Dženana KARABEGOVIC, Milorad MILOJEVIC
Političari iz Republike Srpske s oprezom dočekuju novog visokog predstavnika, te unaprijed odgovaraju da neće prihvatiti nametanje bilo kakvih rješenja mimo bonskih ovlasti. Najisključiviji u tome je prvi čovjek SNSD-a Milorad Dodik, koji je Lajčaku poručio da veoma oprezno pristupi onome što je naumio, te da su njegova ovlaštenja vezana isključivo za poštovanje Dejtonskog sporazuma:„Svaka njegova mjera koja bi išla izvan ovlaštenja koja ima po dejtonskim pitanjima, a dejtonska pitanja su samo isključivo vezana za ratne zločine i održivost Bosne i Hercegovine - može da ima te kompetencije. A ono što se tiče evropskog puta može da nas savjetuje, ali mi smo već davno odlučili. Republika Srpska prije svega, iznad svega, pa i iznad Evropske unije.“
Poslanik PDP-a u državnom Parlamentu Branko Dokić:
„Novi visoki predstavnik trebao bi da se usredsredi na provođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, ono što mu je i u nadležnosti, i da bude bude medijator u pregovorima između BiH i Evropske unije oko ovih promjena koje treba da se naprave.“
Pravni ekspert Kasim Trnka objašnjava koja su to ovlaštenja koja ima visoki predstavnik u BiH:
„Prvo treba se podsjetiti da je gospodin Lajčak na neki način u dvostrukoj funkciji. On je predstavnik ukupne međunarodne zajednice i istovremeno ovlaštenik Evropske unije. To znači, ustvari, da ima ovlaštenja da radi, i upravo to mu je primarna zadaća, da stvara pretpostavke da BiH ispunjava svoje preuzete obaveze u vezi sa, prije svega, sada sa potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a zatim i kasanijeg koraka ka Evropskoj uniji.“
Za predstavnike političkih partija sa sjedištem u Federaciji BiH, Lajčakove najave su više nego prihvatljive. Elmir Jahić iz SDA navodi da BiH nedostaje strategija za suštinska pitanja i društva i države:
„Očito da neki politikanti pokušavaju da sve dogovore o ovim suštinskim pitanjima prebacuju na polje konfrotacije, medijskog prepucavanja, a biću iskren - čini mi se da oni pod tim plaštem žele da završe neke svoje kriminogene i kriminalne aktivnosti. I mislim da je zaista visoki predstavnik dobro definisao koji su prioriteti i šta treba političari, političke partije, izvršna i zakonodavna vlast da rade u narednom periodu.“
Jedan od čelnika HDZ-a 1990 Martin Raguž kaže kako se nada će u BiH biti uspostavljeni istinski i partnerski odnos između novog visokog predstavnika i bh. političara:
„U osnovi podržavamo taj njegov nastupni govor, i pristup i prioritete. Svakako da je potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju možda najveći prioritet koji BiH stavlja u jedan novi institucionalni odnos sa Evropskom unijom, gdje više nema povratka natrag i gdje se onda mora suočiti s primjenom i harmoniziranjem zakonodavstva i prihvaćanjem standarda. Ovako još ima tu prostora za naše balkansko tumačenje svega toga.“
Profesor banjalučkog univerziteta Ivan Šijaković kaže kako nije dobro što političari iz RS-a Lajčaka dočekuju sa negativnim stavovima, jer time u startu utiči na kvalitet odnosa sa novim visokim predstavnikom:
„Neće tako napadno, kao što je to svojevremeno Ešdaun radio, potezati ta svoja bonska ovlaštenja, odnosno neće nekakvom vrstom dirigovanja, prijetnje i tome slično, već će više čekati da politički subjekti krenu u dogovore, ali će ih on stalno podsticati i biće, naravno, mnogo aktivniji nego što je to bio prethodni, već onako prilično ostareli, Švarc-Šiling.“
