Dostupni linkovi

Musharraf odlučan u obračunu sa teroristima


“Hoću jasno da kažem da ovom akcijom nismo stavili tačku na ekstremizam i terorizam u Pakstanu. Ali, odlučni smo da ih eliminišemo iz svakog kutka zemlje. Očistićemo svaki pedelj Pakistana od tog zla, imamo snage za to.”

Predsednik Pakistana Pervez Musharraf izrekao je ovo obećanje u televizijskom obraćanju naciji, dan nakon napada vojske na Crvenu džamiju u Islamabadu, u kojoj su se sa taocima zabarikadirali radikalni verski lideri. Predsednik i general je svakako imao razloga za zadovoljstvo što je akcija uspela, ali desetine mrtvih i odjeci koje će ona imati na verske ekstremiste svakako bi na duži rok mogli poljuljati njegovu vlast. To potvrdjuje i Farzana Shaikh, ekspert u azijskom programu londonskog Chatham House, koja za naš radio kaže:

“Kratkoročno gledano, predsednik Musharraf veruje da će odluka da silom osvoji džamiju i slomi militante naići na odobravanje i ojačati mu poziciju u zapadnim prestonicama, da će ga Zapad tretirati kao bastion protiv islamskog ekstremizma u Pakistanu i kao pouzdanog saveznika u ratu protiv terorizma.”

Sagovornica Radio Slobodna Evropa, međutim, ocenjuje:

“Njegovu odluku da napadne džamiju, iako to može zvučati paradoksalno, vidim kao očajnicku meru koju preduzima slab čovek, čovek koji je u dugom vremenskom periodu ozbiljno oslabljen mnogobrojnim opasnostima i izazovima koji su krnjili njegov politički autoritet i legitimitet.”

Zapad je do sada podržavao svog pakistanskog saveznika, generala Musharrafa, ali mu je i prebacivao da je ambivalentan, odnosno, da ne čini dovoljno u ratu protiv terorizma. Nakon epizode “Crvena džamija” na Musharrafa se gleda kao na lojalnog i beskompromisnog saveznika, ali postavlja se pitanje neće li ta epizoda poslužiti kao bogom dani alibi ekstremistima u lovu na um i duše svojih sunarodnika.

Da bi to moglo ići upravo u pravcu novih nevolja koje pakistanskog predsednika Musharaffa čekaju sa grupacijama konzervativnih verskih radikalnih elemenata može se prepoznati u izjavi lidera saveza pakistanskih verskih stranaka Ghafoora Haiderija koji je pozvao na proteste, zasada doduše neoružane, osuđujući napad armije na ekstremiste u Crvenoj džamiji kao najcrnje poglavlje u istoriji zemlje.

Alexander Lennon, stručnjak za južnu Aziju u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, smatra da napad na Crvenu džamiju, uprkos činjenici da ju je zauzela grupa verskih ekstremista koja nije imala širu popularnost, može dovesti do homogenizacije militantnih islamskih elemenata i ugroziti Musharrafovu vlast.

“Put do vlasti u Pakistanu vodi preko armije, a oni koji očekuju da će u Pakistanu doći do neke vrste radikalne islamske pobune, trebalo bi možda da veruju da će Musharraf, ukoliko oseti da mu preti ustanak islamista, biti spreman na preventivnu akciju, čak i na vojni udar.”

Ipak ni rigorozna vojna vlast ne mora biti znak jačine. Ako se ispostavi da je politička pozicija pakistanskog predsednika Musharrafa, najozbiljnijeg zapadnog saveznika u ovom delu sveta, ipak krhka, izgledi za pobede nad al-Qaidom su nikakvi.

Posebno u svetlu podataka američkih tajnih službi da se al-Qaida regrupisala i dostigla onakvu operativnu sposobnost za terorističke akcije kakvu je imala neposredno pre udara na američke gradove u septembru 2001. godine.
A baza te ponovo moćne al-Qaide je, kako je nedavno posvedočio John Kringen, šef direktorata za analitiku CIA-e, u delovima Pakistana, duž granice sa Avganistanom, koju pakistanski predsednik ne kontroliše. Kringen se čak u kongresnom komitetu za bezbednost založio za to da se bin Ladenovoj terorističkoj mreži silom oduzme baza u pograničnom delu prema Avganistanu. Još od 2004. godine al-Qaida u ovom delu sveta pokušava da regrupiše svoje redove, ali joj je uspelo da podigne operativnu sposobnost tek krajem 2006. godine, kada je pakistanska vlada sa plemenskim liderima potpisala mirovni sporazum kojim je praktično stavljena tačka na pakistansko vojno prisustvo duž severozapadne granice sa Avganistanom, što je omogućilo Talibanima i operativcima al-Qaide da nekažnjeno prelaze granicu i otvaraju kampove za obuku.

Kada se sve ovo stavi u kontekst američkih obaveštajnih procena o nacionalnoj opasnosti od terorizma, perspektiva u borbi protiv al-Qaide i terorizma nije nimalo ružičasta. Američki sekretar za unutrašnju nacionalnu bezbednost Michal Chertoff izjavio je čak ove nedelje da ima osećaj da će se Sjedinjene Države ovog leta suočiti sa povišenim rizikom od terorističkih napada.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG