Nakon što je dobila konkretne znake dalje dobre saradnje, kako je izjavila Fajnenšel tajmsu, glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, ustvrdila je da bi haški begunac Ratko Mladić mogao da bude uhapšen "u narednih nekoliko sedmica". I pored ranijeg iskustva Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose ipak veruje da je optimizam Del Ponteove utemeljen:
"Smatram da je Rade Bulatović već odavno na čelu BIA-e i da nije bez osnova priča da on ima jako dobre kontakte u Americi i slično. Verujem da tu postoji neki dugogodišnji dogovor i plan kada će se neke stvari realizovati. Smatram da bi i ovom sadašnjem zadovoljstvu gospođe Karle del Ponte zaista trebalo pristupiti ozbiljno."
Do zaustavljanja pregovora sa Briselom došlo je upravo zbog neispunjenja obećanja srpskog premijera Vojislava Koštunice datoj Del Ponteovoj u vezi sa izručenjima haških optuženika. Da li se isti scenario može ponoviti i sada. I da li je isporuka generala Zdravka Tolimira dovoljno jak razlog da bi se verovalo da je Beograd promenio politiku prema Hagu u odnosu na ranije zagovaranje dobrovoljnih predaja. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je vrlo nezahvalno pretpostavljati kada se još ništa nije desilo, te da treba sačekati barem nedelju ili dve da bi se na osnovu razvoja situacije napravila čvršća procena da li zaista postoji politička spremnost da se reši slučaj Ratka Mladića:
"Bez obzira što su do sada bila uglavnom loša iskustva kada je reč o obećanjima koja su stizala iz Beograda, naročito od strane premijera Vojislava Koštunice i njegovog okruženja, Karla del Ponte je sada verovatno sa razlogom optimista. Da li će sada u senci, iza svih obećanja koja su data, ponovo da se odigra neka politička trgovina i pokušaji odlaganja rešavanja problema sa slučajem Ratko Mladić - vrlo je nezahvalno pretpostavljati kada se još ništa nije desilo. Tolimir, način na koji je on uhapšen ukazuje na to da je aktuelna vlada spremna da rizikuje svoj politički kapital na unutrašnjem planu i čak da se kompromituje u akcijama koje su već na rubu moralno dopustivog u bezbednosnom radu. S te strane mislim da je to za Karlu del Ponte moralo da predstavlja jedan jasan pokazatelj da Beograd misli ozbiljno, kada je reč pre svega o ambiciji da nastavi pregovore sa EU."
Međutim, za jesen najavljeno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji za šta je sada uslov isporučenje Ratka Mladića poklapa se sa odlaskom Karle del Ponte sa mesta glavnog tužioca Haškog tribunala u septembru. To dovodi do pitanja da li možda srpske vlasti računaju sa tim da prolongiraju vreme do tog datuma računajući da će odlaskom Karle del Ponte sa čela tužilaštva popustiti pritisak na Beograd. Upravo taj deo pitanja, i pored početnog optimizma, jeste ono za šta Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose kaže da je plaši:
"Bez obzira kako zvuče poruke međunarodnih zvaničnika i što se neki put može steći utisak da politika uslovljavanja i te kako popušta i da Mladić možda nije tema - to nikako nije tačno. Jedino što se eventualno menja u pristupu međunarodnoj zajednici Srbiji jeste da se Srbija možda tretira kao bolesnik koga je jednostavnije lečiti i tretirati tako što ćemo mu dati recimo da potpiše proces stabilizacije i asocijacije, uključivati ga u integracije umesto kažnjavati zbog neispunjavanja i onda na taj način ustvari možda proširiti prostor da se preostale obaveze ispune."
"Smatram da je Rade Bulatović već odavno na čelu BIA-e i da nije bez osnova priča da on ima jako dobre kontakte u Americi i slično. Verujem da tu postoji neki dugogodišnji dogovor i plan kada će se neke stvari realizovati. Smatram da bi i ovom sadašnjem zadovoljstvu gospođe Karle del Ponte zaista trebalo pristupiti ozbiljno."
Do zaustavljanja pregovora sa Briselom došlo je upravo zbog neispunjenja obećanja srpskog premijera Vojislava Koštunice datoj Del Ponteovoj u vezi sa izručenjima haških optuženika. Da li se isti scenario može ponoviti i sada. I da li je isporuka generala Zdravka Tolimira dovoljno jak razlog da bi se verovalo da je Beograd promenio politiku prema Hagu u odnosu na ranije zagovaranje dobrovoljnih predaja. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je vrlo nezahvalno pretpostavljati kada se još ništa nije desilo, te da treba sačekati barem nedelju ili dve da bi se na osnovu razvoja situacije napravila čvršća procena da li zaista postoji politička spremnost da se reši slučaj Ratka Mladića:
"Bez obzira što su do sada bila uglavnom loša iskustva kada je reč o obećanjima koja su stizala iz Beograda, naročito od strane premijera Vojislava Koštunice i njegovog okruženja, Karla del Ponte je sada verovatno sa razlogom optimista. Da li će sada u senci, iza svih obećanja koja su data, ponovo da se odigra neka politička trgovina i pokušaji odlaganja rešavanja problema sa slučajem Ratko Mladić - vrlo je nezahvalno pretpostavljati kada se još ništa nije desilo. Tolimir, način na koji je on uhapšen ukazuje na to da je aktuelna vlada spremna da rizikuje svoj politički kapital na unutrašnjem planu i čak da se kompromituje u akcijama koje su već na rubu moralno dopustivog u bezbednosnom radu. S te strane mislim da je to za Karlu del Ponte moralo da predstavlja jedan jasan pokazatelj da Beograd misli ozbiljno, kada je reč pre svega o ambiciji da nastavi pregovore sa EU."
Međutim, za jesen najavljeno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji za šta je sada uslov isporučenje Ratka Mladića poklapa se sa odlaskom Karle del Ponte sa mesta glavnog tužioca Haškog tribunala u septembru. To dovodi do pitanja da li možda srpske vlasti računaju sa tim da prolongiraju vreme do tog datuma računajući da će odlaskom Karle del Ponte sa čela tužilaštva popustiti pritisak na Beograd. Upravo taj deo pitanja, i pored početnog optimizma, jeste ono za šta Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose kaže da je plaši:
"Bez obzira kako zvuče poruke međunarodnih zvaničnika i što se neki put može steći utisak da politika uslovljavanja i te kako popušta i da Mladić možda nije tema - to nikako nije tačno. Jedino što se eventualno menja u pristupu međunarodnoj zajednici Srbiji jeste da se Srbija možda tretira kao bolesnik koga je jednostavnije lečiti i tretirati tako što ćemo mu dati recimo da potpiše proces stabilizacije i asocijacije, uključivati ga u integracije umesto kažnjavati zbog neispunjavanja i onda na taj način ustvari možda proširiti prostor da se preostale obaveze ispune."
