Dostupni linkovi

Užičanka u Titovoj kuhinji


Novka ILIC

Užičanka Olga Panić 20 godina bila je lični kuvar predsednika Tita. Posle završetka Ugostiteljske škole srela je Vlastu Panića, takođe Užičanina, koji je u to vreme bio Titov konobar. Udala se za njega i zajedno su proveli izvesno vreme na Brionima, u Titovoj rezidenciji. Posle toga Olga se zaposlila u tek otvoreni beogradski hotel Nacional, a iz Nacionala je često odlazila u više Titovih rezidencija da kuva:

„Iz Nacionala sam bila pozivana kao stalni spoljni saradnik Izvršnog veća, Belog i Starog dvora da radim za sve predsednike, careve, kraljeve i ostale goste maršala Jugoslavije. Jovanka je kasnije, kada se Tito vratio sa puta iz Helsinkija, bio je bolestan i trebala mu je dijetetska hrana, mene odabrala. Ja sam postala njegov ama baš samo lični kuvar. Predsednik je u početku bio jako nervozan jer nije mogao da shvati da sada mora da jede na vodi. S obzirom da je on voleo i slaninicu, čvarke i pečenje morali smo da ga svedemo na morske plodove, ribe, kuvana povrća, kuvana voća, itd.“

Tito je bio veliki gurman i voleo je skoro sva jela:

„On je bio jedan običan čovek koji je voleo da jede sve, nije birao nešto posebno. Moram da priznam da, kao što Užičanin voli kačamak voleo ga je i on. Voleo je on da pojede i njegove zagorske štrufle, malo pečenja. Biftek naravno nije voleo. Voleo je da jede kuvanu govedinu, naročito za doručak, sa renom, nekada sa supom a nekada bez. Znalo se da obroci moraju da budu u osam, u jedan i u sedam. Što se pića tiče, Tito je voleo da pije jutarnje sokove, grejpfrut, pomorandže i limun. Voleo je ujutru kašice, kornfleks, kajganicu na malo putera ali nije bežao ni od kranjske kobasice, kuvanih junećih rebara.“

Svakom Titovom gostu moralo se udovoljiti i morale su se poštovati navike državnika koji su dolazili u Jugoslaviju:

„Kao što je Brežnjev voleo da ide u Dobanovce, voleo je da doručkuje rano ujutru pa smo morali u pet sati da ustajemo da bismo njemu spremili doručak. Onda malo prošeta nakon čega ponovo doručkuje. Na kraju užina koja je trebala da bude sa nekim alkoholom a ručak je bio izuzetno bogat, naravno od divljači. Recimo za Rezu Pahlavija, čuvenog iranskog cara, je priređen jedan od najlepših prijema.“

Godinama je Olga bila uz Jovanku i Tita i rado se seća nekih detalja:

„Sećam se jednog doživljaja, stigli smo u jesen. Drugarica Jovanka je volela pečene kukuruze i rekla mi je da joj posle roštilja ispečem kukuruz. Ja sam malo razdrmala žar a kukuruz, jedan po jedan, sva četiri su pala dole na travu. Gledam ispod oka da li me gledaju, uzmem ih i jedan po jedan obrišem u moju suknju, kecelju. Ponovo ih poređam a Tito me gleda ispod oka i kaže: „Što brišeš taj kukuruz?“ Odgovorila sam: „ Da drugarica ne isprlja usta.“ On je rekao da su joj i Ličani brisali kad su ga stavljali u pepeo.“

Posle Titove smrti Olga je bila jedan od vodećih kuvara u više ekskluzivnih beogradskih restorana. Danas živi u Užicu a želja joj je, kaže, da zapiše sve što je naučila iz oblasti kulinarske veštine.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG