Portparol premijera Kosova Ulpiana Lama kaže kako vlada snažno veruje da će se rešenje statusa Kosova pronaći u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, iako razlike izmedju zapadnih sila i Rusije nisu još uvek smanjene.
„Pitanje je sada pred Savetom bezbednosti UN, gde mi imamo ograničenog uticaja. To sada nije u našim rukama već je preraslo u principijelno pitanje, jer su sve zemlje koje su za nezavisnost Kosova prihvatile da je u celom procesu važna stabilizacija i demokratizacija regiona, a rešenje statusa Kosova su videli kao poslednji element u mozaiku stabilizacije jugoistočne Evrope. Mi verujemo da će Rusija podržati tu viziju“, kaže Ljama.
Iako je do sada bilo različitih najava o vremenu usvajanja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu Lama ne veruje da će biti daljeg odlaganja rešavanja statusa.
„Kao što znate postoji povoljan odnos snaga u Savetu bezbednsoti UN. Ima sve više onih koji podržavaju nezavisnost Kosova i samo je pitanje dana kada će nezavisnost proglasiti. Nema sumnje da ćemo mi slaviti da bi zatim zasukali rukave i radili, jer imamo mnogo posla ovde na našem Kosovu», kazala je Lama.
Podpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova, Hajredin Kuqi, kaže kako sve što politika Kosova bude preduzela treba da bude u potpunoj koordinaciji sa zapadnoevropskom politikom.
„Mislim da kosovska politika svoje delovanje treba dobro da osmisli i treba da je u stalnoj koordinaciji sa medjunarodnom politikom koja je identifikovana sa liberaldemokratijom, odnosno dosadašnjom podrškom, što podrazumeva u prvom redu Sjedinjene američke države i Evropsku uniju“.
On ističe da je za Kosovo i budućnost zemlje mnogo bolje da se usvoji rezolucija u Saveta bezbednosti UN i da ta rezolucija bude prihvatljiva za sve, kako bi kasnije integrativni procesi išli mnogo lakše.
„Medjutim kako god da bude Kosovo će nastojati da pronadje puteve da postanen nezavisna i suverena država“, kaze Kuqi i ističe da je cela strategija orijentisana na rešenje statusa kroz rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a.
Politički analitičar Shkelzen Maliqi ističe kako je stav Rusije prepreka da se brzo rešava status, dok su sa druge strane intenzivirani kontakti visokih zvaničnika zemalja koje podržavaju predlog Ahtisarija.
„Kontakt grupa takodje radi na pronalaženju novih formulacija i kompromisa. Istovremeno je u toku vrlo intezivna diplomatska aktivnost koja će vrlo brzo dovesti do usvajanja nove rezolucije“.
On ističe da je nakon posete američke državne sekretarke Kondfolize Rajs Moskvi bilo prodora i da se izašlo sa predlogom za imenovanje posebnog izaslanika za pitanje srpske manjine u okviru rešenja koja se predlažu.
Maliqi ističe da su institucije Kosova poslednja tri meseca bile aktivnije nego li obično, ali pitanje rešavanja statusa Kosova nije u rukama institucija Kosova.
„Njihov najznačajniji zadatak je da se pripreme za fazu nakon nezavisnosti, da stvore uslove za razvoj institucija i Kosova uopšte u vremenu kada se ostvari nezavisnost Kosova“, kaze Maliqi.
Istovremeno predstavnici kosovskih Srba, kao i zvanični Beograd smatraju da je za njih neprihvatljivo bilo koje rešenje statusa koje podrazumeva nezavisnost i ističu kako treba nastaviti pregovore u cilju pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja, što u suštini podrazumeva ostajanje Kosova u Srbiji, što je za kosovske Albance neprihvatlhjivo.
„Pitanje je sada pred Savetom bezbednosti UN, gde mi imamo ograničenog uticaja. To sada nije u našim rukama već je preraslo u principijelno pitanje, jer su sve zemlje koje su za nezavisnost Kosova prihvatile da je u celom procesu važna stabilizacija i demokratizacija regiona, a rešenje statusa Kosova su videli kao poslednji element u mozaiku stabilizacije jugoistočne Evrope. Mi verujemo da će Rusija podržati tu viziju“, kaže Ljama.
Iako je do sada bilo različitih najava o vremenu usvajanja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu Lama ne veruje da će biti daljeg odlaganja rešavanja statusa.
„Kao što znate postoji povoljan odnos snaga u Savetu bezbednsoti UN. Ima sve više onih koji podržavaju nezavisnost Kosova i samo je pitanje dana kada će nezavisnost proglasiti. Nema sumnje da ćemo mi slaviti da bi zatim zasukali rukave i radili, jer imamo mnogo posla ovde na našem Kosovu», kazala je Lama.
Podpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova, Hajredin Kuqi, kaže kako sve što politika Kosova bude preduzela treba da bude u potpunoj koordinaciji sa zapadnoevropskom politikom.
„Mislim da kosovska politika svoje delovanje treba dobro da osmisli i treba da je u stalnoj koordinaciji sa medjunarodnom politikom koja je identifikovana sa liberaldemokratijom, odnosno dosadašnjom podrškom, što podrazumeva u prvom redu Sjedinjene američke države i Evropsku uniju“.
On ističe da je za Kosovo i budućnost zemlje mnogo bolje da se usvoji rezolucija u Saveta bezbednosti UN i da ta rezolucija bude prihvatljiva za sve, kako bi kasnije integrativni procesi išli mnogo lakše.
„Medjutim kako god da bude Kosovo će nastojati da pronadje puteve da postanen nezavisna i suverena država“, kaze Kuqi i ističe da je cela strategija orijentisana na rešenje statusa kroz rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a.
Politički analitičar Shkelzen Maliqi ističe kako je stav Rusije prepreka da se brzo rešava status, dok su sa druge strane intenzivirani kontakti visokih zvaničnika zemalja koje podržavaju predlog Ahtisarija.
„Kontakt grupa takodje radi na pronalaženju novih formulacija i kompromisa. Istovremeno je u toku vrlo intezivna diplomatska aktivnost koja će vrlo brzo dovesti do usvajanja nove rezolucije“.
On ističe da je nakon posete američke državne sekretarke Kondfolize Rajs Moskvi bilo prodora i da se izašlo sa predlogom za imenovanje posebnog izaslanika za pitanje srpske manjine u okviru rešenja koja se predlažu.
Maliqi ističe da su institucije Kosova poslednja tri meseca bile aktivnije nego li obično, ali pitanje rešavanja statusa Kosova nije u rukama institucija Kosova.
„Njihov najznačajniji zadatak je da se pripreme za fazu nakon nezavisnosti, da stvore uslove za razvoj institucija i Kosova uopšte u vremenu kada se ostvari nezavisnost Kosova“, kaze Maliqi.
Istovremeno predstavnici kosovskih Srba, kao i zvanični Beograd smatraju da je za njih neprihvatljivo bilo koje rešenje statusa koje podrazumeva nezavisnost i ističu kako treba nastaviti pregovore u cilju pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja, što u suštini podrazumeva ostajanje Kosova u Srbiji, što je za kosovske Albance neprihvatlhjivo.
