Iva MARTINOVIC, Gëzim BAXHAKU
Juče je, pored juga Srbije, gorelo i Kosovo. Međutim, ono što je srpska javnost mogla da čuje je samo to da je požar zahvatio Šar planinu i da preti da ugrozi naselje Štrpci u kojem živi približno 14 hiljada Srba. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin ponudio je pomoć UNMIK-u u gašenju ovog požara. Pomoć, međutim, nije ponuđena za ostalih 50 lokacija na Kosovu na kojima je juče gorelo. Da budemo pomalo maliciozni pa da pitamo - da li se to požari dele na srpske i albanske, kao što se nekada mnogo šta delilo na muslimansko, hrvatsko, srpsko. Sećamo se hrvatskih krava koje bespravno ulaze na srpske pašnjake… Uostalom, izgleda da je saopštenje srpskog ministra Dragina, na Kosovu tako i protumačeno.“Ovde se interesovanje ministra komentariše kao interesovanje srpskih zvaničnika samo za sredinu u kojoj žive kosovski Srbi dok ih drugi delovi Kosova apsolutno ne interesuju.”
U ministarstvu za zaštitu životne sredine nam je rečeno da je pomoć za Šar planinu ponuđena zato što je reč o Nacionalnom parku, te da je samo to u njihovoj nadležnosti. Za odgovor na pitanje zbog čega pomoć nije ponuđena i drugim delovima Kosova uputili su nas na ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Šef koordinacionog centra Vuko Antonijević ovako je odgovorio na naše pitanje zašto Srbija nije ponudila pomoć i za delove Kosova u kojima živi albansko stanovništvo:
“Na Kosovu, osim u Štrpcima i na severu, uopšte nemate šuma. Ne znam da li ste ikada bili na Kosovu?! Požari nisu opasni, oni koji mogu da ugroze stanovništvo. Sva okolna sela oko Štrpca su albanska tako da to je možda neko neoprezno rekao. Kada se kaže požar u Štrpcima, ugrožena je Šar planina, nacionalni park. Samo se požar prema Kuršumliji širi i javnost je obaveštena, ali na Kosovu više nigde nema šume.”
A evo kako je izgledao jučerašnji izveštaj našeg dopisnika iz Prištine o tome šta sve gori na Kosovu:
“Prema rečima direktora Šumske uprave Kosova požarima je zahvaćeno 50 lokacija gde su najugroženije lokacije na zapadu Kosova na granici sa Albanijom, zatim u opštini Vitina i u delu Kosova koji se graniči sa CG, na teritoriji opštine Peć. Inače od 10. jula do sada je požarima zahvaćeno 1500 hektara šuma i poljana.”
Mnogo šta vezano za Kosovo, kao nekada za neke druge delove bivše države, trebalo bi dekontaminirati. Stoga smo
za komentar zamolili direktorku Centra za kulturnu dekontaminaciju Borku Pavićević. Ona kaže da je poražavajuća činjenica da iz Vlade Srbije sa jedne strane poručuju da će učiniti sve da sačuvaju 15 posto svoje teritorije, a da s druge strane ne nude pomoć da se od požara zaštiti tih istih 15 posto teritorije:
“Ako imam tu ideju i tu logiku ja bih se sada sedela i gasila te albanske požare, da kažem – evo, ljudi, to su naši građani. Sve mlado i živo neka ide da gasi požare u albanskim selima pa neka onda idu za pregovarački sto. Kako možete da držite sednicu Vlade o kosovskoj situaciji i ne izvestite građanstvo o tome da gori čitavo Kosovo, odnosno da ravnopravno i ravnomerno izbijaju požari?! Kako je to moguće?! Šta je to?”
Pisac Vladimir Arsenijević smatra da ovakvim potezima Vlada Srbije, uprkos onome što uporno priča, na neki način priznaje nezavisnost Kosova:
“To i dalje govori ili o svojevrsnoj šizofreniji ljudi na vlasti ili, što bi pre bila mogućnost, ciničnom odnosu i prema nama građanima Srbije i prema građanima Kosova a i prema istini, uopšte.”
