Brnaka TRIVIC
Tužilaštvo Haškog tribunala 25. aprila uputilo je žalbenom veću zahtev za ukidanje statusa poverljivosti za dva takva dokumenta.Portparol Tužilastva Olga Kavran kaže da se zahtev odnosi na poverljivu odluku žalbenog veća od 6. aprila 2006. i na podnesak Tužilastva od 9. februara iste godine i da je predsednik Suda Fausto Pokar juče imenovao sudije koje će odlučivati po zahtevu Tužilaštva.
Na pitanje čime je Tužilaštvo obrazložilo zahtev za ukidanje statusa poverljivosti sa pomenutih dokumenata, Olga Kavran za naš program kaže:
"Pošto je i naš zahtev podnet kao poverljiv dokument zato što govori o poverljivim dokumentima, mogu samo da vam kažem da je taj zahtev podnet zato što Tužilaštvo smatra da bi bilo u interesu transparentnosti i u interesu pravde da ovi dokumenti postanu dostupni javnosti jer se tiču elemenata sudskog postupka u predmetu Milošević za koje smatramo da bi trebalo da budu dostupni javnosti."
RSE: Da li to ima nekakve veze sa optužbama gospodina Najsa da je gospođa del Ponte imala dogovore sa Beogradom?
"To bi ušlo u sadržaj samog dokumenta tako da o tome ne mogu ništa da vam kažem," navodimo reči Olge Kavran.
Mi ne možemo da kažemo bilo šta o bilo kakvom detalju vezanom za razmatranje ovog pitanja, pošto su i dokumenti o kojima je reč i zahtev Tužilaštva za skidanje statusa poverljivosti sa tih dokumenata – poverljivi, kaže za naš program Refik Hodžić, portparol Tribunala u Hagu:
"U ovom trenutku ne bih htio da špekuliram o tome kako će sam proces teći. Međutim, ono što je činjenica jeste da će sudije, u okviru razmatranja ovih podnesaka koji su povjerljivi pa samim tim mi ne znamo šta se u njima konkretno traži, razmatrati stavove strana u postupku. Mi, znači, ovde imamo Tužilaštvo, odbranu, - pošto se Slobodan Milošević sam branio, mislim da će to predstavljati dodatni izazov - a imamo i direktnu državu koja je zainteresovana. Ukoliko se uopšte radi o tim dokumentima jer u zahtjevu Tužilaštva mi možemo da vidimo samo da se radi o dvije odluke suda: oni traže dizanje statusa povjerljivosti sa odluke žalbenog vijeća po jednom od zahtijeva za stavljanje oznake povjerljivo na određene dokumente i jednog od zahtijeva Tužilaštva po ovom pitanju. U ovom trenutku je prilično teško govoriti o tome ko će biti uključen i na koji način kad ne znamo uopšte o kakvim se dokumentima radi jer su povjerljivog statusa. Mi ne možemo da kažemo bilo šta o bilo kakvom detalju vezanom za razmatranje ovog pitanja pošto su i dokumenti u pitanju a i zahtijev za dizanje povjerljivosti - povjerljivi."
Vlada Cvetković, kozastupnik Srbije i Crne Gore u sporu pred Međunarodnim sudom pravde povodom tužbe Bosne i Hercegovine za genocid, kaže da Srbija ima pravo da sudskom veću Haškog tribunala podnese odgovor na zahtev Tužilaštva, ali dodaje:
"Hoćemo li to učiniti ili ne, u ovom trenutku ne znam. Medjutim, mi imamo pravo da podnesemo odgovor na zahtev Tužilaštva i sudsko veće onda donosi odluku na osnovu zahteva Tužilaštva, na osnovu naših argumenata koje podnesemo i na osnovu sudske prakse, pravnih pravila i takodalje."
RSE: Koliku će specifičnu težinu u tom procesu odlučivanja sudskog veca imati stav Beograda?
"Koliko u jednom sudskom procesu specifičnu težinu ima stav Tužilaštva, stav odbrane, koliko svedočenja svedoka ili ekspertski izveštaji veštaka... to zaista zavisi od utiska suda. Sud može, ako mi odgovorimo, da smatra naš odgovor relevantnijim od podnesaka Tužilaštva - to je stvar sudske ocene argumenata, odnosno, slobodnog sudijskog uverenja", kaže za naš program Vlada Cvetković, kozastupnik Srbije i Crne Gore u procesu pred Međunarodnim sudom pravde povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid.
