U predstojećim mirovnim razgovorima sa izraelskim domaćinima dvojica arapskih ministara prezentiraće arapsku mirovnu inicijativu koja se oslanja na saudijski mirovni plan iz februara 2002. godine. Njime se Izrael poziva na potpuno povlačenje sa teritorija okupiranih 1968. godine, uključujući i istočni Jerusalim, kao i na povratak palestinskih izbeglica u Izrael. Pre nekoliko godina Tel Aviv je taj plan odbacio, ali je nedavno sugerisao da bi on mogao biti osnova za pregovore. U igri će biti i druge diplomatske inicijative, ali posmatrači ocenjuju da u njima ima prostora i za pesimiste i za optimiste.
Specijalni izaslanik za Bliski Istok Tony Blair, takođe na turneji po regionu, svakako pripada grupi optimista, jer smatra da je sazrelo vreme za napredak. Govoreći juče u Ramalahu na Zapadnoj obali, doskorašnji britanski premijer je to ovako izrazio:
“Smatram da se sada pruža i mogućnost i šansa, ali za mene je najvažnije da u ovoj fazi slušam, učim i prosuđujem.”
Paralelno sa razgovorima u Izraelu, u glavnim centrima svetske politike vrvi od ubrzane diplomatije. Jordanski kralj Abdullah je u Washingtonu, gde je u utorak imao privatnu večeru sa predsednikom Georgeom Bushom. Istog dana je američka državna sekretarka Condoleezza Rice najavila da će 30. jula krenuti na turneju po Bliskom Istoku kako bi pomogla oživljavanje blokiranog mirovnog procesa.
Ima, međutim, i onih koji sumnjaju da će čak i ovako robusna diplomatija uspeti da na kraju ostvari neke zavidnije rezultate.
Yahia Said, stručnjak za Bliski Istok na Londonskoj školi ekonomije, manje je nego optimista:
“Ima mnogo dobre volje i mnogo interesa. Posebno su Sjedinjene Države zainteresovane da upišu neki uspeh kao kompenzaciju za neuspeh u Iraku, ali vrlo je teško poverovati da će palestinski predsednik Abbas ili izraelski premijer Olmert uspeti da donesu ovako teške odluke. Obojica su veoma slabi lideri i sa veoma malim legitimitetom kod kuće.”
Kao što kaže sagovornik radija Slobodna Evropa, Olmert je bio podvrgnut žestokim domaćim kritikama zbog načina vođenja prošlogodišnjeg konflikta sa Hezbollahom u Libanu, dok je palestinskom lideru Abbasu radikalni Hamas upravo oteo iz ruku kontrolu nad pojasom Gaze. U tom kontekstu, ocenjuje Said, nema mnogo izgleda da će ijedan od dvojice lidera imati odviše manevarskog prostora za donošenje tako dramatično teških odluka.
Specijalni izaslanik za Bliski Istok Tony Blair, takođe na turneji po regionu, svakako pripada grupi optimista, jer smatra da je sazrelo vreme za napredak. Govoreći juče u Ramalahu na Zapadnoj obali, doskorašnji britanski premijer je to ovako izrazio:
“Smatram da se sada pruža i mogućnost i šansa, ali za mene je najvažnije da u ovoj fazi slušam, učim i prosuđujem.”
Paralelno sa razgovorima u Izraelu, u glavnim centrima svetske politike vrvi od ubrzane diplomatije. Jordanski kralj Abdullah je u Washingtonu, gde je u utorak imao privatnu večeru sa predsednikom Georgeom Bushom. Istog dana je američka državna sekretarka Condoleezza Rice najavila da će 30. jula krenuti na turneju po Bliskom Istoku kako bi pomogla oživljavanje blokiranog mirovnog procesa.
Ima, međutim, i onih koji sumnjaju da će čak i ovako robusna diplomatija uspeti da na kraju ostvari neke zavidnije rezultate.
Yahia Said, stručnjak za Bliski Istok na Londonskoj školi ekonomije, manje je nego optimista:
“Ima mnogo dobre volje i mnogo interesa. Posebno su Sjedinjene Države zainteresovane da upišu neki uspeh kao kompenzaciju za neuspeh u Iraku, ali vrlo je teško poverovati da će palestinski predsednik Abbas ili izraelski premijer Olmert uspeti da donesu ovako teške odluke. Obojica su veoma slabi lideri i sa veoma malim legitimitetom kod kuće.”
Kao što kaže sagovornik radija Slobodna Evropa, Olmert je bio podvrgnut žestokim domaćim kritikama zbog načina vođenja prošlogodišnjeg konflikta sa Hezbollahom u Libanu, dok je palestinskom lideru Abbasu radikalni Hamas upravo oteo iz ruku kontrolu nad pojasom Gaze. U tom kontekstu, ocenjuje Said, nema mnogo izgleda da će ijedan od dvojice lidera imati odviše manevarskog prostora za donošenje tako dramatično teških odluka.
