Oko 350 do 400 muškaraca iz Zaplanja nedaleko od Niša prešli su četvrtu odnosno petu deceniju života a da se nikada nisu oženili. Bojan Marjanović:
"Srpska devojka neće Srbina, ni u selu da živi."
Pošto Srpkinje, kako kažu, neće u selo, njih desetak odlučili su da supruge potraže u Rusiji, odnosno Ukrajini.
Ana i njena majka Ljubov došle su u selo Semče iz tromilionskog Ukrajinskog grada Donjeck i udale se u ovom selu.
Ana ima nešto više od 20 godina i u Srbiju je došla početkom 2001. godine zbog loše ekonomske situacije u Ukrajini. Preko svoje rodjake upoznala je tridesetosmogodišnjeg Bojana Marjanovića, sa kojim sada ima dvoje dece. Nije, kaže, u početku planirala brak.
"Najpre sam htela da se upoznam, da vidim kakvi su ovde ljudi, da pogledam okolinu, a posle sve ostalo. Prve godine mi je bilo teško i posle polako sam se navikla..."
Njen suprug Bojan kaže da u Zaplanju ima najmanje desetak mešovitih brakova. Neki su, prema njegovim rečima, svoje buduće supruge upoznali u Ukrajini ili Rusiji gde su radili, dok su drugi brakovi kasnije sklopljeni:
"Ljubav na prvi pogled. Ana je mlađa od mene. Kad je došla, ostao sam bez komentara; lepa, na mestu sve... Naš narod nek priča šta priča, posle, hvala Bogu, deca se rodila .... kako vreme ide, sve više i više je zadovoljna."
Uspešan brak je sklopila i Anina majka Ljubov, sa Miodragom Marinkovićem. U Donjecku je radila u policiji, ali je ipak odlučila da dođe u Srbiju i uda se za četrdesetšestogodišnjeg Miodraga koji kao medicinski tehničar radi u Urgentnom centru u Beogradu:
"Došli smo ovde 7. jula 2001. godine, a udala sam se za njega 2. septembra iste godine, 2001. A 2003. godine, dve godine posle udaje rodio nam se Filip. Iako je Srbija siromašna zemlja, nikada se ne bih vratila u Ukrajinu.“
Ana Marjanović:
"Ranije je bilo teško, sada je još teže u Ukarjini. Kriminal na sve strane, da ne možeš da hodaš. Ovde ja izadjem, kuću ne zatvaram. Tamo i kad zatvoriš kuću polome ti vrata i katanac , život svoj možeš da ostaviš tako, ne znam zbog čega."
"Srpska devojka neće Srbina, ni u selu da živi."
Pošto Srpkinje, kako kažu, neće u selo, njih desetak odlučili su da supruge potraže u Rusiji, odnosno Ukrajini.
Ana i njena majka Ljubov došle su u selo Semče iz tromilionskog Ukrajinskog grada Donjeck i udale se u ovom selu.
Ana ima nešto više od 20 godina i u Srbiju je došla početkom 2001. godine zbog loše ekonomske situacije u Ukrajini. Preko svoje rodjake upoznala je tridesetosmogodišnjeg Bojana Marjanovića, sa kojim sada ima dvoje dece. Nije, kaže, u početku planirala brak.
"Najpre sam htela da se upoznam, da vidim kakvi su ovde ljudi, da pogledam okolinu, a posle sve ostalo. Prve godine mi je bilo teško i posle polako sam se navikla..."
Njen suprug Bojan kaže da u Zaplanju ima najmanje desetak mešovitih brakova. Neki su, prema njegovim rečima, svoje buduće supruge upoznali u Ukrajini ili Rusiji gde su radili, dok su drugi brakovi kasnije sklopljeni:
"Ljubav na prvi pogled. Ana je mlađa od mene. Kad je došla, ostao sam bez komentara; lepa, na mestu sve... Naš narod nek priča šta priča, posle, hvala Bogu, deca se rodila .... kako vreme ide, sve više i više je zadovoljna."
Uspešan brak je sklopila i Anina majka Ljubov, sa Miodragom Marinkovićem. U Donjecku je radila u policiji, ali je ipak odlučila da dođe u Srbiju i uda se za četrdesetšestogodišnjeg Miodraga koji kao medicinski tehničar radi u Urgentnom centru u Beogradu:
"Došli smo ovde 7. jula 2001. godine, a udala sam se za njega 2. septembra iste godine, 2001. A 2003. godine, dve godine posle udaje rodio nam se Filip. Iako je Srbija siromašna zemlja, nikada se ne bih vratila u Ukrajinu.“
Ana Marjanović:
"Ranije je bilo teško, sada je još teže u Ukarjini. Kriminal na sve strane, da ne možeš da hodaš. Ovde ja izadjem, kuću ne zatvaram. Tamo i kad zatvoriš kuću polome ti vrata i katanac , život svoj možeš da ostaviš tako, ne znam zbog čega."
