Dostupni linkovi

O Kosovu, ljudima i teritorijama


Slobodan KOSTIC, Gëzim BAXHAKU

Predsednik Srbije Boris Tadić ipak veruje da se tokom novih pregovora može naći kompromisno rešenje:

„Nas čekaju vrlo teški dani i pregovori kojima se još ne zna niti forma niti ko će ih voditi i sve to tek treba da bude definisano. U svakom slučaju stiču se nove šanse za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i stvara se mogućnost da proces pregovora na kraju ima za rezultat kompromisno rešenje prihvatljivo za obe strane. Uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije mi se zalažemo da se do takvog rešenja dođe diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima, a ne ratom i novim nasiljem.“

Pritom Beogradu nije bitno da li će tokom novih razgovora o budućem statusu Kosova dominirati šatl diplomatija ili direktni pregovori. Srpska strana jedino očekuje da međunarodni činioci obezbede razgovore koji će biti otvoreni u pogledu ishoda i njihovog trajanja, o čemu razgovoramo sa predsednikom skupštinskog Odbora za Kosovo Vladimirom Milentijevićem:

„Mislim da Srbija ne treba da menja svoj stav, osnovni stav da je KiM neodvojivi deo države Srbije na osnovu važećih i opšte obavezujućih ustavnih i međunarodno pravnih dokumenata. Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije garantovani su ne samo Ustavom Republike Srbije nego i Poveljom UN i odgovarajućim rezolucijama SB UN, posebno Rezolucijom 1244.“

U krugovima bliskim kabinetu predsednika Vlade našem radiju je rečeno, kako se očekuje da će Kontakt grupa imati samo posredničku odluku, ali da jedino Savet bezbednosti ima mandat da utvrdi budući status Kosova. Samim tim se smatra da bi bilo čije jednostrano priznanje Kosova bilo krajnje neprihvatljivo, i da bi državni organi morali da adekvatno odgovore na takve akte. Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković primećuje da bi u ovom trenutku bile kontraproduktivne bilo kakve pretnje radikalnim diplomatskim merama:

„Mislim da bi prejak vokabular, zaoštrena retorika, koja jeste prvenstveno namenjena domaćoj publici, ipak izazvala negativan efekat na međunarodnom planu. Posebno ukoliko bi došlo do pretnje oštrim merama ili usvajanja odluke koje bi automatski obavezivale državne organe na radikalne mere u diplomatskim odnosima ili nekim sličnim potezima.“

Nastojanje da Kosovo ostane u granicama Srbije, i dalje ima najširu podršku većine političkih partija. Taj konsenzus koji se proteže od miloševićevske levice, preko centra do radikalske desnice, narušila je jedino Liberalno-demokratska partija koja upozorava da državna politika Srbije ne uvažava realnost na Kosovu. Funkcioner ove stranke Ivan Andrić misli da Srbija mora suštinski da promeni svoje ciljeve kada je reč o Kosovu:

„Mislimo da to ne treba da bude teritorija već bi to trebalo da budu ljudi koji na toj teritoriji žive. Mi Kosovo ne posmatramo kao neku zemlju, teritoriju ili rudnike i elektrane. Mislim da je maksimum koji srpska strana treba da izvuče interes ljudi koji žive dole na Kosovu a koji nisu Albanci, pre svega mislim na Srbe. Kroz obesmišljavanje granica kao uzroka nekakvog problema, kroz evropeizaciju Kosova i Srbije, i zatim jedan normalan život ljudi na Kosovu i Srbiji, a svakako u okvirima EU.“

Američka podrška

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je još u ponedeljak, posle sastanka sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs izjavio da će Kosovo učestvovati u nastavku razgovora o političkom statusu Kosova, ali da neće uopšte dozvolti da se pregovara o nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Kosova.

Na ovaj način iako se još uvek ne zna format razgovora, da li će biti direktnih susreta najviših predstavnika Prištine i Beograda, hoće li možda biti konferencije o Kosovu ili leteće diplomatije, kosovski su predstavnici dali saglasnost za dalji tok pregovora o statusu Kosova, koje će predvoditi trojka – SAD, Evropska unija i Rusija.

Inače, iako se još uvek ne zna tačno šta se razgovaralo sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, očigledno je da je najvišim predstavnicima Kosova ponovljeno opredeljenje SAD da će se status Kosova okončati nezavisnošću.

Politički analitičari na Kosovu ističu kako je susret sa Kondolizom Rajs učvrstio poverenje u opredeljenje SAD za nezavisnost Kosova.

Politički analitičar Shkelzen Maliqi ocenjuje da iako se još uvek ne zna o čemu se tačno razgovaralo tokom sastanka, ipak treba imati u vidu da su sa američke strane u zadnje vreme date veoma snažne izjave o nezavisnosti Kosova.
„Verujemo da su ove dve poruke (predsednika Buša i državne sekretarke Kondolize Rajs) tokom razgovora kombinovane. SAD sada daju šansu pregovaračkom procesu i još uvek ima nade da plan Ahtisarija, ili neki vrlo malo modifikovani predlog prođe kroz Savet bezbednosti UN, ali da tome treba da prethode razgovori“, rekao je Maliqi.

„Verujem da će rezultat razgovora biti ovaj koji je sada, ali Rusiju treba ubediti da se saglasi sa nezavisnošću Kosova," kaže Maliqi.

Analitičar Ilir Dugoli kaže kako je to sastanak iz koga je proizašlo ono što se moglo očekivati.

On ističe kako i dalje ostaje mnogo znakova pitanja oko daljeg toka pregovora o statusu Kosova i o njihovom formatu.

„Medjutim jedan broj znakova pitanja ostaje i ukoliko bi se to razjasnilo, to bi bilo veliko dostignuće, kako bi se znalo šta u suštini medjunarodna zajednica očekuje od razgovora, što bi učinilo lakšim pozicionirasanje i pripremu kosovske strane za učešće u daljem toku razgovora.“

Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju kaže da je najznačajnji rezultat jučerašnjeg sastanka činjenica da je kosovskoj strain jasno stavljeno do znanja da nema unilateralnih mera.

„Ono što je za mene apsolutno najznačajnije, verovatno i za druge je zapravo nagovaranje i sugestija kosovskoj strani da se ne preduzimaju nikakve jednostrane mere, već da se rešenje traži putem diplomatije.“

Prema njegovim rečima to jasno govori da SAD i Rusija pokušavaju da iznadju kompromisno rešenje.
XS
SM
MD
LG