Džefri Najs (Geoffrey Nice), glavni tužilac u suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, potvrdio je zagrebačkom "Jutarnjem listu" informacije objavljene u ponedeljak u "Njujork tajmsu" (The New York Times) da se glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte (Carla) svojevremeno dogovorila sa vlastima u Beogradu da neki od dokaza dostavljenih iz Srbije Tribunalu budu nedostupni javnosti i Međunarodnom sudu pravde.
Tužlac Najs navodi u pismu koje je preneo "Jutarnji list", navodi da je tužiteljka Del Ponte sa vlastima u Beogradu "postigla nagodbu koja nije imala nikakvu pravnu osnovu" i koja je nekadašnjoj SR Jugoslaviji pomogla da prikrije od Međunarodnog suda pravde dokaze o sopstvenoj umešanosti u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
"Njujork tajms" je objavio da su "u proleće 2003, za vreme suđenja Slobodanu Miloševiću, u Haški tribunal stigle stotine dokumenata s oznakama 'Odbrana - Državna tajna. Strogo poverljivo'." Pošiljka je, prema "Njujork tajmsu" sadržala stenograme ratnih sastanaka političkih i vojnih vođa tadašnje SR Jugoslavije i "nudila je najbolji unutrašnji uvid u ulogu Srbije u ratu u BiH". Srbija je, prema tom tekstu, "pribavila odobrenje Haškog tribunala da delovi te arhive ostanu nedostupni javnosti tako što su pravni zastupnici Srbije zacrnili delove teksta pozivajući se na 'interes nacionalne bezbednosti'.
Tužlac Najs navodi u pismu koje je preneo "Jutarnji list", navodi da je tužiteljka Del Ponte sa vlastima u Beogradu "postigla nagodbu koja nije imala nikakvu pravnu osnovu" i koja je nekadašnjoj SR Jugoslaviji pomogla da prikrije od Međunarodnog suda pravde dokaze o sopstvenoj umešanosti u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
"Njujork tajms" je objavio da su "u proleće 2003, za vreme suđenja Slobodanu Miloševiću, u Haški tribunal stigle stotine dokumenata s oznakama 'Odbrana - Državna tajna. Strogo poverljivo'." Pošiljka je, prema "Njujork tajmsu" sadržala stenograme ratnih sastanaka političkih i vojnih vođa tadašnje SR Jugoslavije i "nudila je najbolji unutrašnji uvid u ulogu Srbije u ratu u BiH". Srbija je, prema tom tekstu, "pribavila odobrenje Haškog tribunala da delovi te arhive ostanu nedostupni javnosti tako što su pravni zastupnici Srbije zacrnili delove teksta pozivajući se na 'interes nacionalne bezbednosti'.
