Jedno od pitanja koje će uz neispunjenje haških obaveza odgoditi srpski paraf na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je i pitanje nove srpske Vlade. Prema procenama ministra za ekonomske odnose za inostranstvom Milana Parivodića, nova Vlada bi mogla da bude konstituisana do kraja aprila, a potpisivanje Sporazuma nekoliko meseci nakon toga:
„Ja se nadam da će u tom roku biti rešeno pitanje tog jednog čoveka koji nas koči u mnogim stvarima, a između ostalog i u pristupanju Evropskoj uniji, i da bi posle toga mi onda mogli, recimo negde u novembru, decembru, da zaključimo taj ugovor sa Evropskom unijom. Mi nemamo ozbiljne prepreke. Eventualno, ono što bi još bilo otvoreno, može lako da se reši. Recimo, mi sa svetskom trgovinskom organizacijom imamo pitanje tog zakona o hrani. Sve u svemu, percepcija je da su naše administrativne sposobnosti više od, čak, zemalja koje su ušle u EU, kao što su Bugarska i Rumunija.“
Prema nedavnim istraživanjima, u Srbiji postoji izuzetno visok nivo evro-raspoloženja. Čak 75 odsto anketiranih je za ubrzano kretanje ka EU. Direktorica vladine Kancelarije za pridruživanje EU, Tanja Miščević, veruje da u ovom trenutku, osim pitanja saradnje sa Hagom, ne postoje prepreke da se pregovori uspešno okončaju:
„Dva meseca je potpuno dovoljno da se sam tekst sporazuma i svi aneksi ispregovaraju. Pretpostavljam da bi predstavncii država članica imali dosta veliko razumevanje da ubrzaju taj proces razmatranja teksta sporazuma. Govorimo o periodu od dva do pet meseci, koliko nam je potrebno da, evo, budemo u ovoj situaciji. Za parafiranje sporazuma jeste, naravno, dosta važno dokazivanje da je zaista Vlada opredeljenja za punu saradnju sa Tribunalom.“
Po potpisivanju Sporazuma o pridruživanju, Srbija će moći da traži status kandidata za članstvo u EU, nakon čijeg dobijanja počinju pregovori o pristupanju. Ako se i ovi pregovori uspešno okončaju, Srbija će, naravno, potpisati Sporazum o pristupanju EU i postati njena punopravna članica. Kada se to može očekivati, analizira Ksenija Milivojević iz Evropskog pokreta u Srbiji:
„To sve, naravno, zavisi od toga na koji način će nova Vlada Srbije da se postavi prema pitanju saradnje sa Haškim tribunalom. Jer, koliko god da je Evropska unija u ovom trenutku spremna da možda i ublaži taj uslov, u tom smislu da eventualno pregovori mogu biti nastavljeni i bez Ratka Mladića u Hagu, nas će taj uslov, svakako, sačekati ili pri potpisivanju Sporazuma ili u nekom sledećem momentu. Što se tiče pitanja šta gubimo, mislim da je to vrlo vidljivo. Dakle, prvo smo na začelju u odnosu na region, ima tu i političkih i ekonomskih posledica koje se naprosto odražavaju u smanjenoj komunikaciji sa Srbijom.“
„Ja se nadam da će u tom roku biti rešeno pitanje tog jednog čoveka koji nas koči u mnogim stvarima, a između ostalog i u pristupanju Evropskoj uniji, i da bi posle toga mi onda mogli, recimo negde u novembru, decembru, da zaključimo taj ugovor sa Evropskom unijom. Mi nemamo ozbiljne prepreke. Eventualno, ono što bi još bilo otvoreno, može lako da se reši. Recimo, mi sa svetskom trgovinskom organizacijom imamo pitanje tog zakona o hrani. Sve u svemu, percepcija je da su naše administrativne sposobnosti više od, čak, zemalja koje su ušle u EU, kao što su Bugarska i Rumunija.“
Prema nedavnim istraživanjima, u Srbiji postoji izuzetno visok nivo evro-raspoloženja. Čak 75 odsto anketiranih je za ubrzano kretanje ka EU. Direktorica vladine Kancelarije za pridruživanje EU, Tanja Miščević, veruje da u ovom trenutku, osim pitanja saradnje sa Hagom, ne postoje prepreke da se pregovori uspešno okončaju:
„Dva meseca je potpuno dovoljno da se sam tekst sporazuma i svi aneksi ispregovaraju. Pretpostavljam da bi predstavncii država članica imali dosta veliko razumevanje da ubrzaju taj proces razmatranja teksta sporazuma. Govorimo o periodu od dva do pet meseci, koliko nam je potrebno da, evo, budemo u ovoj situaciji. Za parafiranje sporazuma jeste, naravno, dosta važno dokazivanje da je zaista Vlada opredeljenja za punu saradnju sa Tribunalom.“
Po potpisivanju Sporazuma o pridruživanju, Srbija će moći da traži status kandidata za članstvo u EU, nakon čijeg dobijanja počinju pregovori o pristupanju. Ako se i ovi pregovori uspešno okončaju, Srbija će, naravno, potpisati Sporazum o pristupanju EU i postati njena punopravna članica. Kada se to može očekivati, analizira Ksenija Milivojević iz Evropskog pokreta u Srbiji:
„To sve, naravno, zavisi od toga na koji način će nova Vlada Srbije da se postavi prema pitanju saradnje sa Haškim tribunalom. Jer, koliko god da je Evropska unija u ovom trenutku spremna da možda i ublaži taj uslov, u tom smislu da eventualno pregovori mogu biti nastavljeni i bez Ratka Mladića u Hagu, nas će taj uslov, svakako, sačekati ili pri potpisivanju Sporazuma ili u nekom sledećem momentu. Što se tiče pitanja šta gubimo, mislim da je to vrlo vidljivo. Dakle, prvo smo na začelju u odnosu na region, ima tu i političkih i ekonomskih posledica koje se naprosto odražavaju u smanjenoj komunikaciji sa Srbijom.“
