Dostupni linkovi

Ruske investicije sve značajnije


Želimir BOJOVIC, Maja BJELAJAC, Enis ZEBIC

Pre izvesnog vremena premijer Srbije Vojislav Koštunica sastao se na najbogatijim Rusom Olegom Delipaskom, koji je zainteresovan za kupovinu RTB Bor, a samo par nedelja kasnije Koštunica se, sa još nekoliko ministara, sastao i sa generalnim direktorom Aeroflota Velerijem Okulovim, čija kompanija je zainteresovana za kupovinu JAT-a.

Ono što posete ruskih biznismena čini neobičnim jeste to što ih, za razliku od nekih drugih biznismena, primaju najviši državni zvaničnici.

Mijat Lakićević, gl. i odg. urednik magazina «Ekonomist», kaže za RSE da susreti između političara i biznismena nisu ništa neobično, ali da takvi susreti u Srbiji mogu značiti i favorizovanje jednih biznismena u odnosu na neke druge:

„Imam utisak da tu ima dosta selektivnosti, da kad se želi nekome nešto dati onda se on prima. Previše je tih stvari, po mom nekom sudu, koje ukazuju na to da postoje neki načini da se poslovi dogovore izvan očiju javnosti. To je ono što meni smeta.“

Ukupne ruske investicije u Srbiji u periodu od 2000-2006. godine iznosile su oko 400 miliona američkih dolara. Ekonomisti kažu da je to nizak nivo investicija, a istoričar Miroslav Jovanović, stručnjak za ruska pitanja, kaže za RSE, da je prisustvo ruskog kapitala u Srbiji manje nego u većini zemljama regiona:

”Rusija je mnogo manje prisutna u privredi Srbije nego što je, na primer, u privredi CG ili nekih drugih zemalja u našem susedstvu i u čitavom regionu. Često se dešavalo u kontaktima sa najvišim predstavnicima srpske vlasti da se ruska strana žalila da ruske firme nisu dobrodošle u srpsku privredu i da im je to posredno bilo stavljeno do znanja. Ruska strana je izjavila da je ona zainteresovana za neke, iz njene perspektive gledano, strateški privredne grane, kakva je naftna industrija, industrija gasa itd. Tako da su sve to neke naznake šta se menja na ekonomskom polju.”

Od ruskih kompanija prisutnih u Srbiji najveći je «Lukoil», koji je kupio većinski paket «Beopetrola». Ruske kompanije, do sada, su bile prisutne u naftno-prerađivačkoj industriji, crnoj i obojenoj metalurgiji, hemijskoj industriji i agroindustrijskom kompleksu.

Ruski «Gasprom» zainteresovan je za privatizaciju NIS-a, a kompanija Olega Deripaske «Basic Elements» za
privatizaciju RTB Bor-a.

Ali, za Mijata Lakićevića, problem ne predstavlja pojačana želja ruskih investitora da ulažu u Srbiju već način na koji su ruske kompanije, do sada, poslovale u Srbiji:

”Problem je, barem za mene lično, što se ruske kompanije ovde nisu pokazale kao dobre kompanije. Imamo slučaj “Lukoila” koji je kupio “Beopetrol” i, koliko ja znam, od početka ne ide kako bi trebalo, stalno su neki problemi i Rusi se nešto tu bune. Ali još se više bune radnici i država zbog toga što nisu ispunili ono što je očekivano u pogledu investicija. Imate slučaj “Carnexa” iz Vrbasa koji je pre nekoliko godina kupio Midland Resources, isto jedna ruska kompanija. Oni su tu radili nešto godinu dve i ništa nisu uradili. Znači, problem za mene lično je što iskustvo sa ruskim kompanijama ovde nije dobro.”

Ipak, mnogi veruju da je srdačna dorodošlica ruskim kompanijama, proizvod spremnosti Rusije da brani srpske interese u slučaju Kosova.

Miroslav Jovanović ističe da je Rusija svesna te srpske naklonosti i da sada koristi trenutak da ojača i svoje ekonomske pozicije u regionu:

”Rekao bih da Rusija prosto koristi pitanje Kosova da ojača svoju diplomatsku poziciju, da se ponovo nametne kao neko ko je bitan u evropskim diplomatskim odlučivanjima. Naravno da se koristi i inercijom i trenutkom da uz političke sprovede i neke druge akcije, u smislu ekonomske diplomatije da se nametne u jednom regionu gde nije toliko bila prisutna.”

Mijat Lakićević, slaže se sa Jovanovićevim stavom, naglašavajući da se Rusi, u Srbiji danas, samo zbog političke povezanosti dve zemlje, proglašavaju kao veoma važan i poželjan ekonomski partner:

”Znači politička saradnja na jednom planu dovela je do toga da su sad oni nama i ekonomski partneri ponajbolji ili bolji u odnosu na ostale.”

Investicije pretežno u Republiku Srpsku

Interes preduzeća iz Ruske Federacije za investiranje u Bosnu i Hercegovinu pojačan je u posljednjih godinu dana - smatraju predstavnici institucija Bosne i Hercegovine. Ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske Rajko Ubiparip upravo u privatizaciji entitetske naftne industrije vidi šansu i za intenzivniju ekonomsku saradnju sa Rusijomi:



„Evo došli smo u situaciju da ovih dana očekujemo da ruska kompanija "Zarubežnjeft" otvori akreditiv i da faktički uđe u realizaciju velikog privrednog projekta - pokretanje proizvodnje nafte i naftnih derivata u Rafineriji Brod, a time i proizvodnje baznih ulja u Rafineriji ulja Modriča. Paralelno s tim stvorili smo uslove da jedna ruska banka otvori svoju filijalu ovdje u Banjoj Luci, a istovremeno preko privrednog predstavništva Republike Srpske u Moskvi otvorene su mogućnosti za druga ulaganja u ovaj enitet, kao i plasman proizvoda iz Republike Srpske i Bosne i hercegovine na rusko tržište.“

Ministar privrede Republike Srpske se nada da će Ruska Federacija, pored naftnih derivata, biti zainteresovana i za metalnu i drvoprerađivačku industrijeu. On kaže da su neke ruske kompanije iz oblasti kožarske proizvodnje i proizvodnje obuće takođe napravile poslovne aranžamne sa firmama Republike Srpske.

Dajući ilustraciju obima spoljnotrgovinske razmjene, potpredsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH Milan Lovrić kaže da se u periodu od 2001. do 2006. godine iz Ruske Federacije uvozilo godišnje robe u vrijednosti od 108 miliona eura, dok se godišnji izvoz iz BiH kretao između jednog i dva i po miliona eura:

„Iz Rusije stižu plin, sirova nafta, žitarice i ostala roba, dok iz BiH u Rusiju izvoze farmaceutski proizvodi, a u posljednje vrijeme i aluminij, mašine i neke rude", kaže Lovrić.

U Hrvatskoj malo ruskih investicija

Iako postoji veliki interes, ruske kompanije investiraju u Hrvatsku vrlo malo. Dok je, primjerice, Austrija investirala oko tri milijarde eura, Rusije je investirala tek 34 milijuna. Najveći je investitor, Dmitri Železnjak, Piterburžanin po rođenju, vlasnik je tvrtke koja ima dvanaestogodišnju koncesiju na splitsku Sjevernu luku. On donira novac kazalištima po Splitu i Zagrebu, dovodi Kirovljev balet na „Splitsko ljeto“, veliki je sponzor „Hajduka“. Iako se čini da se za njim vuku neki sudski repovi iz Rusije i nekih drugih tranzicijskih zemalja, zaposlenici ga vole.

Drugih velikih i uspješnih investicija nema – ruski „Mečelj” kupio je u ožujku 2003. godine Željezaru Sisak koja je bila u ozbiljnim problemima, ali se nakon godinu i po neslavno povukao. „Mečelj” je bio zainteresiran i za nedavnu privatizaciju Željezare Split, ali ponuda mu je odbijena. Moskovljanin Ara Abramian kupio je pred par godina nekadašnju „Playboy-evu“ akviziciju na Jadranu, zapušteni hotelski kompleks „Haludovo” na Krku, ali jedino što je do sada napravio bilo je da pokuša otpustiti pedesetak preostalih zaposlenika, a od investiranja i renoviranja još ništa!

Zatim, vlasnik najveće privatne kompanije u Rusiji „Sisteme”, Vladimir Jevtušenkov, kupio je na južnodalmatinskom otoku Mljetu velik kompleks zemljišta za izgradnju luksuznog turističkog naselja. Međutim, cijela stvar stoji jer je lokalni HDZ optužio
socijaldemokrate koji su na Mljetu na vlasti za pogodovanje i „rasprodaju u bescjenje”.

Zamjerke hrvatskoj strani na tretman ruskih investitora bila je i jedna od tema razgovora prigodom nedavne posjete ruskog predsjednika Putina Hrvatskoj, ali i dalje – bitnih pomaka nema. Logika kapitala je jednostavna - on ide tamo gdje mu je dobro, ali u Hrvatskoj ruskom je kapitalu za sada loše – kazao je zamjenik ruskog veleposlanika u Hrvatskoj, Boris Medvedev:

„Postoji veliki interes za investiranje u Hrvatsku i radi se o jako ozbiljnim poslovnim ljudima iz Rusije i velikim tvrtkama, koje bi bile spremne uložiti stotine milijuna eura. Bilo je takvih projekata, ali do sada ni jedan od tih velikih projekata nije uspio.“

Iako se hrvatske vlasti kunu da nemaju nikakvih predrasuda prema ruskim investitorima, razvoj ovih projekata zapeo je negdje u labirintu birokracije. Boris Medvedev:

„Proučavaju se svi ti slučajevi ali svaki slučaj je individualan. Tu nema nekog tipskog odgovora.“

Međutim, činjenica je da u Hrvatskoj postoji rezerva prema stranom kapitalu sumnjivog porijekla, a u percepciji javnosti ruski kapital spada upravo u tu kategoriju, kaže na tu temu ekonomski analitičar Dražen Kalođera:

„Sa Rusima i sa drugima je problem taj da jednostavno, onaj koji želi aktivnog investitora, nije osvjedočen da su oni ti koji to mogu napraviti. Kada bih bio osvjedočen da će jedan Abramovič zaista kupiti jedan veliki kompleks i u njega uložiti 100 miliona eura i od toga napraviti prvoklasni evropski resor, onda ne bi bilo nevjerice. Na žalost oni nemaju taj imidž, a i državna politika je bila tu dosta oprezna, mislim s pravom.“

Međutim, da ne ispadne sve skroz negativno – evo i jedne uspješne ruske investicije. Andrej Soroko kupio je hotel sa dvadesetak soba u Dramlju, nedaleko Crikvenice, i uspješno posluje već drugu godinu. Koje je njegovo iskustvo:

„Nemam problema u Hrvatskoj. Treba poštivati zakone, poštivati državu, pričati hrvatski jezik i to je to. Ovo je mali hotel, mala investicija, s 21 sobom.“
XS
SM
MD
LG