Serija fizičkih obračuna i teških krivičnih dela u poslednjih nekoliko meseci čiji su vinovnici bili mladi izazvala je veliko uznemirenje domaće javnosti, a brutalnost mladih nasilnika najbolje ilustruje primer tinejdžera iz Subotice koji je zbog nasilja svojih vršnjaka pretrpeo teške trauma:
"Ja sam nažalost doživeo to da je jedan dečko uzeo i stavio jastuk na moju glavu i seo je, a njih petorica su me šutali. Onda sam ja doživeo takav stres posle toga, došao sam kući i mama i tata su primetili da ne pričam. Imao sam tikove."
Stručnjaci kažu da uzroke nasilnog ponašanja mladih treba tražiti u njihovom okruženju.
Koreni agresivnog ponašanja mladih su svuda oko nas, u porodici i društvu u celini, jer mladi ljudi nisu imuni na probleme sa kojima se suočavaju oni i njihove porodice, kaže Biljana Jakovljević, psiholog u kragujevačkom Centru za socijalni rad:
"Veliki broj ljudi je ostao bez posla, dolazi do većih problema u porodici, ne mogu da se zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe, prvo se supružnici sukobljavaju, onda te sukobe prenose i na decu, deca u školi isto tako reaguju, znači, sukobljavaju se sa vršnjacima, sa prosvetnim radnicima. Što se tiče porodice, znate da se model ponašanja usvaja u porodici i transgeneracijski prenosi sa roditelja na decu."
I Vera Ratković , sociolog Centra za socijalni rad u Leskovcu smatra da je sveopšta društvena kriza kroz koju prolazi srpsko društvo u osnovi inicijator nasilničkog ponašanja mladih:
"Sveukupna društvena kriza je uticala na to da se roditelji pre svega bave sticanjem materijalnih sredstava za opstanak a mnogo manje decom, da su vrlo često poremećeni odnosi roditelja u porodici. Deca preuzimaju te iste modele ponašanja, koja su zbog sveobuhvatne situacije - nezaposlenosti, nedostatka materijalnih sredstava, imaju poremećene odnose među sobom. Znači, budu agresivni, to su obično muški članovi porodice što se opet prenosi na muške potomke."
Pedagog Borka Petković, član gradskog Saveta za bezbednost u Kragujevcu kaže da mladi u svom ponašanju kopiraju model ponašanja starijih, ali da na njihovu agresivnost utiče i vreme i okruženje u kome su odrasli:
"Kriminalitet kod odraslih je u očiglednom porastu. Onda, neko vreme u kojem su ove generacije odrastale, vreme pritisaka, vreme haosa, vreme nesređenih stvari, padanje te srednje klase u društvu."
I sociolog, Vera Ratković ističe da su ratovi vođeni na prostorima bivše Jugoslavije i odnos društva prema njima posredno uticali na povećanje agresivnosti kod mladih:
"To je ono što je najviše uticalo, pre svega ratno okruženje koje smo imali i stav roditelja prema tome i onda sve ostalo... što je sada mnogo lako da se dođe do oružja, do droge, do alkohola. Sada su mnogo opasniji, mnogo podmukliji, mnogo teži, jer se retko gde deca potuku samo rukama, pesničenjem, nego najčešće jedan od učesnika u tuči ima nešto od oružja. Ili je to nož ili je perorez ili šrafciger ili pištolj."
Statistički podaci govore da je broj ubistava počinjenih među mladima opao u odnosu na prošlu godinu, ali je istovremeno drastično je porastao broj krivičnih dela sa elementima nasilja.
Mila Froku, sudija za maloletnike Opštinskog suda u Kragujevcu kaže da su su maloletni prestupnici sve suroviji i brutalniji prilikom vršenja krivičnih dela:
"Tu su uglavnom učestvovanja u tuči, nanošenje telesnih povreda, krađa vozila, zatim krađe na drzak način koje se izvrše - to je otimanje novčanika, tašne na ulici. To su maloletnici koji su i narkomani i koji padnu u krizu i žele novac na najbrži način."
Biljana Jakovljević, navodi da se u protekle dve decenije bitno promenila i struktura mladih prestupnika čije se poreklo više ne vezuje samo za socijalno ugrožene slojeve društva:
"Mi smo nekada pre dvadesetak godina, imali problem da deca koja se asocijalno ponašaju uglavnom dolaze iz nekih nižih socijalnih slojeva. Sada to nije situacija. Znači, dolaze i deca intelektualaca i uslovno rečeno - nekog srednjeg sloja i korisnika socijalne pomoći."
U tom periodu alkohol i droga postali su znatno dostupniji mladima nego ranije, a sudija Mila Froku smatra da bi ograničavanje prodaje alkohola mladima i znatno angažovanija borba protiv trgovine narkoticima uticali na smanjenje mladalačke agresije i broja krivičnih dela koja oni čine:
"Maloletnici u 80% slučajeva izvrše krivično delo pod uticajem alkohola ili nekih drugih opijata. Čim su počele zabrane prodaje alkohola maloletnicima, broj izvršilaca krivičnih dela se smanjio."
Naši sagovornici smatraju da društvo mladim ljudima treba da ponudi nove, kvalitetne životne sadržaje, a da porodica treba da povede računa o ponašanju mlađih naraštaja kako bi se izašlo iz sadašnje nimalo zavidne situacije.
"Ja sam nažalost doživeo to da je jedan dečko uzeo i stavio jastuk na moju glavu i seo je, a njih petorica su me šutali. Onda sam ja doživeo takav stres posle toga, došao sam kući i mama i tata su primetili da ne pričam. Imao sam tikove."
Stručnjaci kažu da uzroke nasilnog ponašanja mladih treba tražiti u njihovom okruženju.
Koreni agresivnog ponašanja mladih su svuda oko nas, u porodici i društvu u celini, jer mladi ljudi nisu imuni na probleme sa kojima se suočavaju oni i njihove porodice, kaže Biljana Jakovljević, psiholog u kragujevačkom Centru za socijalni rad:
"Veliki broj ljudi je ostao bez posla, dolazi do većih problema u porodici, ne mogu da se zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe, prvo se supružnici sukobljavaju, onda te sukobe prenose i na decu, deca u školi isto tako reaguju, znači, sukobljavaju se sa vršnjacima, sa prosvetnim radnicima. Što se tiče porodice, znate da se model ponašanja usvaja u porodici i transgeneracijski prenosi sa roditelja na decu."
I Vera Ratković , sociolog Centra za socijalni rad u Leskovcu smatra da je sveopšta društvena kriza kroz koju prolazi srpsko društvo u osnovi inicijator nasilničkog ponašanja mladih:
"Sveukupna društvena kriza je uticala na to da se roditelji pre svega bave sticanjem materijalnih sredstava za opstanak a mnogo manje decom, da su vrlo često poremećeni odnosi roditelja u porodici. Deca preuzimaju te iste modele ponašanja, koja su zbog sveobuhvatne situacije - nezaposlenosti, nedostatka materijalnih sredstava, imaju poremećene odnose među sobom. Znači, budu agresivni, to su obično muški članovi porodice što se opet prenosi na muške potomke."
Pedagog Borka Petković, član gradskog Saveta za bezbednost u Kragujevcu kaže da mladi u svom ponašanju kopiraju model ponašanja starijih, ali da na njihovu agresivnost utiče i vreme i okruženje u kome su odrasli:
"Kriminalitet kod odraslih je u očiglednom porastu. Onda, neko vreme u kojem su ove generacije odrastale, vreme pritisaka, vreme haosa, vreme nesređenih stvari, padanje te srednje klase u društvu."
I sociolog, Vera Ratković ističe da su ratovi vođeni na prostorima bivše Jugoslavije i odnos društva prema njima posredno uticali na povećanje agresivnosti kod mladih:
"To je ono što je najviše uticalo, pre svega ratno okruženje koje smo imali i stav roditelja prema tome i onda sve ostalo... što je sada mnogo lako da se dođe do oružja, do droge, do alkohola. Sada su mnogo opasniji, mnogo podmukliji, mnogo teži, jer se retko gde deca potuku samo rukama, pesničenjem, nego najčešće jedan od učesnika u tuči ima nešto od oružja. Ili je to nož ili je perorez ili šrafciger ili pištolj."
Statistički podaci govore da je broj ubistava počinjenih među mladima opao u odnosu na prošlu godinu, ali je istovremeno drastično je porastao broj krivičnih dela sa elementima nasilja.
Mila Froku, sudija za maloletnike Opštinskog suda u Kragujevcu kaže da su su maloletni prestupnici sve suroviji i brutalniji prilikom vršenja krivičnih dela:
"Tu su uglavnom učestvovanja u tuči, nanošenje telesnih povreda, krađa vozila, zatim krađe na drzak način koje se izvrše - to je otimanje novčanika, tašne na ulici. To su maloletnici koji su i narkomani i koji padnu u krizu i žele novac na najbrži način."
Biljana Jakovljević, navodi da se u protekle dve decenije bitno promenila i struktura mladih prestupnika čije se poreklo više ne vezuje samo za socijalno ugrožene slojeve društva:
"Mi smo nekada pre dvadesetak godina, imali problem da deca koja se asocijalno ponašaju uglavnom dolaze iz nekih nižih socijalnih slojeva. Sada to nije situacija. Znači, dolaze i deca intelektualaca i uslovno rečeno - nekog srednjeg sloja i korisnika socijalne pomoći."
U tom periodu alkohol i droga postali su znatno dostupniji mladima nego ranije, a sudija Mila Froku smatra da bi ograničavanje prodaje alkohola mladima i znatno angažovanija borba protiv trgovine narkoticima uticali na smanjenje mladalačke agresije i broja krivičnih dela koja oni čine:
"Maloletnici u 80% slučajeva izvrše krivično delo pod uticajem alkohola ili nekih drugih opijata. Čim su počele zabrane prodaje alkohola maloletnicima, broj izvršilaca krivičnih dela se smanjio."
Naši sagovornici smatraju da društvo mladim ljudima treba da ponudi nove, kvalitetne životne sadržaje, a da porodica treba da povede računa o ponašanju mlađih naraštaja kako bi se izašlo iz sadašnje nimalo zavidne situacije.
