Dostupni linkovi

Jurišić neće biti izručen


Marija ARNAUTOVIC, Zoran GLAVONJIC

Ilija Jurišić uhapšen je zbog sumnje da je na području opštine Tuzla počinio ratni zločin. Osumnjičen je za slučaj “tuzlanska kolona”, odnosno sukob policije i pripadnika JNA koji se dogodio 15.maja 1992.godine na Brčanskoj Malti. Jurišić je bio član Kriznog štaba službe javne bezbijednosti Tuzle. Njegovo hapšenje nije primljeno sa odobravanjem u Tuzli, gdje se smatra da je Jurišić u pomenutom slučaju obavljao svoju patriotsku dužnost.
Slučaj “tuzlanska kolona” u kojoj je bilo nekoliko stotina pripadnika JNA završio je sa nepoznatim brojem žrtava iako je prethodno bio postignut sprazum izmedju tadašnjih vlasti u Tuzli i pripadnika JNA o povlačenju vojske.

Sekretar Ministarstva pravde BiH Jusuf Halilović.

„Problem je na strani Republike Srbije, koja ne želi razgovore sa Ministarstvom pravde BiH o tome. Da li je to opravdano ili ne, u ovom trenutku ne mogu znati, ali Ministarstvo pravde će i dalje pokušati da ostvari sve moguće dalje kontakte da se ministri pravde ove dvije zemlje susretnu i da pokušaju riješiti predmet 'Jurišić', koji svakako povlači za posljedicu i moguće buduće slučajeve državljana BiH koji mogu biti uhapšeni, a da se ne zna da su optuženi prije toga u Srbiji.“

Ilija Jurišić uhapšen je u Beogradu na osnovu potjernice srbijanskog Interpola. Iako i bosanskohercegovačko Tužilaštvo vodi istragu u tzv. slučaju „tuzlanska kolona“ za informacije o hapšenju Jurišića u ovoj instituciji upućuju na srbijansko pravosuđe. Boris Grubešić iz državnog Tužilaštva podsjeća da je naredba za sprovođenje ove istrage donesena protiv 11 osoba. U međuvremenu je istraga protiv jedne osobe obustavljena:

„Istraga je u toj fazi da se vrši prikupljanje informacija, dokaza i saznanja o događajima poznatim kao 'tuzlanska kolona'.“

Predmet „vojne kolone“ ili tuzlanske kolone prvo je u proceduru pokušala staviti Republika Srpska. Predmet je upućivan i u Hag, odakle je vraćen zbog „nedostatka dokaza“. Posredstvom Suda u Bijeljini, pravosuđe RS je pokušalo procesuirati ovaj slučaj ali je došlo do promjene pravosudne nadležnosti, jer je za ratne zločine postao nadležan Sud Bosne i Hercegovine. Nakon toga, predmet „vojne kolone“ je predat srbijanskom pravosuđu. Ono je izdalo potjernicu posredstvom Interpola, za koju Jurišić i ostali nisu znali. Novinar „Oslobođenja“ Vehid Jahić smatra da je slučaj Ilije Jurišića klasično politička montaža, te da je država Bosna i Hercegovina zakazala u zaštiti svojih građana:

„Omogućila je pravosuđu Srbije da od toga pravi praktično cirkus. Čovjeku nikakve inkriminacije nisu još pronašli, a drže ga već treći mjesec u pritvoru. I građani Tuzle opravdano su revoltirani pasivnošću organa BiH, posebno ministra unutarnjih poslova, potom ambasadora, pa i čitavog tužilačkog vijeća.“

Brojna udruženja iz Tuzle uputila su otvoreno pismo bosanskohercegovačkim institucijama, kako bi Jurišić, čije je i zdravstveno stanje narušeno u beogradskom zatvoru, bio vraćen u BiH. Predsjednica Opštinskog vijeća Tuzla Nada Mladina:

„Mislim da svaki građanin BiH može osjećati jednu jaku nesigurnost, prateći tu situaciju sa gospodinom Ilijom Jurišićem, mi smo shvatili da nemamo pravnu zaštitu kao građani BiH. Sasvim sam sigurna i znam dobro koliko je gospodin Jurišić ponosan na svoje porijeklo – iz Bosne, koliko je on čovjek koji to poštuje i koliko on, kao i svaki naš građanin, očekuje zaštitu od svoje države.“

U Fondaciji “Istina pravda i pomirenje” navode da nakon hapšenja Ilije Jurišića veliki broj građana BiH zazire od putovanja u susjedne države. Slavko Peričević iz ove Fondacije smatra da je u ovom slučaju država BiH sporo reagovala:

“Ali i da je na vrijeme reagovala, ipak drugi akter - država Srbija je ta koja treba da pokaže dobru volju i da pokaže ono opredjeljenje koje je trebalo na ovim prostorima da bude, a to je da se ljudima sudi u sredinama gdje se to desilo.”

Za slučaj “Tuzlanska kolona” paralelne istrage vode se u Sarajevu i Beogradu. Nakon prestanka važenja Rimskih pravila puta 2004. godine ostala je pravna praznina koja bi među državama bivše Jugoslavije regulisala pitanje lišavanja slobode i određivanja pritvora osumnjičenima za ratni zločin. Pravila puta su u međunarodno pravnom smislu predstavljala instrument koji je Haškom tribunalu omogućavao da nadzire krivična gonjenja osumnjičenih za ratne zločine.

Istraga će biti završena uskoro

Ilija Jurišić ne može biti izručen Bosni i Hercegovini jer, po zakonu koji važi u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, za krivična dela za koje je propisana kazna veća od 10 godina, kao što je u slučaju Tuzlanska kolona, ekstradicija nije moguća – osim Haškom tribunalu, rekli su za naš program sagovornici iz pravosuđa u Beogradu. Iako je za njih predmet, kako kažu, procesno-pravno čist kao suza, zvaničnici iz tužilaštva i suda nisu hteli javno da govore jer smatraju da se u taj slučaj umešala politika. Đorđe Trifunović, bivši predsednik Vojnog suda, rekao je za naš program da je vojna Komisija za dokumentovanje ratnih zločina istraživala slučaj Tuzlanska kolona, što je 1996. rezultiralo podnošenjem krivične prijave za ratni zločin i raspisivanjem međunarodne poternice za osumnjičenima, pa i Jurišićem:

“Trebao je ranije biti uhapšen po međunarodnim poternicama ali mi nismo bili u toj igri dugo vremena. Počeli smo skoro, posle 2000, kada smo postali ravnopravni član Interpola.”

Trifunović kaže da je i to što je Srbija prva pokrenula postupak, pravni argument da se Jurišiću sudi u Beogradu, i kroz primer pilota Emira Šišića osuđenog za obaranje helikoptera Međunarodne zajednice tokom rata u Hrvatskoj, objašnjava:

“Većina žrtava su građani SRJ, odnosno Srbije i CG i onda to po zakonu spada u nadležnost tog suda. Mi nismo mogli da dobijemo onog pilota, koji je naš građanin, od Italijana samo po osnovi što je italijanski državljanin poginuo.”
Ilija Jurišić je uhapšen u Beogradu na proputovanju za Nemačku, tačno 15 godina od ubistva vojnika JNA u tuzlanskoj koloni, što je saopštio Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine:

“Po našim saznanjima radi se o licu koje je direktno učestvovalo u izdavanju naredbe za napad na kolonu. Nakon toga su činjena zverstva, odnosno zločini, prema pripadnicima JNA koji su bili ranjeni i zarobljeni.”

Po hapšenju, Vukčević je izjavio da je saradnja tužilaštava Srbije i BiH dobra:

“Radimo zajedno sa tužilaštvom BiH, sa kantonalnim tužilaštvom i sa tužilaštvom distrikta Brčko. Saradnja je odlična, svakim danom sve bolja.”

Nedavno je u Srbiju stigao zahtev BiH za izručenje Ilije Jurišića. Sudija Đorđe Trifunović kaže da nema pravnih prepreka da se Jurišiću sudi u Srbiji, ali i da su argumenti BiH u zahtevu za izručenje njegovo bosansko državljanstvo i mesto izvršenja krivičnog dela:

“To su argumenti koji mogu da igraju značajnu ulogu u sistemu odlučivanja gde je bolje i racionalnije da se sudi. Međutim, to uvek morate povezati sa političkim i ostalim faktorima koji mogu na to uticati. Gde će biti neutralnije i nezavisnije suđenje?! Morate imati u vidu da je teško suditi kad si oštećen, a s druge strane oni teško mogu da priznaju da je u sistemu njihove vlasti bilo organizovanog ubijanja Srba. Oni su do sada bili žrtve, ali sada postoje dokazi da su i oni vršili jednu vrstu delovanja.”

Sa druge strane, Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, smatra da bi uprkos svim pravnim uslovima da se Jurišiću sudi u Beogradu, bolje bilo proces ustupiti BiH:

“Mislim da je najvažniji kriterijum uticaja na promene u svesti običnih ljudi ima kada država sudi svojim državljnima i kada to društvo ima prilike da bude suočeno sa glasom žrtava i kada čuje šta se to stvarno dogodiloi zbog čega je taj optuženi upravo izveden na sud.”

To se, zaključuje Nataša Kandić, može učiniti na osnovu sporazuma o saradnji tužilaštava Srbije i BiH:

“Da je odmah nakon hapšenja Tužilaštvo kontaktiralo Tužilaštvo za ratne zločine u BiH i da su se dogovorili da Srbija neke dokaze prosledi bosanskom tužilaštvu, celu argumentaciju preda i da u skladu sa tim preda čitav slučaj i predmet bosanskom tužilaštvu.”

Slučaj Tuzlanska kolona u pravosuđu Srbije vodi se kao jedan od najtežih ratnih zločina nad JNA u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Bivši vojni sudija Đorđe Trifunović napominje da je vojna istražna komisija još pre desetak godina sklopila mozaik tog događaja kada su, kako kaže, bosanske oružane snage napale vojnike JNA koji su se uz garanciju Međunarodne zajednice povlačili iz kasarne u Tuzli:

“Oni su bili skoro nenaoružani, nisu imali zadatak da se vrate nego da sednu u kamione i da se prevezu. Pošto su izašli kolona je prekinuta kod Doma penzionera, ušli su među njih, vojsku, i ubijali, maltretirali i zarobljavali. Bilo je oko 207 poginulih vojnika, preko 150 ranjenih.”

Istraga nad osumnjičenim Ilijom Jurišićem, kako saznajemo iz pravosudnih izvora, u Beogradu se vodi korektno i najverovatnije će biti završena uskoro – tri meseca pre isteka maksimalnog zakonskog roka za pritvor.
XS
SM
MD
LG