Iračani protestuju širom zemlje. Najviše ih se okupilo u šiitskom svetom gradu Nadžafu – nekoliko stotina hiljada. Još nema pouzdanih informacija o tome da li će se na nekom od skupova u tom gradu pojaviti vođa šiita Moktada al Sadr koji je pozvao na proteste na, kako je naveo, "marš miliona" protiv Amerike i njene okupacije.
"Ne, ne, okupaciji, ne ne Americi", uzvikuju hiljade ljudi koji marširaju ulicama noseći iračke zastave. Protesti su i u gradu Kufi. Nekoliko skupova je počelo u Bagdadu gde je čitavog dana na snazi zabrana saobraćaja svih vozila. Koalicione snage i iračke vlasti pokušavaju na taj način da se zaštite makar od eksplozija automobila-bombi u kojima bukvalno svakodnevno širom Iraka ginu desetine ili stotine ljudi.
Pre četiri godine, na današnji dan, svet je gledao snimke iz Bagdada. Amerikanci su ulazili u zgrade vlade, ministarstava i raznih nadleštava dotadašnjeg režima i vladajuće Baas partije. Simbol promena bilo je rušenje šest metara visokog bronzanog spomenika dotadašnjem iračkom vođi Sadamu Huseinu. Do tada rat je Amerikance koštao 96 života, a Britance – drugu po snazi grupaciju u koaliciji – 30. Do tada su stradale i hiljade Iračana – vojnika i civila. Ulazak u iračku prestonicu sa tako malo žrtava svakako je bio uspeh. Međutim, četiri godine kasnije saldo je jeziv: ubijeno je 3.275 američkih vojnika, 140 britanskih i 124 iz ostalih zemalja. A što se Iračana tiče. Njihove žrtve već odavno malo ko i pokušava da prebroji. Novinske agencije na četvrtu godišnjicu navode da je reč o "desetinama hiljada". A što se preživelih odnosno ostalog dela salda okupacije tiče – evo šta kažu građani Bagdada našem dopisniku:
"9. aprila 2003. Iračani su očekivali da će dobiti slobodu, demokratiju, stabilnost i bezbednost. Ali sada, nakon četiri godine shvatamo da se stanje pogoršava više nego što bi trebalo i da nema napretka makar minimalnog. Izgubili smo sve: bezbednost, slobodu, stabilnost, sabratstvo i štednju", kaže jedan Iračanin. Drugi dodaje: "9. april je zapravo teško definisati jednom rečju. To je dan kontradikcija. Na jednoj strani oslobođeni smo diktature, a na drugoj smo izgubili najveće pravo – a to je sloboda. Sloboda, demokratija, okupacija – ne znam kakvo značenje uopšte dati tim trima rečima."
Britanska agencija Rojters (Reuters) prenosi izjavu jednog stanovnika Bagdada koja najbolje opisuje stanje: "Ovo je značajan dan jer je godišnjica Sadamovog pada. Ali bezbednost je slaba, nema vode, nema struje. Situacija je loša posvuda".
"Ne, ne, okupaciji, ne ne Americi", uzvikuju hiljade ljudi koji marširaju ulicama noseći iračke zastave. Protesti su i u gradu Kufi. Nekoliko skupova je počelo u Bagdadu gde je čitavog dana na snazi zabrana saobraćaja svih vozila. Koalicione snage i iračke vlasti pokušavaju na taj način da se zaštite makar od eksplozija automobila-bombi u kojima bukvalno svakodnevno širom Iraka ginu desetine ili stotine ljudi.
Pre četiri godine, na današnji dan, svet je gledao snimke iz Bagdada. Amerikanci su ulazili u zgrade vlade, ministarstava i raznih nadleštava dotadašnjeg režima i vladajuće Baas partije. Simbol promena bilo je rušenje šest metara visokog bronzanog spomenika dotadašnjem iračkom vođi Sadamu Huseinu. Do tada rat je Amerikance koštao 96 života, a Britance – drugu po snazi grupaciju u koaliciji – 30. Do tada su stradale i hiljade Iračana – vojnika i civila. Ulazak u iračku prestonicu sa tako malo žrtava svakako je bio uspeh. Međutim, četiri godine kasnije saldo je jeziv: ubijeno je 3.275 američkih vojnika, 140 britanskih i 124 iz ostalih zemalja. A što se Iračana tiče. Njihove žrtve već odavno malo ko i pokušava da prebroji. Novinske agencije na četvrtu godišnjicu navode da je reč o "desetinama hiljada". A što se preživelih odnosno ostalog dela salda okupacije tiče – evo šta kažu građani Bagdada našem dopisniku:
"9. aprila 2003. Iračani su očekivali da će dobiti slobodu, demokratiju, stabilnost i bezbednost. Ali sada, nakon četiri godine shvatamo da se stanje pogoršava više nego što bi trebalo i da nema napretka makar minimalnog. Izgubili smo sve: bezbednost, slobodu, stabilnost, sabratstvo i štednju", kaže jedan Iračanin. Drugi dodaje: "9. april je zapravo teško definisati jednom rečju. To je dan kontradikcija. Na jednoj strani oslobođeni smo diktature, a na drugoj smo izgubili najveće pravo – a to je sloboda. Sloboda, demokratija, okupacija – ne znam kakvo značenje uopšte dati tim trima rečima."
Britanska agencija Rojters (Reuters) prenosi izjavu jednog stanovnika Bagdada koja najbolje opisuje stanje: "Ovo je značajan dan jer je godišnjica Sadamovog pada. Ali bezbednost je slaba, nema vode, nema struje. Situacija je loša posvuda".
