Mirsada COSIC
Regionalni koordinator škola za ljudska prava za mlade Zapadnog Balkana Nebojša Tasić:„U okviru projekta koji traje već sedam godina radimo sa mladima, uglavnom srednjoškolcima, na lokalnim školama ljudskih prava koje organizujemo, a na regionalnom nivou okupljamo mlade koji su bili polaznici tih lokalnih škola, tako da se mladi iz bivše Jugoslavije druže i zajedno uče. Došli smo do ove ideje da putujemo po Bosni i Hercegovini u mesta gde su se dešavali masovni zločini. Cilj nam je bio da razgovaramo sa žrtvama, jer kroz prizmu dešavanja u našim društvima čak i mladi ljudi su žrtve tog poricanja koje se dešava na državnom, na institucionalnom, na društvenom nivou, tako da smo dosad - s obzirom da smo već bili u Prijedoru, posetili logore Keraterm, Trnopolje, bili smo u Srebrenici, razgovarali sa žrtvama iz Foče, bili smo u Vukovaru - zaključili da mladi ljudi stiču uvid u to koliko je zapravo rad na pomirenju težak.“
Inicijator i idejni tvorac projekta je Enver Đuliman, šef za edukaciju iz ljudskih prava u Helsinškom odboru Norveške:
„Osnovni sadržaj organizovanja škola ljudskih prava za mlade - mi skupimo oko 25 mladih koji zajedno žive devet dana i uče o ljudskim pravima i međunacionalnom razumijevanju. Svake godine organizujemo negdje oko 35 ovakvih škola u svim republikama bivše Juzgoslavije. Kroz naše škole prođe oko 800 mladih. Cilj je da mladima prenesemo znanje o ljudskim pravima i međunacionalnom razumijevanju kao nekom osnovnom resursu koji treba da obezbijedi mir i suživot.“
Mladi koji aktivno učestvuju u Regionalnoj školi ljudskih prava:
„Fiola Dacić, dolazim iz Crne Gore. Za nas je ovo kao neka vrsta šoka. Nismo znali šta se sve dešavalo, a ovo je pravi način da se sazna istina. Ne možemo više trpjeti da nam hiljadu strana servira neku istinu.“
„Olivera Radovanović, Kragujevac. Mislim da je bitno da mi svi skupa vidimo da žrtva prosto nema nacije i nema imena, da je univerzalna i da mi treba svi skupa da se potrudimo da se to zaista nikada ne ponovi.“
„Džaum Mirza, iz Sarajeva. Mislim da je prvenstveno značajno da se dođe do nekog procesa gdje će mladi ljudi sa područja bivše Jugoslavije i ovog prostora pokušati da dosegnu tu konačnu istinu, da obiđu sva ta mjesta i da započnu taj proces pomirenja - koji će sigurno dugo trajati.“
„Fijen Kazaz, iz Inicijative mladih za ljudska prava sa Kosova. Kad čuješ neku žrtvu koja je preživjela sve ovo, iz Vukovara ili iz kampa Omarska ili ne znam iz kojeg drugog kampa, ili ovdje u Konjicu, ima puno zajedničkog u njihovim pričama što oni kao civili, kao prvo, nisu zaslužili.“
Reginalni koordinator škola ljudskih prava za mlade Zapadnog Balkana Nebojša Tasić smatra da ono što je ostavljeno mladima nije njihova odgovornost:
„Prosto moraju da odbiju odgovornost od svojih država koje im je nameću time što im se ostavlja gomila zločina, nerazrešenih slučajeva, nerešenih odnosa koji ne mogu voditi u lepu budućnost.“
