Dostupni linkovi

Seoski turizam kao tradicija


Novka ILIC

Marija Luković je mlada žena koja se posle završenog fakulteta u Beogradu vratila u svoje selo, u roditeljsku kuću i zajedno sa mužem počela baviti seoskim turizmom:

„Pet godina već kako se bavimo seoskim turizmom. Prvo je to bilo naivno bavljenje, u smislu da smo izdavali samo kuću koja je imala 5 soba. Sobe su bile prve kategorije, ali ponuda u seoskom turizmu je bila ista kod svakoga. Znači, svi su imali sobe, sve je bilo klasično, isto. Mi smo hteli nešto drugo, da vratimo tradiciju. Projekat je bio 10 vajata, centralna zgrada, bazeni, tereni... Konkurisali smo za neka sredstva, napravili vajate – to su drvene zgrade i ima 35 kvadrata, ima svoj mokri čvor, ima sve uslove za prvu kategoriju. Trenutno imamo 30 ležajeva. U selu smo napravili trim stazu, obeležene pešačke staze. Gosti se adaptiraju prva 3 dana, navikavaju se na tišinu i mir. Posle 3 dana traže neke aktivnosti – onda je to šetnja, dobra i zdrava hrana i aktivnosti koje su prateće u životu na selu. To su muža krava, branje malina, skupljanje sena i slično, što nas prati svaki dan a njima je novo i mogu na pravi način da upoznaju.“

Sve što se nudi gostu je sasvim prirodno i domaće. Radi se o zdravoj hrani:

„To je hrana koju isključivo mi spremamo, jaja naših kokošaka ili iz komšiluka, sir i kajmak su ovde spravljeni, povrće je iz naših plastenika i vrtova, sve je organska neprskana hrana. S druge strane to je i tradicionalna hrana, srpska hrana - od gibanice, projare, pasulja, kupusa i krompira na milion načina. Imamo sad neke klinci koji najviše jedu krompira.

RSE: Da li se isplati baviti se seoskim turizmom i da li je to Vaše pravo opredeljenje?

„Ja sam ekonomista po struci ali ovo traje već pet godina, proširujemo se i mislim da bih lagala kada bih rekla da nema koristi od toga i da to nije dobar posao. Mislim da je ovo prava priča i da ima budućnost.“

Marijini gosti ovih dana su učenici beogradske dečije škole primenjene umetnosti. Neka deca su prvi put na selu i oduševljeni su onim šta su videli i naučili, kažu Nikola i Aljoša:

„Naučio sam kako se muze koza. Obožavam prirodu, peli smo se na 3 brda koja su visoka 1000 metara nadmorske visine. Video sam bogatstvo prirode, jabuke, kruške, čak i male jagode. Išli smo u malinjak gde smo brali prelepe maline. Čak sam mazio tele.“

„Video sam kozu, kravu do sada samo na televiziji, nikada uživo. Prvi put sam uspeo da pomuzem kozu čime sam jako zadovoljan, brao maline koje su bile ukusne. Mislim da bi trebalo još kravu da pomuzem i ’ja sam na konju’. Video sam svinje, kokoške, svašta sam video.“

RSE: Gledate li televiziju?

„Nema ovde televizije. Ovde smo došli da uživamo u prirodi a ne da gledamo televiziju.“

„Meni se čak i svidelo bez televizije.“

Sa decom je i rukovodilac škole Marina Anđelković:

„Mislim da im je primarni utisak to prostranstvo, širina i sloboda. Mislim da je to najvažnije i za njihovo zdravlje i sva njihova osećanja. Organizovali smo im radionice koje imaju direktne veze sa prirodom i sa selom.“

Marija osim učenika iz Beograda ima i druge goste:

„Dolazimo već treću godinu kod Marije. Nove godine smo dočekivali ovde sa našim društvom. Dolazimo iz Beograda, iz one džungle treba pobeći. Ovde za uzvrat dobijamo mir, dobro društvo, uslugu, prijatnu atmosferu. Dobri su ljudi – to je najbitnije, da se ne osećate kao u nekom motelu. Jednostavno, opuštena je atmosfera.“

RSE: Hrana?

„O tome ne treba pričati – domaća i odlična.“

Kada smo ovih dana posetili domaćinstvo Luković zatekli smo decu u pčelinjaku Marijinog oca:

„Ovo su sve pčele, a ovaj debeli je trut. On ne može da ubode, oni služe samo za oplodnju. Evo ovde matice.“

RSE: Šta si saznala sada kada si videla košnicu i pčele kako rade?

„Da je med jako zdrav i da se prave lekovi od njega kao što je propolis.“

„Naučila sam čime se hrani matica i videla sam kako se izleže jedna pčela.“

Ono što je još potrebno uraditi jeste dobra putna infrastruktura i selo Skakavci kao i ostala sela u Srbiji neće biti daleko.
XS
SM
MD
LG