Dostupni linkovi

Kočnice bezviznog režima


Maja BJELAJAC, Želimir BOJOVIC, Srdan JANKOVIC

Portparol delegacije Evropske komisije u Bosni i Hercegovini Frano Maroević potvrđuje da je BiH napravila određene korake u pogledu reforme pravosuđa, a kao značajan pomak ističe osnivanje Visokog sudskog i tužilačkog savjeta, te reformu sudstva. Maroević, takođe, kaže da napretka ima i u reformi sigurnosnih sistema, naročito u segmentu dokumenata koji se izdaju u BiH. Ipak, važna stvar koja koči cijeli proces olakšanja viznog režima svakako je reforma policije:

“Prošlo je već dugo vremena otkako je taj proces započet, a još uvijek nismo došli ni do, hajdemo reći, ni samog početka implementacije ili provedbe tog procesa. To je nešto šta će trebati pokrenuti kako bi se moglo dalje krenuti u bilo kakve diskusije ili razgovore. Što se tiče sistema pravosuđa, mi ćemo uvijek pratiti kako je ono efikasno i koliko je funkcionalno, kako brzo rješava slučajeve, da li im se dešava kašnjenje. Što se tiče nadzora pravosuđa, već smo poprilično zadovoljni sa funkciniranjem i radom Visokog sudskog i tužilačkog vijeća.”

Predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH Branko Perić kaže da su dosadašnji rezultati opsežne reforme pravosuđa u BiH dobili visoke ocjene od međunarodnih organizacija koje se bave monitoringom ovog sektora. Perić ističe da je BiH do sada uradila mnoge stvari koje zemlje u okruženju tek treba da urade, kao što je reimenovanje svih sudija i tužilaca, racionalizacija mreže sudova, smanjenje broja sudija i administrativnog osoblja prema evropskim standardima:

“Naravno, postoji još nekoliko problema koje treba da riješimo. Mislim da je najaktuelniji problem finansiranja pravosudnog sektora, i to je jedan od naših strateških ciljeva. Trenutno se pravosudni sistem finansira sa 14 nivoa - 2 entiteta, 10 kantona, Brčko Distrikt i država BiH i tako fragmentiran sistem finansiranja stvara niz problema. I to je jedan ozbiljan problem za funkcionisanje pravosudnog sektora i za njegovu nezavisnost, tako da bi to mogao biti jedan od zahtjeva Evropske unije i to je istovremeno za nas jedan od prioriteta u našem strateškom planu za narednih nekoliko godina.”

Perićevo mišljenje, međutim, ne dijeli izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava RS-a Branko Todorović. On smatra da je reforma pravosuđa tek započeta, u prilog čemu navodi i samo priznanje nekih predstavnika državnog suda i tužilaštva:

“Koji jasno govore da postojeći kapaciteti pravosuđa u BiH nisu dovoljni i ne mogu odgovoriti izazovima vremena koje stoji pred njim. Kada je u pitanju RS, očigledno je također katastrofalno funkcionisanje između tužilaštava, policije i sudova - i upravo u tom lošem funkcionisanju, u toj jednoj lošoj saradnji kriminalci nalaze jednu vrstu ohrabrenja shvatajući, zapravo, da ih nefunkcionalne državne institucije neće privesti pred lice pravde.”

Kada su u pitanju reforme u oblasti bezbjednosti, Todorović ističe da je najveći problem što se u policiji BiH na visokim položajima nalaze oni koji su tokom rata učestvovali u zločinima ili osmišljavanju projekata etničkog čišćenja. Zabrinjavajuće je da međunarodna zajednica mora kontinuirano insistirati kod entitetskih vlasti da ta lica odstrane iz policije, što ukazuje da ove strukture nisu spremne da izvrše reformu u sopstvenim redovima. Ovaj problem, kaže Todorović, prisutniji je u RS-u, za razliku od Federacije BiH gdje je evidentna nespremnost vlasti da se istinski suoče s problemom stranih dobrovoljaca koji su se borili u Armiji BiH:

“Koji zaista predstavljaju jednu vrstu latentne prijetnje za mnoge evropske zemlje i za BiH - i otvara pitanje utočišta za međunarodni terorizam i teroriste u BiH.”

Frano Maroević kaže da je Evropska unija ipak prepoznala neke pomake u reformama, te zbog toga otpočela proces olakšavanja viznog režima u BiH. On podsjeća da se čeka ratifikacija sporazuma o viznim olakšicama, koji bi trebao stupiti na snagu prije kraja ove godine.

Trebaće novca i vremena

Analitičari u Srbiji kažu da je jedna od najvećih prepreka u rešavanju problema u sektoru pravosuđa i bezbednosti, odsustvo želje političkih elita da te izazove reše. Ipak, reforme u oblasti pravosuđu i sektoru bezbednosti, kao preduslov za dolazaka na belu šengensku listu, nisu novi zahtevi, Ursula Plasnik ih je samo još jednom potcrtala kao najbitnije, kažu u Evropskom pokretu u Srbiji. Maja Bobić, zamenica generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za RSE, da su reforme u ovim oblastima, uz male i nedovoljno vidljive pomake, išle suviše sporo:

”Do sada je Srbija izgubila dosta vremena u sprovođenju tih reformi i dosta godina je izgubljeno jednogodišnjom stagnacijom pregovora sa EU. Tako da su neke stvari iz perspektive nevladinog sektora mogle mnogo brže da se odvijaju.”

Ove sporosti u reformama, svesni su i u državnoj administraciji. Tanja Miščević, direktorka kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, kaže za RSE, da su upravo zbog toga preduzeti i neki konkretni koraci. Ti koraci se odnose, kako kaže, na donošenje velikog seta zakona, prevenstveno iz domena bezbednosti, koji se moraju usvojiti do kraja ove godine, kako bi se, početkom naredne godine, počelo sa njihovom implementacijom:

”Ja tu mislim na sigurne pasoše, sa druge strane tu postoji i veliki deo posla koji se odnosi na bezbednost unutar teritorije Srbije - od regulisanja pitanja granica i granične kontrole, regulisanje pitanja slobode kretanja i boravka stranaca na našoj teritoriji do pitanja azila, načina na koji stranci mogu dobiti azil. Veliki set pitanja jeste svakako pitanje protiv organizovanog kriminala, svake vrste trafikinga.”

Eksperti iz oblasti pravosuđa ističu da su najveći problemi u ovoj oblasti svedeni na dve ključne tačke, a to su nezavisnost pravosuđa i njegova efikasnost. Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije, kaže za RSE, da su ova dva pitanja povezana i da se ne mogu rešavati odvojeno:

”Što se tiče nezavisnosti sudstva, sudske vlasti, čini mi se da tu nismo mnogo odmakli, da nismo uspeli da pružimo čvrste garancije za nezavisnost sudstva, pre svega mislim na pravni okvir, na pravne garancije, a čini mi se da se ni u praksi ta nezavisnost ne poštuje mnogo. Pitanje uspostavljanje efikasnog sudskog sistema je jedan zaista ozbiljan i težak posao i sigurno dugotrajan posao koji ne može da se obavi preko noći.”



Sa druge strane, eksperti koji se bave sektorom bezbednosti kažu da problemi u ovoj oblasti nisu svedeni samo na zakone koji nedostaju već da je problem i to što intitucije koje se bave bezbednošću nisu dovoljno jake i transparentne da bi im se moglo verovati i sa njima sarađivati. Sonja Stojanović, direktorka Centra za civilno-vojne odnose, kaže za RSE, da se problemi u oblasti bezbednosti nisu rešavali jer političke elite u Srbiji to sebi nisu zadale kao prioritet. One oblasti, iz sektora bezbednosti, koje najviše interesuju članice EU jesu upravo one oblasti koje se najviše tiču građana zemalja članica EU:

”To su borba protiv organizovanog kriminala, integrisano upravljanje granicom, borba protiv trgovine ljudima, posebno finansijskog kriminala i terorizma.”

Za početak, kaže Sonja Stojanović, bilo bi neophodno da se usvoji nacionalna strategija bezbednosti.

Tanja Miščević kaže da će reforme u oblasti pravosuđa i u sektoru bezbednosti trajati dugo i da je za te reforme potrebno dosta novca. Ipak, ona je optimista i veruje da bi se dolazak Srbije na belu šengensku listu mogao dogoditi u narednih par godina:

”To je 2009. godina.”

Ali, Maja Bobić, ovaj optimistički stav Tanje Miščević uzima sa rezervom:

“Moram da kažem da je to prilično ambiciozan cilj, ali naravno ukoliko se iskoordiniraju akcije svih ministarstava, skupštine Srbije, tu je potrebno doneti niz zakona i naravno implementirati te zakone. Rad vlade, ukoliko postoji zaista ta dobra koordinacija i efikasnost, to je možda i moguće postići.”

Olakšice viznog režima su prvi korak

U Crnoj Gori politički subjekti smatraju logičnim da međunarodna zajednica insistira od zemalja Balkana da nastave reforme pravosuđa i bezbjednosti, ukoliko žele ukidanje viza za građane za putovanja u Evropsku uniju. Međutim, stepen sprovedenih reformi se različito komentariše.

Činjenica da reforme u oblasti bezbjednosti i pravosuđa predstavljaju uslov za ukidanje viza balkanskim zemljama za putovanja građana u Evropsku uniju, ne treba da iznenadi bilo koga na prostoru Zapadnog Balkana, kaže predsjednik Odbora za bezbjednost u crnogorskom Parlamentu, Dragan Kujović, naglašavajući da su reforme u oblasti bezbjednosti u Crnoj Gori u ozbiljnoj fazi. Jedan od ključnih uspjeha predstavlja činjenica da su odgovorni u bezbjednosnim službama razumjeli neminovnost promjena:

„Te da su oni pokazali jednu kooperativnost i da nisu opstruirali sve to, već su bili korektni izvršioci reformi. To, po mojim saznanjima, čine i sada. Ne mislim da je sve to po mjeri današnjeg zapadnog državnog ustrojstva u toj oblasti, ali mislim da idemo tim putem. Mogli bi reći da smo na jednom dobrom putu da dođemo do tih standarda.“

Takođe član Odbora za bezbjednost iz opozicione Socijalističke narodne partije, Velizar Kaluđerović, smatra da će biti potrebno još dugo vremena kako bi Crna Gora zadovoljila uslov za bezvizni režim za putovanja građana u Evropsku uniju. Za reforme iz oblasti pravosuđa i bezbjednosti biće potrebno puno političke volje kako bi međunarodna zajednica proglasila da su ispunjeni uslovi za slobodan protok ljudi u Evropsku uniju:

„Na žalost, u ovom trenutku u Crnoj Gori, teško možemo govoriti o stabilnim institucijama države, a posebno, čini mi se, u segmentu bezbjednosti, sudstva i pravosuđa uopšte. Za to argumenata ima na pretek. O tome smo puno pričali i tokom skupštinskih zasjedanja i na matičnom Odboru za bezbjednost, kada bukvalno nismo bili u prilici da proceduralno obezbjedimo da se povodom najavljenih velikih afera, makar u Parlamentu, saslušaju odgovorna lica. Puno će trebati i političke i ukupne volje u Crnoj Gori da se napravi korak naprijed. Praveći taj korak naprijed, činimo dobro Crnoj Gori i time stvaramo uslove da međunarodna zajednica, koja prati sve te procese, kaže da imamo uslove za povoljniji vizni režim i puno čega još.“

Odgovarajući na pitanje, kada građani Crne Gore mogu očekivati ukidanje viza, šef crnogorske diplomatije, Milan Roćen, je u razgovoru sa dijelom predstavnika medija u Crnoj Gori, kazao da je to pitanje otvoreno, ali da se konkretni koraci mogu očekivati tek nakon dobijanja novih pasoša. On je najavio da će 5. oktobra u slovenačkoj ambasadi u Podgorici biti otvoren zajednički Aplikacioni centar za izdavanje viza drugih zainteresovanih zemalja članica Evropske unije:

„Olakšice viznog režima su prvi korak ka našoj konačnoj nadi da će se za tako jednu malobrojnu zemlju omogućiti ukidanje viza. To pitanje sam pokrenuo u razgovoru sa Velikom Britanijom, Amerikom, Rusijom. Radimo na tim poslovima, ali ne možemo to tražiti decidnije ili istrajnije ako još uvijek nemamo svoje pasoše. Iskreno se nadamo da ćemo od proljeća iduće godine konačno imati najmodernije biometrijske pasoše.“
XS
SM
MD
LG