pamti.

Haški tribunal pribegao je meri zabrane ulaska u zemlje EU osobama za koje je utvrdio da pripadaju krugu onih koji pomažu haškim beguncima, u pokušaju da makar tako zagorča život onima kojima domaća javnost, pa ni državni organi manje više ne zameraju ništa. Kako Radio Slobodna Evropa saznaje, najnoviju odluku o zabrani ulaska lica koja pomažu haške begunce, Savet Evropske unije doneo je 18. juna ove godine, a na spisku su i ljudi koji svojim delovanjem i ponašanjem otežavaju da se osobe optužene za najteže ratne zločine nađu pred Haškim sudom.

Podsetimo, vladika mileševski Filaret javno je iskazivao svoje simpatije prema haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. I više od toga – poručio je da bi im sigurno pomogao kad bi mu se za to ukazala prilika, uz poruku da su oni u njegovom srcu.

Portparolka glavne tužiteljke Haškog tribunala podseća da je zabrana ulaska obaveza ne samo država EU već i onih koje su na njenom pragu. Olgu Kavran pitali smo i na koji način neko može biti skinut sa spiska:

“Što se samog spiska tiče - kada više ne bude ljudi koji su u bekstvu neće biti više ni spiska.”

I pored toga što je nedavno vraćen sa granice prilikom pokušaja ulaska u Crnu Goru, vladika mileševski je najavio da će 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, doći u zabranjenu državu, na čijoj teritoriji je deo Eparhije mileševske, i da će, ukoliko mu ulazak bude zabranjen, početi štrajk glađu na graničnom prelazu Rance. Filaret je zatražio i državljanstvo Crne Gore, kako bi time osigurao ulazak i tako doskočio tribunalu. Ministarstvo vera Srbije dalo mu je punu podršku u zahtevu za dobijanje crnogorskog državljanstva, a ministar Radomir Naumov uputio je i protestno pismo crnogorskim vlastima.

Mi se nećemo baviti ovim prepucavanjima, već temom koja nam se čini mnogo važnijom, a o kojoj niko ne govori. Kako se na činjenicu da se jedno visoko svešteno lice nalazi na listi onih koji pomažu haške optuženike gleda u samoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Episkop niški Irinej:

“To je apsolutno nedokazano. Oni to mogu i meni i svakome drugom, ali je to bez osnova.”

Ovde je mesto da podsetimo na angažovanje ovog vladike u ratovima 90-ih godina. Ne verujemo da je iko ko je gledao zaboravio čuveni dnevnik RTS-a kada je vladika uneo u studio lobanju tvrdivši da je dečja i da ju je doneo iz Slavonije…Da bi se pokazalo da je lobanja ko zna odakle i kada iskopana. Još jedna slika za one koje pamte ostaće neizbrisiva. Svešteno lice u tadašnjoj Krajini pored tenka sa puškomitraljezom u ruci. Vladika Filaret nije se klonio ni politike. Sociolog Jovan Bajfrod:

“Krajem 90-tih kada je ustoličen za vladiku mileševskog u posetu mu je dolazio Šešelj koji mu je poklonio džip a on ga pozdravio time što su manastirska zvona zvonila u njegovu čast. To se inače u SPC radi samo kada u posetu dolazi patrijarh i kralj.”

Miloševića i Šešelja nastavlja da podržava i posle petooktobarskih promena, pa je tako bivšeg jugoslovenskog predsednika posetio u pritvoru Haškog tribunala, a radikala Tomislava Nikolića blagoslovio pred predsedničke izbore. Pamte se i njegovi potezi koje bi cinici nazvali - građevinskim radovima:

“2002. godine je uz pomoć Nebojše Pavkovića i mehanizaciju Vojske Jugoslavije na prostoru manastira iskopao jedan ribnjak što nije bilo u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih objekata, a 2005. godine je čak naručio i rušenje zvonika u manastiru Mileševo – zvonika koji je podignut 1911. godine. Srušio ga je jer smatrao da mu kvari pogled iz konaka.”

Pa zar je onda sve u svemu čudno što je njegov manastir Mileševo pretresan posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića tokom akcije Sablja. Dejan Anastasijević, novinar Vremena podseća:

“Bilo je sumnji da je on u kontaktu sa ljudima iz zemuskog klana. Uostalom, na suđenju je Milorad Ulemek Legija pominjao kako je imao nameru da vodi Dušana Spasojevića baš u manastir Mileševo da ga Filaret oduhovi, kako je to on rekao.“
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG