Nebojša BUGARINOVIC, Mirjana RAKELA
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je u intervjuu za centralnu redakciju BBC-ja rekao da je Srbija spremna da razmotri i mogućnost odricanja od nekih prerogativa suverenosti:"Tako bi Kosovo, na primer, moglo da ima sopstveni pristup Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, kao i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, te neki vid predstavništava u inostranstvu", rekao je Jeremić i dodao da bi u tom slučaju i Priština morala da bude spremna da se nečega odrekne.
Državni sekretar za Kosovo Dušan Proroković objašnjava ponudu Srbije:
„Beograd je, i kroz taj proces i kroz ovaj proces pojašnjenja koja se svakodnevno daju iz Vlade Republike Srbije, rekao da želi kompromis sa Albancima, da želi brz sporazum i brzo sprovođenje tog kompromisnog i dogovorenog sporazuma kako bi mogli da se okrenemo nekim drugim stvarima i kako bi rešili ne samo pitanje budućeg statusa KiM nego i kako bi uredili srpsko-albanske odnose u celini.“
Ipak, u domaćoj i stranoj javnosti je sve primetnija oštrina kojom se sve češće oglašava zvanični Beograd. Primer je najnovija izjava ministra Samardžića, ali i ocena premijera Vojislava Koštunice da su "ravni besmislici" predlozi da Srbija sa svojom pokrajinom pravi "savez suverenih država u vidu konfederacije".
Analitičar Dušan Janjić kaže da je krajnje nuobičajeno da premijer i ministri odgovaraju na eventualne ponude međunarodnih činilaca preko tiražnog, ali ipak lokalnog lista, kakve su “Novosti”:
“Ova ideja konfederacije, ako je verovati ministru a ja ne verujem, nije došla preko “Večernjih novosti”, nije došla preko bilo kojih novina u Evropi nego je, navodno, došla direktno iz usta Solane. Dakle, nije primereno da se Solani odgovara preko velikotiražnog dnevnog lista na srpskom jeziku. Očigledno je da u sadašnjem vođstvu Srbije koje se bavi Kosovom preovlađuje ta potreba unutrašnje političke propagande. Moram da kažem da se oni time upuštaju u jedan rizik, iz koga ni Milošević nije našao izlaz, da zapravo redukuju celu priču oko Kosova samo na jednu jedinu stvar – unutrašnju poličku manipulaciju sa glasačima. Mislim da se već unapred Beograd delimično diskvalifikuje kao partner od poverenja.“
Janjić kaže da se o konfederaciji, kao mogućem rešenju za Kosovo, razgovaralo u više navrata od 2000. godine. On tvrdnje premijera Koštunice i ministra Samardžića da konfederacija ne predstavlja državu, već zajednicu dve nezavisne države, te da je zato neprihvatljiva za Srbiju, kvalifikuje kao neznanje:
“Ta vrsta neznanja i arogancije zaista plaši. Konfederacija jeste veći oblik povezanosti Kosova i Srbije nego što sad postoji. Drugo, konfederaciju ne moraju da čine nezavisne države, a trenutno stanje na Kosmetu je takvo da bi čak i unija bila veliki ustupak koji bi napravili Albanci i međunarodna zajednica. Po mom mišljenju, ceo problem se svodi na problem albanske nacionalne manjine. Beograd pre nego što je i počeo razgovor spušta stvari na nivo ispod nivoa autonomije koju su Albanci imali po ustavu 1974.godine. Podsećam da oni tada nisu bili zvani nacionalnom manjinom nego narodnošću. Vratiti termin nacionalna manjina, koji na Balkanu ima i značenje građana drugog reda, apsolutno nije mudro pred predstojeće razgovore. Sve u svemu, bojim se da zbog potrebe unutrašnje propagande Beograd ozbiljno ugrožava dolazeće razgovore i zauzima nepotrebno tvrdu poziciju.”
Na pitanje da li je upoznat sa idejom o mogućoj konfederaciji Srbije i Kosova, ugledni američki stručnjak za Balkan, direktor u američkom Institutu za mir Daniel Serwer rekao je za RSE:
"To je jedna od starih ideja, pominjanih bezbroj puta, pisali smo o tome prije 6 godina. Mogući su razni modaliteti u budućim odnosima Kosova i Srbije, ali budimo iskreni, pitanje statusa Kosova mora se rešiti pre svih drugih pitanja. Odnos Kosova i Srbije je nešto što će se rešavati nakon pitanja statusa, to će biti konsekvenca rešavanja statusa.
Mene bi veoma iznenadilo da u budućnosti ne dođe do niza specifičnih ugovora između Srbije i Kosova nakon što se reši to osnovno pitanje statusa. Takvi međusobni ugovori su normalni između susednih balkanskih zemalja i već imao niz ugovora između Srbije i Hrvatske. Da bi bilo kakvi odnosi bili uspostavljeni, mora se rešiti pitanje statusa Kosova."
