Dostupni linkovi

Recikliranje ideja o Kosovu


Zoran PRERADOVIC, Anamari REPIC

Ovakav razvoj situacije otvara pitanje da li će proces određivanja statusa Kosova biti ponovo vraćen Kontakt grupi, a nezvanično se pominju i neke druge mogućnosti poput Dejtonskog modela ili konferencije u Rambujeu 1999. godine.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Feodor Starčević u izjavi za RFE kaže da je stav Beograda poznat i da se Srbija zalaže za nastavak pregovora dve strane bez vremenskog ograničenja i unapred poznatog ishoda. Međutim, on precizira da bi u slučaju da ni nova rezolucija ne prođe u SB, čitav proces bio izmešten u Kontakt grupu, ali istovremeno podseća da je i Rusija članica Kontakt grupe. Starčević naglašava da je Kontakt grupa i ranije razmatrala pitanje Kosova, i da bi to značilo da ponovo preuzima ulogu koju je privremeno prepustila SB:

“Oni opet postaju glavni pokretači. Govori se da bi mogla postojati neka vrsta šatl diplomatije, mada mi mislimo da je najbolje da se vode neposredni pregovori između dve strane. Prema tome šta će Kontakt grupa, u svojoj mudrosti, odlučiti niti znamo ,niti možemo da se opredeljujemo prema tome.”

Istovremeno, u diplomatskim krugovima pominju se još neke mogućnosti poput Dejtonskog modela ili konferencije u Rambujeu 1999. godine koje je kao model pregovora primenila međunarodna zajednica. Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose u izjavi za naš program ističe da ne može da komentariše takve spekulacije, a o dosadašnjem stavu Rusije koja je odbacivala sve dosadašnje nacrte rezolucija o Kosovu kaže:

“To što Rusija radi vezano za Kosovo zaista nema toliko veze sa energetskim gasom, to je pitanje presedana u vezi sa nekim teritorijama u Abhaziji i Osetiji. To je jednostavno Putinova želja da se sa predsedničke pozicije povuče na način na koji će istorija moći da kaže da je on vratio Rusiju, da ona bude ključni faktor u međunarodnim odnosima.”

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ističe da je neprihvatljiv svaki pokušaj izvlačenja rešenja kosovskog pitanja iz mandata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, poput prenošenja mandata za pregovore na Kontakt grupu ili sazivanja međunarodne konferencije o statusu Kosova:

“Svaki takav pokušaj ne bi mogao da bude drugačije protumačen nego kao direktno kršenje Rezolucije 1244, a s druge strane da ne bi mogao uroditi plodom.”

SAD i EU smatraju da je rešenje statusa Kosova urgentno i otuda se pojavljuju razne ideje i predlozi koji još uvek nisu do kraja razrađeni, kaže za naš program nekadašnji diplomata Dušan Lazić. On ističe da je u datim okolnostima najbolja inicijativa EU po kojoj bi se pregovori odvijali po sistemu šatl diplomatije:

“Znači da dve strane ne bi morale da sede za pregovaračkim stolom, jedna naspram druge, već bi ulogu posredništva preuzela Kontakt grupa. Ona bi tačno utvrdila da li ima izgleda da se dođe do kompromisa između Srbije i kosovskih Albanaca kako se ne bi dalje gubilo vreme u svim tim razmatranjima bez odgovarajućih odluka. Tu su se javile i druge ideje, poput održavanja raznih konferencija, ali ni one nisu do kraja razrađene, niti se zna ko sve iza takvih ideja stoji.”

Jelena Milić zaključuje da bi u prilično zamršenoj situaciji od vitalne važnosti bila saglasnost evroatlanstkih partnera odnosno SAD i EU:

“Bilo kakav pokušaj rešenja koje ne bi uključilo saglasnost EU i SAD bi bilo zaista problematično i za dalju situaciju na Kosovu, koja svakako nije preterano stabilna, i za ceo region.”

U Prištini rastu tenzije

Vlada Kosova podrzava veću ulogu Evropske unije i Kontakt grupe u procesu rešavanja statusa Kosova, kaže za naš radio politički savetnik kosovskog premijera Arben Čirezi. Povodom sve česćih najava da bi se rešenje za status moglo traziti na drugim nivoima, ukoliko u Savetu bezbednosti UN propadne predlog američko-evropske rezolucije o Kosovu, Čirezi kaže da je potrebno što pre postići rešenje jer je status quo neodrživ. Istovremeno, predstavnici kosovskih Srba smatraju da svaka odluka o statusu van Saveta bezbednosti ne doprinosi stabilizaciji stanja na Kosovu i u regionu.

Predstavnici institucija Kosova očekuju veće angažovanje Evropske unije u rešavanju statusa Kosova, ukoliko se odluka ne donese u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Politički savetnik premijera Kosova Arben Čirezi kaže da blokada rešavanja statusa Kosova nije u interesu građana i zato Vlada podržava inicijative da se proces nastavi na nivou Evropske unije i Kontakt grupe.

“Sto se tiče procesa u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija mi smo sa žaljenjem zaključili da je posle nekoliko verzija rezolucije, koje nisu prošle, nastala blokada. Mi, kao zvanicni predstavnici kosovskih garđana, mislimo da blokada rešenja kosovskog pitanja nije u interesu ni građana Kosova, niti etničkih zajednica koje ovde žive, tako da podržavamo da se ovo pitanje razmotri na drugim instancama”.

Premijer Kosova Agim Čeku zatražio je nedavno od Evropske unije aktivniji pristup u rešavanju statusa Kosova. Zvanicnici Vlade kažu da je razlog za takav stav to što je i Savet bezbednosti podržao veću ulogu Evropske unije na Kosovu. Predviđa se da misija Evropske unije zameni misiju Ujedinjenih nacija.

Predstavnici kosovskih Srba kažu da bi najbolje rešenje za Kosovo bilo ono koje bi se postiglo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković ističe da odluka van Saveta bezbednosti ne doprinosi stabilizaciji.

“Kao legalista i kao čovek koji drzi do institucija i legatliteta funkcionisanja institucija, za mene bi najbolje rešenje bio kompromis koje bi se postigao u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Bilo koje rešenje, koje se ne bi bilo doneto u normalnoj proceduri, ne bi bilo u funkciji stabilizacije regiona.”

Međutim, prema recima Čirezija proces se više ne sme odugovlačiti. Stoga on ocenjuje da će Evropska Unija i Kontakt grupa brže rešiti pitanje statusa.

“Očekujemo da Kontakt grupa i Evropska unija povedu računa o tome da je status quo na Kosovu neodrživ. Mi mislimo da oni već to znaju i zato verujemo da će i odluka o statusu biti doneta brzo”.

Americki ambasador u Ujedinjenim Nacijama Zalmaj Kalilzad rekao je da će, ako Rusija bude sprečavala raspravu o novoj rezoluciji, proces biti nastavljen van Saveta bezbednosti. Ipak, još uvek se ne zna kako će taj proces izgledati.

Mnogi navode da bi posle još jednog kruga pregovora mogla uslediti neka vrsta konferencije o Kosovu ili možda pojedinačna priznanja. Kosovski Srbi upozoravaju na opasnost od jednostranih odluka. Rada Trajkovic kaže da bi to dovelo do još većih tenzija.

“Ukoliko se donese odluka koja ce biti u suprotnosti sa stavom Beograda, vlast u Srbiji, razume se, neće preduzeti nikakve sankcije prema Americi koja bi priznala Kosovo, ali bi svakako zatvorila administrativnu granicu i otežala protok robe, što bi bukvalno prouzrokovalo agoniju stanovništva na ovim prostorima. Zato bih dala šansu nečemu što bi vodilo ka kompromisu.”

Prema oceni Arbena Čirezija još uvek je neizvesno kako ce izgledati nastavak procesa rešavanja kosovskog pitanja. On, međutim, dodaje da Kosovo mora krenuti svojim putem.

“Videćemo šta će se dešavati u narednih 120 dana. Nakon toga mi očekujemo da Kosovo krene svojim putem".
XS
SM
MD
LG