Dostupni linkovi

Rečnik i namere rezolucije o Kosovu


To ne znači da će priznanje Kosova bez odgovovarajuće odluke Saveta bezbednosti proći bez posledica, na šta upozorava i srpski premijer Vojislav Koštunica:

„Sve države koje hoće da imaju normalne i prijateljske odnose sa Srbijom moraće, kada se radi o našoj državi, da poštuju Povelju UN i dokumente Saveta bezbednosti koji garantuju nepromenljivost međunarodno priznatih granica i teritorijalnu celovitost Srbije.“

U tekstu rezolucije se posebno skreće pažnja da bi jednostrano priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova imalo nesagledive posledice po regionalnu stabilnost. Tragična iskustva iz devedesetih, delimično potvrđuju direktoru nevladine organizacije Centar za regionalizam Aleksandru Popovu, jedno tako upozorenje:

„Najgora solucija, kada je reč o Kosovu, bila bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova jer bi, u tom slučaju, to sigurno dalo elemente za jednostrane poteze i drugih strana. Jedna od tih drugih strana je naravno Srbija ili Srbi na severu Kosova ili neke druge grupacije.“

Rezolucija o Kosovu je obavezala Vladu Srbije i druge državne organe da energično odgovore na sve pretnje i akte jednostranog priznanja Kosova. Kako bi izgledao taj odgovor srpske diplomatije? – pokušavamo da doznamo od funkcionera vladajuće Demokratske stranke Srbije Bojane Aleksić:

„Neki naš osnovni princip je da se apsolutno držimo međunarodnog prava i da smo sigurni da do tako nečega neće doći ukoliko bilo ko poštuje međunarodno pravo. Znači, uopšte ne dopuštamo mogućnost da ozbiljne zemlje, ozbiljne vlade povuku takav potez. Ukoliko neko ne bude poštovao međunarodno pravo naravno da će biti povučeni neki diplomatski koraci. Sigurno bi došlo do poremećaja diplomatskih odnosa sa zemljama koje bi to eventualno učinile.“

U diplomatskim krugovima koje smo kontaktirali, u ovoj fazi pregovora o Kosovu, ne žele da govore o sankcijama sa kojima će se suočiti zemlje koje eventualno priznaju kosovsku nezavisnost. Nova rezolucija o Kosovu ipak ostavlja mogućnost da državni organi učine sve da se poništi jednostrano priznanje. Kriju li se u tim formulacijama i pretnje zemljama koje krenu tim putem, pitamo stručnjaka za međunarodne odnose i bivšeg diplomatu Jelicu Minić:

„To je prosto jedna najava protiv mera. To je jedan relativno grub jezik, ali tu nema nikakvih eksplicitnih poruka šta bi to tačno značilo. To može ići od nekih protesnih nota, zaoštravanja odnosa itd. do prekida diplomatskih odnosa i eventualno do nekih sukoba. Znači, spektar tumačenja i preciziranja je veoma širok, za Srbiju ni u kom slučaju nije dobro da sa bilo kim zaoštrava svoje odnose. Ukoliko tu ima dobrog sagledavanja i mudrosti na strani Srbije onda bi se mogli ostvariti kompleksniji dobici nego što je neproduktivno, nasilno zadržavanje Kosova u okviru Srbije ili, eventualno, puna kosovska nezavisnost. U tom međuprostoru postoje neka rešenja i mogućnosti za, uslovno rečeno, pogodbe koje bi Srbija mogla da napravi, ali Srbija, ni u kom slučaju, tu nije glavni igrač.“
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG